Iskreno rečeno, sinoćna emisija na RTS- u o onom što se dešavalo na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija i čiji se rasplet tek očekuje,.zbunila je sve iskrene ljubitelje sporta, ali i one koji se makar malo razumeju u politiku!
Dvojica od četvorice, imena su odista nevažna, uglavnom su trošili vreme, dokazujući čija je greška veća. Policije ili redara. Kao da je stadion ustao i krenuo da se obračunava sa albanskim igračima, koji su ni malo nežno pokušavali da našem reperezentativcu otmu albansku zastavu, koju je onaj dron, koji se pojavio iznad stadiona, vukao za sobom.
Dron, a ne organizacija na stadionu su tema o kojoj bruji Srbija. Ali, i Evropa. Dron, a ne ponašanje policije ili redara, trebalo je da odluči sudbinu prekinute utakmice. Ovako, bojim se, nespretnošću onih koji su se vratili decenijama unazad kada je reč o redu na stadionima, nametnuli su sasvim drugu temu.
I po običaju, kao i u Skupštini, nekome je bilo stalo da slučajno ne padne ni kapljica mrlje na bilo koga od onih kojima on politički pripada. Otuda i „promašena tema“ ukupne debate. Promašeno vreme kada se neke stavri raspravljaju. A, najmanje je bilo potrebno u sve to ponovo uvlačiti nešto što je premijer već iste večeri s pravom i mudro odbacio kao nešto od čega je neko isto tako imao nameru da napravi „događaj dana“, kao što su neke albanske službe, a nije isključeno i neki drugi centri moći, hteli da Srbiju ponize dronom. Uvereni da će to izazvati erupciju i fizičkog nasilja na samom stadionu.
U celoj stvari, publika se pokazala najodgovornijom i najdostojanstvenijom. I na tome joj svi dugujemo jedno veliko hvala.
Nekoliko petardi, nekoliko uzvika, nekoliko ostrašćenih i već poznatih huligana, kojima još niko da stane na put, koji su i ovog puta upali na teren, uprkos stotini policajaca i redara – jedina je sramotna slika. Nedovoljno da to bude „tema dana“, da to pruži bilo kome mogućnost da umanji svetsku sramotu u fudbalu, za koju Srbija ne snosi ni trunčicu krivice. Jer, ko je mogao da bude toliko maštovit pa da postavi i protivvazdušne snage da spreče drona da doleti iznad stadiona.
Ali, što je tu je – naši odgovorni ljudi baš su sinoć pokušavali da toliko jedni druge optuže, kao da je stadion ključao od nereda. I kao da im je stalo da ublaže neviđeni izgred nekih „albanskuh snaga“!
Mislim, pre svega, da je i RTS pre vremena otvorio temu koja je prestara kada je reč o fudbalu. Ali, i nju na način koji luta po površini. Jer, i ono što se događa na stadionima, ali i u upravama, pa i u Savezu, neuporedivo su teži problemi od nekih podzakonskih akata kojim se rešavaju nadležnosti nelicenciranih redara ili ovlašćenja policije za vreme meča.
Zašto kriti – „mafijaštvo“ se odavno ugnezdilo u naš fudbal. Neki ljudi odavno pokušavaju da kao Broz i statutarnim aktima reše problem svoje doživotne vlasti. Niko nema hrabrosti da jednom zakonskim aktima definitivno reši – sa čijim parama se kockaju oni koji se bogate na račun poraza, a ne pobeda.
Bio sam u Bariju kada je Zvezda osvojila Kup šampiona. Poznajem ondašnjeg mladića, danas poznatog trenera, koji nije ušao krajem prvog poluvremena da zameni Kovačevića, kako je bilo dogovoreno, na utakmici u Briselu, kada je Partizan igrao u finalu, jer je već bila ugovorena prodaja cele prve postave.
I od tog vremena se ništa nije promenilo.
Izuzev što su ovog puta,, umesto o dronu, o onom što je premijer s pravom nazvao međunarodnom zaverom protiv interesa Srbije, sa jasnom namerom da se ponize građani naše zemlje, dozvolili smo sebi da neki funkcioneri, u ličnoj ostrašćenosti da su uvek i u svemu u pravu – nudilo UEFA argumente da nas, a ne Albaniju kazne?! Kao da su govorili: evo u čemu smo mi grešili, pa sada procenite ko je više kriv – dron ili jedan huligan koji se ponovo našao na terenu ili onaj histerični momak koji je, opet po nečijem scenariju, vređao premijera?!
