Zabranjena tema u Srbiji

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je ovih dana obelodanila rezultate svojih dugogodišnjih istraživanja prema kojima je konzumiranje crvenog mesa i prerađevine od mesa opasno po zdravlje. Naime, konstatovano je da konzumiranje mesnih prerađevina, kao što su viršle, kobasice, razne vrste šunki i slanina, opasne po zdravlje, jer sadrže mnogobrojne aditive: za pojačavanje ukusa, izgleda, konzerviranje. Rečeno je da se u viršlama nalazi mnogo manje mesa od deklarisanog i da se one, kao i mnoge vrste kobasica sastoje pretežno od soje i raznih mesnih otpadaka.

Ogranak SZO u Srbiji preko svojih službenika je potvrdio ove rezultate i naglasio da ni Srbija nije pošteđena od tako lošeg kvaliteta mesnih prerađevina. Na državnoj televiziji je organizovan okrugli sto na kome su bili ljudi od struke, i konstatovano je da crveno meso u umerenim količinama nije štetno, a da su ostale prerađevine štetne i da mogu da izazovu karcinome različitih vrsta a posebno karcinom debelog creva. Njihova opasnost po organizam je upoređena sa opasnošću od cigareta! I tu je poenta ove priče. Zbog čega se niko u SZO nije setio da predloži strogo kažnjavanje proizvođača koji svesno varaju i truju svoje kupce zarad većeg profita, i zbog čega je neophodno da se prerađevinama od mesa dodaju različiti štetni aditivi za poboljšanje ukusa, mirisa, za konzerviranje, i ko zna šta još, o čemu običan kupac pojma nema. Kako to da su nekad viršle bile odličnog kvaliteta i bez straha su se davale maloj deci od godinu dana, a danas se viršle moraju izbegavati jer su – opasne po zdravlje, a većina ima i odvratan ukus. Gde se izgubio moral proizvođača i naročito gde je nestala stroga kontrola proizvoda koja je nekad postojala u svim prerađivačkim fabrikama u kojima su kontrolori kvaliteta bili strogi i nepotkupljivi. Danas je sve u znaku profita pa i pogoršano zdravlje ljudi je takođe u korist profita, jer što su teže bolesti, za njihovo dugotrajno lečenje su potrebni skuplji lekovi a to ide u prilog farmaceutskoj moćnoj industriji.

Zaključak ovih informacija iz SZO je da je povećanje broja karcinoma u svetu a i kod nas u Srbiji, ustvari posledica konzumiranja prerađevina lošeg kvaliteta, odnosno povećanje broja obolelih od karcinoma debelog creva u Srbiji je upravo posledica loše ishrane!
Ali prema našim uglednim medijima, nije samo hrana uzrok povećanom broju obolevanja od karcinoma! Ima još (dokazanih) uzročnika. U jednim dnevnim, visoko tiražnim novinama od ugleda, u njihovom letošnjem dodatku subotom, osvanuo je naslov da “udišemo karcinom”, jer je vazduh u Srbiji veoma zagađen i da se Srbija po zagađenosti vazduha nalazi na trećem mestu u Evropi. U ovom popularnom dodatku o zdravlju se takođe tvrdi da je zbog toga povećan broj karcinoma pluća u Srbiji.

U tom dodatku novinar se nije potrudio da čitaoce, posle ovakvog epohalnog otkrića, obavesti koje su to dve zemlje koje su po zagađenosti vazduha ispred nas? Ostalo je da se čitaoci zabrinu što udišu po zagađenosti treći vazduh u EU, ali i da se pitaju kako je moguće da u zemlji u kojoj je većina fabrika ugašeno i ugušeno neprijateljskim radom pojedinaca (ekonomskih ubica), u zemlji u kojoj čak i farme krava i svinja su brojčano smanjene, kako ođednom da smo treća zemlja u Evropi po zagađenosti vazduha i to toliko da direktno utiče na povećan broj karcinoma pluća!?

Nigde ni pomena da se u Srbiji umire zbog bombardovanja i raznih otrova koje su nam zemlje “prijatelji” gospodara Vučića i cele njegove vlade, zasejali tokom 78 dana i u našu sredinu ubacile posebno “lekoviti” osiromašeni uran 238 čije je vreme poluraspada 4,5 milijardi godina. To licemerje je sve prisutnije i u štampanim medijima, a ima za cilj da se abolira zločin koji su NATO zemlje učinile nama i našoj prirodi.

Zadnjih dana septembra ove godine je u Novom Sadu, pod pokroviteljstvom novosadskog Ekološkog pokreta održana 19. Međunarodna konferencija o ekologiji. Učešće su uzeli naučnici iz velikog broja zemalja, čak i iz Meksika. Na njoj je bilo reči o zagađivanju našeg životnog prostora usled bombardovanja 1999. godine ali i o zagađenjima koja su sa napretkom tehnologije sve više prisutna, umesto da bude obrnuto, valjda napredak tehnologije i elektronike treba da ide u prilog čistijoj prirodnoj sredini a ne obrnuto, njenoj devastaciji. Na toj konferenciji je iznet frapantan podatak da se u Srbiju uvozi sve i svašta od prehrambenih proizvoda bez valjane kontrole, skoro na “časnu reč” zemalja uvoznica iz EU. Rečeno je čak da je uvezeno i meso krava koje su obolele od bruceloze!

Kontrola hrane u Srbiji je prilično nejasna, ne zna se tačno ko obavlja uzorkovanje hrane za ispitivanje po novim mikrobiološkim parametrima, subjekti, laboratorije ili inspekcija. Najveći problem je u malim preduzećima koja nemaju obučen kadar da primenjuju pravila o bezbednosti hrane definisan “Hasap sistemom”. Mada nas predsednica Grupacije laboratorija za ispitivanje hrane Snežana Pupavac uverava da su laboratorije spremne, kompetentne i imaju resurse da rade analize kvaliteta hrane (ali) za izvoz i na evropsko i na rusko tržište U Grupaciji ima 60 akreditovanih laboratorija za ispitivanje hrane, među kojima su i zavodi za javno zdravlje, instituti i poljoprivredne laboratorije, koje već rade analize uzoraka hrane na prisustvo različitih pesticida, kao i mikrobiološke analize. Da li ove laboratorije takođe strogo kontrolišu i kvalitet prehrambenih proizvoda iz uvoza od zemalja EU, ostalo je nejasno.

Nama u Srbiji, zbog smanjenih plata i penzija, ugrožen je životni standard. Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, tvrdi da je smrtnost penzionera u odnosu na prošlu godinu povećana za 22 odsto, a u Beogradu za 25 odsto. Sve je poskupelo, i struja i grejanje i porezi i lekovi, za zelenu pijacu ili za jedan odlazak u samoposlugu jedna hiljadarka je nedovoljna za osnovne dnevne potrebe četvoročlane porodice.

A bolest hara Srbijom. I to ona najteža, o tome se ćuti, to je tabu tema da se ne bi zamerili EU i SAD čiji su nas avioni zasipali otrovom i tako nas i danas produženo ubijaju. Ove godine očekuje se ekspanzija malignih tumora kod građana Srbije. Razlog za to je, kako otkriva naš najpoznatiji onkolog prof. dr Slobodan Čikarić, vreme koje je prošlo od bombardovanja Srbije, kada je na Kosmet i Pčinjski okrug bačeno 15 tona osiromašenog urana ili, kada se prevede u aktivnost radioaktivnog izvora, 185 milijardi bekerela! Onkolozi predviđaju da će Srbija tek osetiti negativna dejstva bacanja osiromašenog urana. Još je sumornije što već godinama unazad, kako kaže statistika, rak u Srbiji ubije ceo manji grad – oko 22.000 ljudi, a od kancera oboli oko 33.000 ljudi.

Svaki stanovnik, od 10 miliona koliko nas ima sa Kosovom i Metohijom, u proseku je primio dozu zračenja od 18.600 bekerela, a dozvoljena količina osiromašenog urana 238 po stanovniku u litru vode je 0,4 bekerela! Da bi se rak pojavio, potrebno je da prođe takozvani latentni period, koji je za leukemiju i maligne limfome od pet do 10 godina, a za takozvane solidne tumore, kojih je 95 odsto, a čija se ekspanzija očekuje ove godine, od 10 do 20 godina[1].

Šta reći na ovo i kome verovati? Šta to izaziva kancer u Srbiji – zagađen vazduh ili loš kvalitet mesa i mesnih prerađevina, ili stres, kao omiljeni opšti krivac svih lekara ili osiromašeni uran kako tvrdi prof. Čikarić?

Predviđanja lekara o predstojećoj epidemiji kancera, u Srbiji je tabu tema. O tome se ne govori, niti ima pouzdanih podataka o zdravlju vojnika koji su bili na Kosovu i Metohiji za vreme ratnih dejstava. To su bili sve mladi ljudi u najboljim biološkim godinama za reprodukciju. A rečeno je u sakrivenom izveštaju Bakari Kantea koji je ipak procureo u javnost da osiromašeni uran 238 izaziva genetske promene što se već odražava na potomstvo, o čemu se u Srbiji takođe ćuti. Sve da ne bi povredili naše “prijatelje” iz EU I SAD!

Dr Mirjana Anđelković Lukić

http://facebookreporter.org

———

(1) http://www.intermagazin.rs/tek-cemo-da-umiremo-od-raka-ocekuje-nas-eksplozija-malignih-tumora