Zadah moralne truleži

Ne znam kako sa vama stoje stvari, ali da je meni neko pre godinu, godinu i po, rekao da ću sa nestpljenjem da iščekujem svako novo saopštenje za javnost čačanskih, s kolca i konopca skupljenih, naprednjaka, pomislio bih da sa njegovim mentalnim zdravljem nešto nije u najboljem redu ili da je pod uticajem nekih opijata. Međutim, kao i u sijaset drugih slučajeva, pokazala se kao ispravna ona “narodna” mudrost – nikad ne reci nikad!

Posle nešto više od godinu dana od kada su, s kolca i konopca skupljeni, naprednjaci i definitivno preuzeli vlast u našoj kapitalnoj kasabi ja se, ne znam za vas, totalno ubedačim ako se ekipa sa Gradskog šetališta, barem jednom sedmično ne oglasi obznanom u nekom od čačanskih “nezavisnih”, “slobodnih” i nadasve “objektivnih” medija. Jednom rečju, u’vati me neizdrž! Ne sporadi toga što će poverenički dvojac Par(m)ezanović – Trifunović, alias Šojić i njihova ekipa eksperata nešto suvislo da priopće čačanskoj javnosti, već isključivo zato što svako njihovo novo oglašavanje zaudara po moralnoj truleži, neprincipijelnosti, licemerju i diletantizmu svake vrste.

Taman kao i ono od pre neki dan, u kojem ekipa sa Gradskog šetališta pokušava da se bavi moralnim vrednostima onih što se usuđuju da drukčije kažu i ne balave nad likom i delom gospodara Vučića i porodice mu.

Možeš misliti dokle to ide kada političku neprincipijelnost kao argument potežu oni što su, ne jednom, već ko zna koliko puta od ponovnog vaspostavljanja višestranačja u Srbistanu, promenili partijski dres da bi se na kraju (daj bože da je kraj), jednog jutra probudili kao predobri, prepošteni i nadasve principijelni naprednjaci. Koliko samo zaudara po licemerju i moralnoj truleži kada se napredni vernici do jaja, što svakodnevno po nekoliko puta prekrše barem tri božje zapovesti i ništa im nije sveto osim sopstenih interesa, kriju iza stranačke slave. Umesto da kratko i jasno odgovore zašto se poverenički dvojac Par(m)ezanović – Trifunović, alias Šojić i njihova ekipica eksperata opšte prakse lažno predstavljaju kao Gradski odbor organizacije Srbiji Nema Spasa.

I, na kraju krajeva, kako posle odbacivanja zakonskog predloga da radnik oboleo od kancera ne može dobiti otkaz, a što su pre neki dan uradili naprednjački poslanici, rumeni Par(m)ezanović i njegov kolega Ostoja, autoplekadžija i nadasve eksper(a)t za ekonomiju i medije, kojima su inače usta puna brige za građane i građanke, uopšte imaju hrabrosti, ne da se bave tuđim moralnim vrednostima, već da Čačanima pogledaju u oči.

Oni i svako ko poseduje člansku kartu njihove družine!

Aleksandar Arsenijević

ozonpress.net