Zagrljaj balkanskih trilateralaca

Trećeg dana zvanične posete Bosni i Hercegovini hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović posetila je Banjaluku. Svom domaćinu Miloradu Dodiku predsednica Kolinda jasno je demonstrirala kako igra „stara trilateralka“ naspram „trilateralca u pokušaju“ – što će Dodik ostati doživotno!

Interesantno za ovaj sastanak jeste da je termin probijen za nekih 40 minuta, šta upućuje da je ovo dvoje članova Trilateralne komisije imalo dosta tema za razgovor. Obzirom da je sastanak bio zatvoren za javnost, kao i da su izostale izjave predsednika, možemo samo nagađati o čemu se razgovaralo/dogovaralo.

Nakon prijema Milorad Dodik je izjavio kako je sa hrvatskom predsednicom dogovarao infrastrukturne i energetske projekte.

Sa druge strane, gospođa Grabar Kitarović je izjavila: “Sastala sam se s predsednikom Republike Srpske i predsednicom njihove vlade. Doći ću ponovno i to uskoro jer želja mi je da Bosna i Hercegovina izađe na put evropski i evroatlantski put i da je vidim kao članicu Evropske unije i NATO-a…”. Ostaje nejasno da li je pitanje ulaska BiH-e u NATO dogovarala sa Dodikom, ili je to tek njena pusta želja.

No, da ovu “prijateljsku posetu” uvede u ključna pitanja srpsko-hrvatskih odnosa pobrinuo se banjolučki biskup Franjo Komarica. On je u izjavi za HRT stradanje Hrvata u Republici Srpskoj nazvao genocidom. Ustvrdio je kako je u Srpskoj nekada živelo 200 000 Hrvata, a danas ih je ostalo samo 12 000. Moramo se zapitati: da li se osoba koja tako bezobzirno laže uopšte može nazvati vernikom?

No, pravi “politički šamar” gospođa Kolinda nije udarila Miloradu Dodiku prilikom posete Banjoluci, nego tek sutradan. Protokolom je najavljeno da gospođa Kolinda dolazi u trodnevnu posetu Sarajevu, Mostaru i Banjoluci. I zadnjeg dana doznajemo frapantan podatak prema kom hrvatska predsednica u BiH-i namerava ostati još jedan dan, a kako bi prisustvovala proslavi jednog jubileja – 20 godina od “oslobođenja” Jajca i provođenja Operacije Maestral.

Za one neupućene treba istaći kako Operacija Maestral predstavlja produžetak zlikovačke operacije Oluja, te segment međunarodne Operacije Namerna sila, koje Srbi doživljavaju kao udruženi zločinački poduhvat protiv Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Podsetiću da su ove vojne akcije rezultirale ukupnim progonom oko 350 000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta, hiljadama ubijenih i ranjenih, nezapamćenom pljačkom i razaranjem. Možemo pretpostaviti kako je proslavljanje ovog zločina i bio prvobitni motiv posete predsednice Kolinde Grabar Kitarović, dok je ostatak trodnevnog „paradiranja“ Bosnom i Hercegovinom poslužilo samo radi prikrivanja stvarnog razloga posete.

Znači, svega dan nakon „prijateljske posete“ Republici Srpskoj gospođa Kolinda izjavljuje: „A činjenice govore kako se u Hrvatskoj i BiH vodio krvavi rat koji je uzrokovala Miloševićeva velikosrpska politika. Činjenice govore kako je u Srebrenici počinjen najveći zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi. I činjenice govore kako su vojne operacije u Hrvatskoj i BiH u leto 1995. godine sprečile još veće zločine na ovim prostorima te stvorile preduslove za završetak rata i postizanje toliko željenog mira. Kako u Hrvatskoj, tako i u BiH.”.

Proizilazi, hrvatsko-muslimanske udružene snage počinile su zločin kako bi predupredile nekakav imaginarni/nepostojeći srpski zločin.

Potom sledi pokušaj naknadnog “legalizovanja” zločina. Grabar Kitarović reče kako je “jasno da je Operacija Maestral bila potpuno legitimna jer je temeljena na međudržavnom sporazumu Tuđman-Izetbegović, potpisanom u Splitu” (Splitska deklaracija o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma). Treba znati da je ova vojna operacija zahvatila opštine Drvar, Šipovo, Jajce, Bosanski Petrovac, Bosanska Krupa, Ključ, Donji Vakuf/Srbobran, Sanski Most, Mrkonjić Grad, te Vozuću, delove bihaćke opštine i brojna druga srpska naselja. Preko 100 000 Srba proterano je sa svojih imanja, hiljade su pobijene, ranjene ili zatočene, a njihova imovina je opljačkana i uništena.

No, jednu činjenicu nikako ne smemo zaboraviti, a to je da su ovu vojnu akciju izvele regularne snage hrvatske vojske, HVO i Armije BiH. Hrvatska predsednica i vrhovni komandant oružanih snaga došla je u BiH da proslavi agresiju kakvu je ta država nesporno počinila na štetu Srpske i BiH time što je svoje trupe uputila da vojno intervenišu na prostoru druge suverene države. I, pri tom, još govori o nekakvoj “velikosrpskoj agresiji”!

Kao pripadnik specijalne policije Republike Srpske svedok sam(!) zločinačke Operacije Maestral. U sve i jednu gore navedenu opštinu ušli smo prvi i zatvarali najteže pravce napada, a izlazili poslednji i to kad bi nas već odsekli, opkolili. Naš zadatak bio je da zaštitimo gole živote srpske nejači i isti je realizovan – preko 100 000 Srba je preživelo! Moj odred je platio stravičnu cenu obzirom da je preko 60 odsto specijalaca izginulo ili izranjavano (nezapamćeno u odnosu na specijalne jedinice), ali je to prihvatljivo obzirom na broj spasenih sunarodnjaka.

Elem, ne treba zaboraviti da bi obim srpskog stradanja bio mnogo veći da su zločinci uspeli do kraja realizovati svoj naum. Jednostavno ću podsetiti kako su Banja Luka i Prijedor bili glavni ciljevi neprijateljskog napada. Samo nadljudskim naporima naših boraca to je sprečeno. Doduše, neki kažu kako je Bil Klinton spasio banjolučku i prijedorsku regiju, no, lično sam učestvovao u borbama odsudne odbrane i znam da su rezultirale porazom neprijatelja.

NEIZREČENA PODRŠKA HRVATSKOM ENTITETU

U daljem moram se pozabaviti i onim neizrečenim na sastanku Dodik – Grabar Kitarović. Indikativno je da se dvoje najvatrenijih zagovornika trećeg entiteta u BiH (onog hrvatskog) nije ni dotaklo svoje omiljene teme. Bar prema medijskim saopštenjima, a ko bi ga znao o čemu su pričali nasamo.

Nebrojeno puta sam pisao o tome, ali ću još jednom ponoviti. Nije mi teško. Hrvati su tokom rata u BiH uspostavili svoj državotvorni entitet – Herceg Bosnu. No, Vašingtonskim sporazumom su se dobrovoljno odrekli dela državotvornosti pristajući da uđu u muslimansko-hrvatsku federaciju, današnju Federaciju BiH. Postavlja se jednostavno pitanje: zbog čega su to učinili?

Treba znati da je te 1994. godine započeto pripremanje “konačnog rešenja” srpskog pitanja na prostoru Hrvatske i BiH. Sve te operacije Oluja, Namerna sila, Maestral i druge planirane su još ’94. godine, tako da je hrvatsko-bošnjačko “pomirenje” bilo u funkciji pripremanja zločina nad 350 000 Srba, zločina nezapamćenog u novijoj istoriji! Dakle, bosanski Hrvati odrekli su se svog državotvornog entiteta zarad realizacije budućih zločina nad našim narodom. Prema franačkim zapisima iz 822. godine “Srbi su silan narod nastanjen na prostoru rimske provincije Dalmacije. Nakon 1 200 godina bitisanja tamo danas Srba nema! To je interes zbog kojeg su se bosanski Hrvati odrekli državotvornog entiteta.

Istovremeno treba istaći kako su Srbi vekovima opstajali na prostoru Krajine, te podneli sve surovosti života između dve najveće imperije tog doba (osmanske i habzburške). Danas ih na tim prostorima bukvalno nema! I zbog takvog ishoda su se Hrvati odrekli državotvornosti. To su činjenice!

Međutim, danas se javljaju vrli srpski “zaštitnici” poput Milorada Dodika tražeći za Hrvate vraćanje onoga čega su se dobrovoljno odrekli. I to odrekli u funkciji budućeg zločinaštva nad srpskim narodom. Žalosno! No, mnogo žalosnije je da najviši srpski zvaničnici poput Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića uporno ćute na ovakvo Dodikovo ponašanje. Srbija je naša matica, Nikolić i Vučić su najviši funkcioneri naše matične države i moramo ih zapitati: zbog čega ćute? Da li se time više politikantski dodvoravaju Dodiku ili “braći” Hrvatima? To neumitno nameće pitanje da li su njih dvojica srpske političke vođe ili tek puke dodvorice?

Na kraju, želim inicirati jednu medijsku akciju u kakvoj će novinari “naterati” Nikolića i Vučića da se izjasne po pitanju trećeg entiteta u BiH. Kao najviši zvaničnici države garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma imaju pravo i obavezu da se izjasne o tako važnom političkom pitanju. Obzirom da to izbegavaju, moraćemo ih naterati! No, to pitanje treba koncipirati malčice drugačije nego što to čini Milorad Dodik.

Treba biti koncizan: Hrvati u BiH su se svojevremeno odrekli svog državotvornog entiteta zarad stravičnog zločina protiv našeg naroda, pa je upitno da li su baš Srbi kategorija koja im treba vraćati to čega su se odrekli!? Uostalom, hajde da po tom pitanju organizujemo referendum. Po meni, od Nikolića i Vučića dovoljno bi bilo da Dodiku sugerišu kako po pitanju srpske podrške uvođenja hrvatskog entiteta u BiH treba da organizuje referendum. Da kod građana plastično proveri ima li podršku za svoje “ideje”! Rezultat tog referenduma Dodik unapred zna i upravo zbog toga podršku Hrvatima nikada ne pominje u tom kontekstu.

Borislav Radovanović

CEOPOM