Jedne noći baš pred neku obećavajuću Novu godinu, tamo daleko, a možda je bio petak, sanjam ja da je došao pravi pravcati Deda Mraz kod mene i pita :
–Šta hoćeš Nešo da ti poklonim za Novu godinu?
–Hoću, hoću, prebiram ja po željama da ne ispustim divnu priliku.
–Hoću, hoću, plašim se da ne pogrešim jer je želja samo jedna pa ne trepćem i ne pomeram se i zadržavam ga da ne nestane.
Puno toga hoću i to odjednom, ali kako da kažem, a da ne promašim ono što je bolje od boljega, lepše od najlepšeg. Strpljiv je i iskusan Deda Mraz, jer zna i sam da je važno pitanje. Čeka, smeška se i češka dugu belu bradu. Ne žuri nikuda. I sinu mi odjedanput želja koja me obradova i ozari. Za koju sam siguran da je prava, pa je zato glasno objavljujem:
-Hoću da mi ozdravi moj najbolji drug Stiki! Hoću da bude kao pre!
Nenad Simić – Tajka
