Pre nešto više od godinu dana, početkom školske 2013-2014 godine, u odeljenju moje ćerke, prilikom biranja članova odeljenjske zajednice, desilo se nešto neuobičajeno: nijedan od učenika nije želeo da bude predsednik, svi su se otimali za mesto prvog potpredsednika!
Četrnaest meseci nakon što je tadašnji prvi legitimni nosilac i unapređivač titule PPV, zatražio od međunarodnih okupacionih snaga famoznih 45 minuta za sređivanje stvari među neposlušnim stanovnicima Kosovske Mitrovice, u prilici smo da gledamo verovatno jedan od poslednjih činova kosovske tragikomedije. Nakon višemesečne pauze prouzrokovane problemima konstituisanja Vlade Kosova, krajem godine nastavljena je implementacija sporazuma započetog u kancelariji letos smenjene ‘visoke’, ali ne baš naočite predstavnice EU, baronese Ketrin Ešton.
Najnoviji sporazumi o trkeljisanju srpskih gepeka na Jarinju, o izgradnji i betoniranju novih graničnih prelaza i o još koječemu, ponovo su obavijeni velom tajne, ili ako više volite – šarenim celofanom, baš kao i nekadašnji sporazum o neutralnosti izbornog procesa, prožet tadašnjim obećanjima o tome kako će “Srpska“ bojkotovati novembarske izbore (2013) ako se sprovedu uz kosovske simbole i po kosovskom izbornom zakonu, zatim sporazum o amnestiranju Srba prilikom integrisanja u policijske i pravosudne institucije nove domovine, ili sporazum o nadležnostima ZSO koja još uvek nije ni osnovana…
Kosovski izbori na Severu – porodično brukanje
Vratimo se na početak našeg kraja – pre godinu dana: Četiri puta za nepuna četiri meseca, lokalni naprednjaci su, preteći batinama, oduzimanjem plata, isterivanjem s posla, ukidanjem dečijih dodataka i humanitarnih pomoći, Vulinovim lažnim, ali, bogami i pravim, onim ‘velikobratovskim’ skrivenim kamerama i ostalim novogebelsovskim metodama, što lično, što SMS porukama, što preko profesionalnih ‘obrađivača’, isterivali u proseku 3-5% mitrovačkih Srba na birališta koja je čuvalo na stotine policajaca. Četiri puta su terali narod na lično brukanje i porodično ponižavanje, na izdaju svoje zemlje, na nepoštovanje Ustava, i to sve kako bi sebi dali legitimitet, da isti i definitivno zgaze i da se srčano zakunu nad tuđim.
I ne samo da su pretili, nego su pritom pribegli novoj, najneizdržljivijoj metodi pritiska, nečemu što se pokazalo kao najefikasnije oružje specijalnog rata. Moderno sredstvo protiv kojeg nema odbrane: Direktora Acu Vulina (kasnije poznatog kao utemeljivača očne gimnastike), napuckali su da nam govori, da nam se obraća, da se krevelji, da se pojavljuje na televiziji, u novinama, na Fejsbuku, pa čak i da dolazi u Mitrovicu lično, kako bi nam što bolje objasnio da crno nije crno, i da belo nije belo, te da smo mi prosti i glupi severnokosovari – u velikoj zabludi! Time je postignut željen efekat! Srbi sa Severa Kosova su konačno smoreni, izmrcvareni i neizlečivo oboleli od sloma volje, a ovaj zakonom zaštićeni osvedočeni perač državne love i pomenuti utemeljivač očne fiskulture, za svoje zasluge je nagrađen ministarskom foteljom, ordenom Svetog Save i titulom počasnog građanina grada u kojem to pravo nisu stekli čak ni oni koji su Mitrovicu oslobađali u dva balkanska i dva svetska rata i pritom joj dali i telo i dušu!
Valja se podsetiti još koječega: Acin zamenik u direktorskoj fotelji i kandidat za gradonačelnika Mitrovice (ko i dalje bude govorio „kosovske“ – ostaće bez kosovskog!), bivšim sugrađanima poznatiji kao „Prstimir“ – naš junak sa barikada iz 2011, nakon jednog misterioznog slučaja, do tada nezabeleženog u istoriji kriminalistike, nominovao je sebe za heroja većeg od Betmena i Supermena zajedno, jer je, prilikom fizičkog nasrtaja specijalnih agenata u Severnoj Mitrovici, krajem 2013, iako mučki bačen na pleća, uspeo da, uz pomoć obične pederuše, pobedi ove neprijateljske elemente i nagna ih u paničan beg! Potom je, istražujući jedan drugi podli akt, kada je iz neprijateljski nastrojene grupe građana na ulici opsovan, lično uzeo stvar u svoje ruke i hrabro, uz pomoć telohranitelja, na kućnom pragu ‘odradio’ jednog neposlušnog sugrađanina, za koga je nedvosmisleno utvrdio da je baš on počinilac ovog verbalnog nasrtaja na tekovine nove revolucije i na revolucionara lično! Zatim je isti junak, manirom vrhunskog političara, napravio zaokret svojstven samo najlucidnijima. Naime, otkazao je poslušnost onima koji su ga “obmanuli“, jer su, (vidi dosetke!?) stikerom prekrili simbole Kosova na izjavi koju je trebalo da potpiše. Obmanuti Prstimir se nije dao prevariti i nije pristao na izdaju! Odlučno se suprotstavivši ovakvim marifetlucima, naš nesuđen gradonačelnik je upisao svoje ime među najgenijalnije sinove našeg naroda, ali i najozbiljnije konkurisao na svakom budućem kastingu za glavnu ulogu u novom filmu o Džemsu Bondu. Time je sebi obezbedio – ne baš mesto u istoriji, ali u srpskom parlamentu – svakako! Neki zlobnici će u ovome verovatno videti nešto zakulisano i nedajbože sumnjivo. Nekima će se možda učiniti kako je Prstimiru podrška pružena od strane moćnog druga kojeg poznaje, jer posećuju istog frizera, ali takva budalaština samo neukim sledbenicima teorije zavere može da padne na pamet i to je već njihov problem. Ili lazarevački, **bemliga!
No, super je on to izveo, s obzirom na to kako su prošli protivkandidati na izborima za kosovskog gradonačelnika u Severnoj Mitrovici! Nesrećnom Dimitriju Janićijeviću je pre tri dana isteklo godinu dana od kako je glavom platio svoje učešće u izbornom procesu, da se ubice još uvek ne znaju, a Oliveru Ivanoviću će za tačno sedam dana isteći godina kako, zbog nepristajanja na dil sa glavnim beogradskim tatama, svoje prebivalište prijavljuje u ovalnoj zgradi u mitrovačkoj ulici Filipa Višnjića, suočen sa optužbama za najteža krivična dela. Najružnija noćna mora na Severu Kosova.
Državna trgovina ljudima
Dakle, “sticajem slučajnih okolnosti“ privedena je kraju totalna rotacija severnokosmetskih lidera koju je u septembru 2013. godine započela beogradska vlada smenom neposlušnih lokalnih rukovodilaca. Javna je tajna da Nedeljković, Ristić, Vasić, Vlašković i Milović (seća li ih se još ko?), nisu pristali da sprovode ono što se danas sprovodi i ono na šta su njihovi naslednici pristali. A naslednici – sjajan izbor! Poklonici bubamare bi rekli: spoj mladosti i iskustva! Gde se ranije skrivao taj raskošan talenat? Zar smo bili slepi kod očiju? Pa ljudi, gde bi nam bio kraj da smo te likove sami masovno izabrali pre samo 5-6 godina? Ne smem ni da pomislim do kojih bismo visina stigli, jer oni se razumeju u sve! Ali, avaj! Njihovu stručnost će sada da koristi kosovski politički establišment. Za gradonačelnike, odbornike, ministre su odabrani najbriljantniji umovi iz redova kosovskih Srba! Ma, svaki od njih, garantovano, ima veći IQ nego broj cipela. Doduše ja, neizlečivi skeptik bih se na mestu premijera Kosova, lično zapitao ko se to zakleo da će čuvati žute zvezdice na plavoj zastavi nove domovine!? Iste te persone su se već zaklinjale da će čuvati: bratstvo, jedinstvo, zenicu oka, SFRJ, Srbiju, Ustav RS… e pa sad, kako su sačuvali sve na šta su se zakleli, valjda će tako i ubuduće.
Dešava se, dakle, upravo ono čega smo se i plašili i na šta su bojkotaši kosovskih izbora ukazivali.
Zatim je u nizu uslova koje je beogradski pregovarački dvojac potrčao da ispuni, na red došao i onaj najmonstruozniji. Slobin nekadašnji “mali od palube“, privremeno zaposlen kao premijer Srbije, poguran fizičkom i moralnom spodobom koja će ga kasnije naslediti, poneo je u Brisel, pod miškom, fascikle sa spiskovima veterana za predaju EULEKS-ovim okupacionim snagama! Ovaj Kurta-Murta dvojac je unapred znao redosled po kojem će “i oni koji kose, ali i oni koji vodu nose“ biti procesuirani, jer nema napretka, nema zbližavanja, nema pomirenja i ostalih evropskih vrednosti, dok se ne suočimo sa mračnom prošlošću i dok se nje, onako, golootočki, srpski, pravoslavno-ekumenistički, ne postidimo! A čim obave prodaju Ivanovića, Delibašića, Ristića, Lazovića, dvojice Vujačića i mnogih drugih traženih i netraženih, onda se pred kamerama rukuju sa prištinskim kolegom, praveći se da nemaju pojma o tada upravo obavljenom utamničenju jednog od najhrabrijih saboraca u odbrani srpskih domova i porodica sa leve obale Ibra i tobož, zaprepašćeni tom informacijom, izjavljuju da su iznenađeni i uvređeni hapšenjima.
Ovakva imbecilna analogija možda može da egzistira među podobnima, šlihtarama, nemuštima….ali među intelektualcima? Ma dajte, znali su sve, Ivica i Aleksandrica, svaki uslov koji sutra moraju da ispune! Pa, ako im se i omakne koji ispunjeni uslovčić više, to će im biti evidentirano kao “naročito se ističe“! Prvi će biti blagosiljan šarenom lažom o polovini Nobelove nagrade i vanrednim kunilingusom voljenoj baronesi, a drugi dozvolom da raspiše izbore na kojima će umesto “prvog“ postati “najprvi“!
Tako, ističe godina dana i od početka procesa hapšenja Srba sa Severa – od početka eulexapoa sa domaćim saradnicima!
Bajka o pristupanju Evropskoj uniji
Ali, s obzirom na eventualno, a ne baš poželjno buđenje minimuma još nepokorenog nacionalnog ponosa, vrhovni beogradski kapo je prinuđen da se povremeno oglasi svojom dobro uvežbanom “zonosumračkom“ intonacijom i neuvežbanom dikcijom. Na početku, iz njegovih u-s-a-n-a, brže-bolje izleti poruka grešnoj raji da upravo taj loš, genocidni i evropskom suživotu nedorasli srpski narod kolektivno predstavlja samom sebi autentičnog krivca za nesreću koja ga snalazi i da stoga mora da otrpi kaznu, u stilu: “Tek ćete videti i osetiti teške knedle u grlu koje ćemo morati da progutamo na tom bezalternativnom i pravednom putu ka Pfa-CI- fi– STI–ČKOJ, pardon, (ode tastatura), ujedinjenoj Evropi!“ Pa, onda nas milani drecuni, ace vulini, nebojše stefanovići i ostali acofiličari brže-bolje prosvetle i upoznaju sa našim zabludama u pogledu premijerovog lika i dela, kao i sa svojim nepogrešivim stručnim procenama tajminga ulaska Srbije u EU! A mi Srbi, poslovično nepismeni, prenebregnemo činjenicu da ćemo, bez obzira na to koliko uslova ispunimo, u taj novi trojni pakt ući na isti onaj dan kada će pokojna kraljica Draga Obrenović srpskoj dinastiji roditi prestolonaslednika!
Nakon parlamentarnih izbora u Srbiji i nakon rokade političkog dvojca, stvari su još brže i jasnije. Plašeći srpsku javnost zastrašujućim prognozama, Prvi, najprvi, jedini i nedodirljivi mesija, korakom Useina Bolta, beži od Kosova koje u njegovom organizmu ima status čira na sedećem delu, iako Prvi nikada ne sedi!
Radikal Aca u prvim borbenim redovima
Na samom kraju ovog čirovanja, da podsetim, onako, uzgred, na nešto što se desilo par dana nakon napada okupatorskih trupa, pod komandom Čekua i Tačija, na sever Kosovske Mitrovice – 17. marta 2004. godine. Autor ovog teksta sreo se više puta u večernjim časovima sa tadašnjim Aleksandrom Vučićem, na ulicama Kosovske Mitrovice, gde se ovaj obreo da ugroženom narodu pruži podršku u odbrani:
– “Zdravo momci, junaci, je li hladno?“
– “Nije Vučiću, dobrodošao si…“
P.S. Dragi Aco, nadam se da me, kad dođem na red za promenu adrese (Filipa Višnjića bb – prim.aut.) neće pitati ko je tada Srbima nudio oružje i municiju za puškaranje po Bošnjačkoj mahali. Nadam se da neću morati da te citiram kada si u mom prisustvu rekao da su čuvari mosta najiskrenija patriotska grupa koju si ikada video. Rekao si još i da Mitrovčani, odbranom mosta na Ibru, brane i one na Savi i Dunavu. I još mnogo toga si tada rekao što bi sada moglo da ti obezbedi Wild card za neku od kosovskih bajbokana, gde zatvoreničke pretenzije prema tvom mestu za tatu kosvske ruže neće biti nimalo slične drecunovim i slinavkovim, već… videćeš, reći će ti se samo! Ali ne boj se! I ako me budu pitali, u mene možeš imati poverenja! Kao govno bih se osećao kad bih tim vadiocima srpskih džigerica morao da cinkarim bilo kog Srbina, pa čak i tebe. Ma kakvo govno! Osećao bih se još gore! Osećao bih se kao ti!
Stevan D. Popović
