Zakon o klimatskim promenama do kraja 2019.

0
167
Foto: Pixabay.com

“Zakon o klimatskim promenama, koji će se naći u proceduri do kraja godine, znatno će i u svim sektorima ograničiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte i realizovati niz akcija kojima će se ubrzati pošumljavanje.” Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, o Zakonu o klimatskim promenama.

Slučajevi suše i poplave sve su češći, ozbiljniji i skuplji.

U mnogim područjima, porast temperature i suša ograničiće poljoprivrednu proizvodnju, a to je jedan od najvažnijih sektora srpske ekonomije. 

Područja istočne Srbije i Vojvodine posebno su ugrožena pustošenjem.

Voda za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu, postaće oskudna, jer porast temperature još više ugrožava već pogođene resurse podzemnih voda u Srbiji.

Šumski požari su češći i ozbiljniji.

Ovo su dosadašnji rezultati i prognoze promene klime u Srbiji, navodi Svetska organizacija za prirodu (WWF).

Borba protiv klimatskih promena danas predstavlja jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice, navodi se u “Proceni ranjivosti Srbije na klimatske promene”, publikaciji Klimatskog foruma iz 2012. godine.

Međutim, u pravnom okviru u Srbiji još uvek ne postoje klimatske promene, navodi Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Zakon o klimatskim promenama je tokom proteklih godina više puta bio najavljivan, no, na njegovo usvajanje se i dalje čeka.

Prvobitno je bilo najavljeno da će biti usvojen u drugom kvartalu 2018, međutim, rok je ubrzo pomeren na sredinu 2019. godine.

Poslednje obećanje ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, podrazumevalo je da će se ovaj zakon naći u proceduri do kraja 2019. godine, međutim, to se nije dogodilo, pa ministar Trivan za ovo obećanje od Istinomera dobija ocenu – “neispunjeno”.

Dok čekamo da čujemo šta se desilo sa usvajanjem zakona, hajde da revidiramo šta je Srbija do sada uradila ne bi li ublažila klimatske promene i prilagodila se na izmenjene uslove.

Da Vas podsetimo:  Od drumskog saobraćaja 20 odsto zagađenja

Koje uslove iz sporazuma sa EU smo ispoštovali?

Nezaobilazna oblast u pregovorima Srbije i EU, u procesu pristupanja, jesu upravo klimatske promene.

Srbija se obavezala da doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte ratifikovanjem Pariskog sporazuma za borbu protiv klimatskih promena 2017. godine.

Međutim, Srbija od tada nije značajno uskladila svoje propise sa pravnim tekovinama EU, navodi se u “Biltenu o klimatskim promenama” Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Naime, u pravnom okviru Srbije još uvek ne postoje klimatske promene.

Drugi problem predstavlja neusklađenost usvojene Strategije razvoja energetike do 2025. godinesa ključnim ciljevima iz Okvira klimatske i energetske politike EU do 2030. godine.

CEKOR napominje da usklađenost postoji samo u vezi sa delom energije iz obnovljivih izvora, dok su druga dva cilja – smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje energetske efikasnosti – zapostavljena.

Povećanje udela energije iz obnovljivih izvora je posledica nasleđenih fizičkih odlika srpskog energetskog sistema, čiji energetski miks je relativno blizu postizanja željenih 27 odsto udela energije iz obnovljivih izvora, ističe se u “Biltenu”.

Para ima, međutim…

Fiskalni savet je u svojoj analizi “Investicije u zaštitu životne sredine: Društveni i fiskalni prioritet” iz 2018. godine, procenio da su ekonomski moguća uvećana ulaganja u ovaj sektor.

“Strateškim preporukama za budžet i fiskalnu politiku u 2020. godini” Savet je ocenio da je višak sredstava u budžetu za 2020. godinu, u iznosu od oko 45 milijardi dinara, potrebno iskoristiti, između ostalog i na zaštitu životne sredine.

“Katastrofalno stanje u oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture (vodovodi, kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda, deponije i otpada) – ne samo da umanjuje kvalitet života, već ugrožava i zdravlje stanovnika Srbije”, ističe se u saopštenju.

Da Vas podsetimo:  "Propusti i nedostaci Paliluske pijace vredni 11 miliona evra"

Međutim, predložene mere Fiskalnog saveta nisu realizovane, ističe CEKOR, a slična situacija je i sa monitoringom životne sredine.

Naime, CEKOR ocenjuje da je potrebno unaprediti tehnologiju koja locira i utvrđuje količinu i vrstu emisije gasova sa efektom staklene bašte iz objekata komunalne infrastrukture, poljoprivrede, saobraćaja i iz individualnih objekata u toku grejne sezone.

Kašnjenje će nas tek koštati

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji uputili su zajedničku poruku o klimatskim promenama Vladi Srbije, po završetku Samita UN o klimi 2019. godine.

U poruci se navodi da projekcije ukazuju da će čitav Zapadni Balkan postati pogođen posledicama klimatskih promena, a koje se u poslednje vreme već osećaju u Srbiji u vidu ekstremnih vremenskih pojava kao što su istorijske poplave i sve češće suše.

Budući da se Srbija obavezala da će utvrditi energetske i klimatske ciljeve do 2030. godine na nivou ambicija koje su jednake nivou u EU, u poruci se napominje da će morati da ispuni sledeće ciljeve:

Ukidanje svih oblika direktnih ili indirektnih subvencija fosilnim gorivima.

Stvaranje pogodnog političkog, regulatornog i fiskalnog okruženja za dalju promociju i primenu cirkularne ekonomije kao načina daljeg smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte na nacionalnom i lokalnom nivou.

Proširenje teritorije pod zaštitom sa sadašnjih 7,4 na 12 odsto.

Proširenje teritorije pod šumama na 41,4 odsto.

Redovno obračunavanje ekoloških i klimatskih troškova svih investicija. 

Sprovođenje procene uticaja na društvo i životnu sredinu za svaku veliku investiciju.

Da bi to bilo moguće, Srbija treba da ubrza napore u pravcu ovog prelaska, jer svaki izgubljeni trenutak povećava troškove prelaska na obnovljive izvore energije i kašnjenje u postizanju nulte neto emisije, zaključuje se u poruci EU i UNDP.

Da Vas podsetimo:  Trajno rešavamo problem kanalizacije i otpadnih voda do 2020.
Izvor: Istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime