Zašto nemamo izveštaj i procenu o efektima primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici?

0
241
Foto: pixabay.com

BEOGRAD, 1. 7. 2020. GODINE – TRI GODINE OD POČETKA PRIMENE ZAKONA O
SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI NEMAMO ZVANIČNI, OBJEDINJENI IZVEŠTAJ
DRŽAVNIH ORGANA O DELOTVORNOSTI NJEGOVE PRIMENE, jer od jula 2018. nisu
održavane sednice vladinog Saveta za suzbijanje nasilja u porodici. Tri godine nakon početka primene zakona nije uspostavljena ni centralna evidencija o slučajevima nasilja u porodici (u elektronskom obliku), koja bi objedinila podatke iz nadležnih državnih organa.

Autonomni ženski centar na osnovu mesečno prikupljanih podataka izrađuje periodične izveštaje [1] o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. ŠTA KAŽU PODACI ZA 2019. [2] GODINU?

Policija je registrovala 28.214 DOGAĐAJA NASILJA U PORODICI, a procenila je da rizik postoji i izdala naređenje za hitne mere u 70,6% slučajeva. Mere udaljenja učinioca iz stana izrečene su u 45% slučajeva, a u sličnom iznosu i obe hitne mere (udaljenje i zabrana kontakta i približavanja žrtvi). Tužilaštva su predložila za produženje na 30 dana 97,3% policijskih hitnih mera, što su sudovi najčešće usvajali. Nasilje je ponovilo 6.002 učinioca, skoro svaki treći kojem su izrečene hitne mere. Hitne mere je prekršilo 1.809
učinilaca. U 85,3% slučajeva nasilje učine muškarci, a žrtve su ženskog pola u 74%. Samo 5% izrečenih hitnih mera obuhvata zaštitu dece.

Na sastancima grupe za koordinaciju i saradnju RAZMATRANO JE ČAK 51.911 SLUČAJEVA nasilja u porodici, za četvrtinu više nego prethodne godine. Podaci govore da je IZRAĐENO 18.648 INDIVIDUALNIH PLANOVA ZAŠTITE I PODRŠKE ŽRTVAMA, što je čak 42% više nego prethodne godine, a ipak tek 72% od ukupnog broja novoprijavljenih slučajeva nasilja u 2019. Žrtve su sasvim retko učestvovale na ovim sastancima, samo 1% (194 žrtve), duplo manje nego prethodne godine.

ŠTA SE MOŽE ZAKLJUČITI NA OSNOVU PODATAKA IZ 2019. GODINE? Nesumnjivo, znatno je povećano opterećene angažovanih specijalizovanih profesoionalaca u policiji, tužilaštvu i centrima za socijalni rad. Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje o kvalitetu procena i odluka u takvim okolnostima. Očigledan je ozbiljan nedostatak vremena i kapaciteta za izradu individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, njihovo praćenje i reviziju tokom godine, a nema nikakvih informacija o sadržaju ovih planova, niti o njihovim efektima. Da li su
oni koji ponove nasilje strože sankcionisani, ili im se (ponovo) izreknu samo hitne mere? Žrtve, suprotno zakonskoj mogućnosti, ne učestvuju u planiranju vlastite bezbednosti i oporavka. Deca ostaju “nevidljive žrtve” nasilja u porodici, i kada ga doživljavaju, a
naročito kada mu svedoče.

Da Vas podsetimo:  Brnabić i Lončar u Novom Pazaru izviždani uz povike "ostavka" i "lopovi"

Srbija je januara 2020. godine dobila prvi (osnovni) izveštaj o primeni [3] Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. I dok se navodi da je učinjen veliki napredak u zakonskoj regulativi, konstatuju se znatni
nedostaci u primeni zakona, kao i ozbiljan nedostatak resursa (zaposlenih, obučenih, usluga i finansija), što znatno utiče na kvalitet postupanja u pojedinačnim slučajevima.

Sve navedeno, trebalo bi da je predmet analize i odlučivanja Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, koji se ne sastaje i čije izveštaje nismo videle. ŽRTVE NASILJA U PORODICI NE MOGU DA ČEKAJU – ZATO TRAŽIMO POTPUNU PRIMENU ZAKONA I VIDLJIVE EFEKTE ZA BEZBEDNOST I OPORAVAK ŽRTAVA!

 Autonomni ženski centar

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime