Zamagljivanje istine

0
609

Dragi čitaoci, ispod vam prenosimo članak koji je 19. novembra objavljen u londonskom Tajmsu, pod naslovom „Fog of War“ (Magla rata), iz kojeg se jasno može videti pristrasnost tog engleskog lista. Naime, bez obzira na činjenicu da se u članku priznaje da je, tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“ (1995),  oko 200 000 Srba proterano (ili pobeglo) iz Srpske Krajine, ne daje se odgovor da li neko za takav strašan zločin (najveće etničko čišćenje na tlu Evrope nakon II svetskog rata) treba da bude suđen. Stidljivo se pominje i brojka od 150 ubijenih srpskih civila.

Iako se broj likvidiranih Srba ovde višestruko umanjuje, ostaje činjenica da ni za ovih 150 osoba, koje Tajms velikodušno „priznaje“, niko nikada nije izveden na sud, ni u Hrvatskoj ni u Haškom tribunalu. Što je još gore, Tajms uopšte ne smatra da bi se povodom takvog zločina uopšte trebalo da postavljaju pitanja bilo čije odgovornosti. Jasno je i zašto. Jednostavno, ubijeni su Srbi!

A da bi sve normalnom čitaocu izgledalo ispravno, u članku se objašnjava da je „u vezi toga bilo presuda u hrvatskim sudovima„. Mi ovde, na Balkanu, dobro znamo da to nije istina, ali pomenuta priča i nije namenjena Balkancima (pogotovo ne Srbima), već se ona priča zapadnom javnom mnenju, koje o stvarnim događajima o ratovima na prostorima bivše Jugoslavije zna onoliko koliko zna o današnjem ratu u Siriji. Zapravo, je li, ko bi sve objašnjavao naširoko, kada se jednostavno može uzeti proverena „dobar-zao“ matrica. Jedni su zli, drugi su dobri, jedni su agresori, drugi su žrtve. I zašto menjati takvu „idiličnu“ sliku i pokvariti raspoloženje prosečnoj zapadnoj publici, koja je navikla na holivudski scenario: Srbi moraju biti zli, moraju biti ubice, agresori, pljačkaši… i tačka. Ko bi za takvima još smeo da žali.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Ma koliko sve izgledalo neverovatno, nažalost, istinito je: evroatlantska Evropa uopšte ne drži da su Srbi vredni žaljenja. Pre bi čovek odgovarao za zlostavljanje mačke, psa ili neke druge životinje, nego što bi mogao da završi na sudu zbog ubistva nekih „tričavih“ 150 Srba (broj srpskih žrtava koje je autor „Magle rata“ svesno i tendenciozno umanjio). Zvuči užasno, ali, kad pročitamo donji članak, shvatićemo da je to tako.


U magli rata

Times („Fog of War“), 19. 11. 2012.

Najveći zločini u posleratnoj Evropi  počinjeni su u bivšoj Jugoslaviji u prvoj polovini devedesetih. Jedan važan deo te strašne istorije upravo je ovih dana još jednom ispisan.

Ante Gotova i Mladen Markač, generali u Hrvatskoj vojsci, osuđeni su prošle godine od strane UN-ovog tribunala na duge zatvorske kazne za zločine nad Srbima tokom vojne ofanzive 1995. godine. Prošle nedelje, međutim, njihove presude su nakon žalbe izmenjene i oni su proglašeni nevinim. Nakon toga su obojica euforično dočekani u Hrvatskoj.

Takva presuda je žestoko osuđena u Srbiji. Hrvatski građani srpske nacionalnosti su zaista bili žrtve ratnih zločina. Ali ispravan odgovor Vlade Srbije trebalo bi da bude takav da njihova javnost shvati da su presude Haškog suda donesene kao izraz konačne istine o tom ratnom sukobu i konstatacije da koreni raspada Jugoslavije leže u odlukama koje su donošene u Beogradu.

Hrvatska je, zajedno sa Slovenijom, tražila nezavisnost u junu 1991. Njihovi vođe su se plašili demagogije i žestokog nacionalizma predsednika Srbije  Slobodana Miloševića.

Slovenija se otcepila nakon desetodnevnog rata protiv JNA. Jugoslavenska narodna armije je, međutim, pod Miloševićevim pogubnim uticajem, pokrenula sedmomesečni napad na Hrvatsku u kome su ubijene hiljade i proterane stotine hiljada ljudi i koji je naneo nemerljivu štetu takvim kulturnim biserima kao što je, na primer, Dubrovnik.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Milošević je onda okrenuo pažnju ka napadu na Bosnu i Hercegovinu i na rasparčavanje te multietničke države, koja je proglasila nezavisnost nakon referenduma u martu 1992.

Bosanski rat je trajao tri godine. To je bila teško zamisliva nesreće. Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, političkom i vojnom lideru bosanskih Srba, sudi se u Hagu za ratne zločine koji uključuju i opsadu Sarajeva i genocid na 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici.

Njihov Svengali (literarni lik koji kontroliše drugu osobu nagovaranjem i prevarom radi vlastitih ciljeva) bio je Slobodan Milošević, opsednut nemilosrdnim i fanatičnim ciljem stvaranja etnički čiste Velike Srbije. Miloševiću je u ovoj ciničnoj podeli BiH pomogao Franjo Tuđman, njegov kolega sa hrvatske strane.

Ali vojna operacija hrvatskih snaga u avgustu 1995. godine nazvana „Operacija oluja“, uspela je konačno da potisne srpske snage iz područja Srpske Krajine, koja je bila pod srpskom kontrolom od 1991. Za vreme operacije, 200.000 Srba je pobeglo ili proterano iz svojih domova; oko 150 ih je bilo ubijeno.

To su bili zločini. UN tribunal ih nije dovodio u pitanje i već je u vezi toga bilo presuda u hrvatskim sudovima. Oslobađanje generala je počivalo na proceni da proterivanje Srba nije bilo rezultat zločinačkog udruživanja. Nije bilo plana za to. Operacija „Oluja“ se takođe pokazala ključnom u zaustavljanju Miloševića, spasavanju Bosne od daljnje patnje i osiguravanju dogovora o raspodeli teritorija na osnovu Dejtonskog sporazuma.

Predsednik Srbije Nikolić je ogorčeno izjavio da je presuda politička i da „otvara stare rane“. U stvarnosti, Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine, pred kojim se slučaj i vodio, sigurno nije savršen, ali je to častan pokušaj da se zadovolji pravda.

Sve strane su počinile zločine u balkanskim ratovima devedestih, ali nisu sve jednako krive. Krvoproliće je bilo Miloševićevo delo. Njega su zapadni krojači politike dugo i pogrešno smatrali partnerom za pregovore. Loš pokušaj neutralnosti, uključujući i embargo UN-a na oružje koji je Srbe dominantnim u vojnom pogledu, pobrinuo se da civilne patnje potraju i čak da se intenziviraju.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Pomirenje je ključno. A ono zavisi od tačnog prikazivanja istorijskih događaja i činjenica.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime