Zamrljana žuta mrlja

0
574

Pajtic i VucicIako trenutno nemaju neku ozbiljniju političku težinu, otvoreni separatisti na severu Srbije ne odustaju od pokušaja da ubede Srbe da je u njihovom najboljem interesu da federalizuju svoju državu. Naime, oni koji bi hteli da naprave državu Vojvodinu i iskuju novu „vojvođansku“ naciju, dobro znaju da je to nemoguće uraditi, a da se prethodno AP Vojvodini, novim ustavom, ne dodele ključni državni atributi: izvršna, sudska i zakonodavna vlast.

Deca, potomci i rođaci bivših komunističkih namesnika, pod dirigentskom palicom Živana Berisavljevića (bivši tast Nenada Čanka i pravi osnivač LSV-a), danas čine sve što je u njihovoj moći da dokažu nedokazivo: da je srpsko-komunistička pokrajina Vojvodina nastala izvan Srbije, te da, polazeći od takve (neistinite) premise, Srbija ne polaže pravo na teritoriju iznad Dunava i Save.

Separatiste (što je i prirodno) uopšte ne zanima istorijska istina, po kojoj Vojvodina kao geografski pojam nije postojala pre kraja Drugog svetskog rata. Takođe, ne zanima ih ni činjenica da ona teritorija, koja se jednom prisajedinila Srbiji (Banat, Baranja, Bačka i Srem), nikako ne može da ponovi isti čin prisajedinjenja pod drugačijim imenom i u manjem teritorijalnom obimu.  Separatiste i iredentiste zanima samo jedan cilj: otcepljenje severne srpske pokrajine od Srbije po svaku cenu i utapanje te srpske zemlje u nekakav srednjoevropski društveno-ekonomski areal, po modelu nekadašnje „kulturne“ i „visokocivilizovane“ austrougarske carevine.

Iako Živan Berisavljević i njegova porodična politička manufaktura nemaju nekakvu značajniju ulogu na političkoj sceni Srbije ili AP Vojvodine, njihovo delovanje se ne bi smelo nikako zanemariti. Zapravo, sve ono, što na političkom planu čine vojvođanski separatisti, samo je priprema terena za ulazak „ozbiljnijih igrača/ratnika“ u odsudnu bitku. Mnogi srpski politički analitičari već su upoređivali negdašnje crnogorske liberale Slavka Perovića i Milu Đukanovića sa vojvođanskim separatističkim krugom (koji još nije jasno definisan, od tasta Živana do zeta Nenada) i Bojanom Pajtićem, predsednikom vlade AP Vojvodina. Takvo poređenje ima svoju jasnu potvrdu u ponašanju Bojana Pajtića, koji je podnošenjem Deklaracije o zaštiti (ustavnih prava) Vojvodine, nedvosmisleno stavio do znanja, na koga se u secesionističko-iredentističkoj kliki računa kao na budućeg (neupitnog) „vojvođanskog suverena“.

Da Vas podsetimo:  Glancanje memorije

Nakon što su naprednjaci Tomislava Nikolića (ili Aleksandra Vučića?) uzeli vlast u zemlji, u početku se imao utisak da novi državni vrh namerava da pokrene ozbiljnu borbu protiv separatista na severu države. Ali, nakon inicijalnih partijskih protesta koji su održani u Novom Sadu, vladajuća elita je, čini se, odustala od „namere“ da stavi tačku na separatističke tendencije i spreči dalje narastanje pomenutih centrifugalnih političkih tendencija u tom delu zemlje.

Ono što bi trebalo posebno da zabrine svakog lojalnog građanina Srbije, svakako je činjenica, da i aktuelna vlast počinje sve otvorenije da se zalaže za promenu Mitrovdanskog ustava. Da je to tako, nedvosmisleno potvrđuje nedavni sastanak Aleksandra Vučića i Čedomira Jovanovića, koji je, izgleda, i sazvan da bi se srpskoj javnosti sugerisalo da je promena važećeg Ustava Srbije neminovna. Podsetimo se, Jovanović je i na sastanku s Aleksandrom Vučićem, a i nakon sastanka, naglašavao da „Kosovska realnost i evropske integracije nalažu promenu Ustava Srbije iz 2006. godine.“ Pod Jovanovićevom sintagmom „evropske integracije“, u stvari, kriju se zahtevi (ili naredbe) koje evroatlantska alijansa upućuje aktuelnoj srpskoj vlasti, a koje se moraju bespogovorno ispuniti.

Otuda, separatistički ešalon u Srbiji, kojeg je donedavno („sivoeminentno“) predvodio Bojan Pajtić, danas je uistinu uplašen pred naletom naprednjačkih evroentuzijasta. Ali taj strah ne dolazi zbog toga što bi naprednjačko-socijalistička alijansa mogla da ponovi „jogurt“ revoluciju i tako rasprši sve nade onih koji sanjaju „osmu republiku“ – koja bi trebalo da izraste iz avnojevskog „šinjela“ njihovih „slavnih“ predaka. Zapravo, strah „knvencion(aln)ih komesara“ dolazi iz saznanja da bi njihova ideja „oslobađanja Vojvodine“ mogla da bude „pokradena“, i to tako, da umesto Bojana, tasta ili zeta, na „vojvođanski presto“ zasedne neko „napredniji“. Na primer, Igor Mirović.

Da Vas podsetimo:  Politika podele i naseljavanja Srbije migrantima vodi u građanski rat i nestajanje

Šta velite? Takav razvoj događaja na severu Srbije nije moguć! Ipak, da li je to baš tako? Ko je na Žutoj gredi (crnogorskom „događanju naroda“) mogao da anticipira najveće buduće zagovornike odvajanja Crne Gore od Srbije i buduće tvorce crnogorske nacije, crkve, jezika? Takav crnogorski (o)pozicioni zaokret za stoosamdeset stepeni jasan je primer da u političkoj igri na srpskim prostorima ništa nije nemoguće. Odatle vidimo da nije nemoguće da se neko od naprednjačkih lidera, koliko sutra, proglasi plemenskim poglavicom (visokim vojvodom) „svih Vojvođanki i Vojvođana“, a potom, na „slobodnim i demokratskim“ izborima bude izabran i za predsednika nekakve novokomponovane „vojvođanske republike“.

Opet, neko će reći, na prostoru AP Vojvodine ne postoji posebna naprednjačka politička celina, koja bi mogla da zaokruži posao u pretpostavljenoj terminalnoj fazi srpskog državno-nacionalnog propadanja. Problem onih koji zagovaraju otcepljenje severa Srbije (po modelu ostalih „konstitutivnih jedinica“ bivše SFRJ, uključujući tu i autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju), jeste nepostojanje jasno profilisanog „vojvođanskog“ krila SNS-a. U tom smislu, Demokratska stranka je mnogo dalje otišla, jer u Vojvodini ima svog neprikosnovenog vojvođanskog lidera Bojana Pajtića. U SPS-u sličnu ulogu, reklo bi se, igra Dušan Bajatović.

Ostaje da se vidi da li će i „vojvođanski“ SNS ići ka tome da promoviše svog „vožda“ na severu Srbije (možda gorepomenutog Mirovića?), pa da i oni imaju aduta u trci za budućim vojvođanskim „poglavicom“. Ili će se prikloniti etabliranom vođi Bojanu Pajtiću (političaru koji je, ovih dana, broj nacionalnih grupa i etničkih manjina sa 26 povećao na 30; valjda da bi naglasio onu navodnu „multikulturalnost“, koja je na ceni kod naših „zapadnih prijatelja“). U tom smislu, možda bi se mogla razumeti i ovonedeljna poseta ministra Vanje Udovičića (SNS emisara?) vladi Vojvodine i njenom predsedniku Bojanu Pajtiću.

Da Vas podsetimo:  Oprosti, Andrea!

Jedino što je sigurno, svakako je činjenica da do raspleta „vojvođanskog pitanja“ mora doći, pre ili kasnije. Raspoloženje „međunarodne zajednice“ (tačnije SAD i Nemačke) prema Srbiji nimalo se nije promenilo. Ono je i dalje krajnje neprijateljsko, bez obzira na činjenicu da srpska trijumviratna vlast pokušava to da prikrije tvrdnjama, da je Srbija postala „ozbiljan, poštovan i uvažen partner“ u međunarodnim odnosima.

I bez srljanja u zagrljaj Evropskoj uniji Srbija se nalazi u velikim problemima (od Preševa, Bujanovca, preko Novog Pazara, pa do Novog Sada). Otuda je jasno da bezalternativno ostajanje na „evropskom putu“ obavezno u sebi sadrži priznanje natovsko-šiptarske paradržave Kosovo, potom i davanje nekakve vrste „široke autonomije“ novopazarskom „sandžaku“ i „Preševskoj dolini“. Nije isključeno ni da se pomenuti delovi Srbije jednog dana, pod pritiskom fantomske „međunarodne zajednice“, pripoje, Federaciji BiH ili Kosovu. Na kraju, Srbiji preti i gubitak Vojvodine, verovatno po kombinovanom „kosovskom“ i „crnogorskom“ šablonu.

Možda je ovakvo crno viđenje sudbine Srbije preterano? Moguće je. Ali, kao i kod nekakve bolesti koja snađe čoveka, ozbiljni političari su dužni da uvek pođu od one najgore pretpostavke, a nikada od one najpovoljnije. Naravno, tako bi to, valjda, trebalo da bude ukoliko čovek (ili država) namerava da na vreme započne svoje lečenje (spasavanje). Jedno je sigurno: zatvaranje očiju pred stvarnošću, slepa poslušnost i neprestano ponavljanje jalovih mantri o „toleranciji“, „razumevanju“ i „dobrosusedstvu“, neće pomoći Srbiji da opstane u ovom surovom svetu.

Za www.koreni.rs

P. Petrović

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime