PREDSEDNIK Estonije, Tomas Hendrik Iljves, izjavio je da EU mora da smisli neki novi plan pošto aktuelni tip antiruskih sankcija nije postigao očekivani efekat.
Rusija nastavlja da vodi sopstvenu nezavisnu politiku. Nije se desio ni bunt naroda protiv vlasti.
Estonski gospodin predsednik tačno kaže. Mada, treba priznati da su u celini sankcije nanele značajan udar po ruskoj ekonomiji. Prema izveštaju Ministarstva za ekonomski razvoj RF „O rezultatima socijalno – ekonomskog razvoja Ruske Federacije za 2014. g.” (dokument je dostupan javnosti i nalazi se na sajtu ministarstva), ukupna slika proteklog perioda veoma je raznolika.
Godišnji izvoz u globalu je opao za 3,8%, a uvoz za 8,9%. Ukupan obim spoljne trgovine Rusije iznosi 793,968 milijardi dolara. Robni promet sa Ukrajinom smanjen je za 28,8% i iznosi 28,18 milijardi dolara. Zato Ukrajina više ne spada u pet naših najvećih trgovinskih partnera.
Sada tih pet najvećih zatvara Belorusija sa 32,3 milijarde, iako je i sa njom obim trgovine smanjen za 5,6%. Istovremeno, najvažniji partneri Rusije u trgovini ostaju Turska (31,1 milijarda dolara, uz pad od 4,9%) i Japan (30,6 milijardi dolara, pad za 7,8%).
Značajno je opala uzajamna trgovina sa Evropskom unijom: sa Velikom Britanijom za 19,6%, sa Francuskom za 16,7%, sa Poljskom za 15,8%, sa Finskom za 14,4%, sa Italijom za 8,8%, sa Nemačkom za 6,7%.
Najmanje je – svega za 2,7% – smanjen promet roba u trgovini sa Holandijom (73,9 milijardi dolara ili 9,3% ruske spoljne trgovine), što je prema obimu trgovine tu zemlju učinilo drugim spoljno-ekonomskim partnerom Rusije, dok je na prvom mestu Kina.
Bez obzira na sve svetske potrese i ratove sankcijama, u 2014. Je uzajamna trgovina sa Kinom dostigla nivo od 88,1 milijardi dolara, što čini 11% od ukupnog spoljnog trgovinskog prometa RF. Takođe je zabeleženo formalno smanjenje u poređenju sa 2013., ali u svetlu događaja koji su se desili njegov iznos od 0,8% ne predstavlja bitan pokazatelj.
Prema tome, ako se računa uopšteno, u prethodnoj godini ruska spoljna trgovina smanjena je za 5,7% ili za 47,99 milijardi dolara, što je prilično značajan iznos za nacionalnu ekonomiju.
Sa zemljama ZND promet roba smanjen je za 12,6%, sa EU (u celini) – za 8,8%, isto toliko sa zemljama Latinske Amerike, sa Carinskom unijom – za 7%, dok se sa zemljama BRIKS-a povećao za 1,2%, a sa zemljama Afrike – za 17,2%.
Zanimljivo je da, prema rezultatima za 2014., glavni inicijator antiruskih trgovinskih sankcija (SAD) svoj promet roba sa Rusijom ne samo da nisu smanjile, nego su čak uspele i da ga povećaju za 5,9% – do 29,3 milijarde dolara.
Proizlazi da gubitke od rata sankcijama praktično u potpunosti podnosi Evropa, a njihov obim već se procenjuje na 300 milijardi dolara. Upravo u tome i jeste akrobatska veština u politici.
Vašingtonu je potrebno ne samo da uguši Rusiju, nego i da stvori ekonomske teškoće Evropi. Rezultat je očigledan.
Radi stabilizacije situacije na unutrašnjem deviznom tržištu – u okviru režima plivajućeg kursa – Banka Rusije je izvodila pojedinačne intervencije.
U decembru 2014. je realizovala obim prodaje strane valute u iznosu od 11,9 milijardi dolara, posle koje su, kao i posle planskog otplaćivanja svojih spoljnih dugova, devizne rezerve smanjene za 124,135 milijardi dolara ili za 24,4%.
Prema stanju od 1. januara 2015., rezerve su iznosile 385,460 milijardi dolara.Pri tom, kao faktičke rashode treba smatrati samo 107,5 milijardi, jer je na bazi povraćaja 16,635 milijardi dolara dato ruskim bankama – rezidentima za dopunu likvidnosti.
To znači da će se tokom 2015.-2016. taj novac vratiti Banci Rusije. Treba još napomenuti da je 25,2 milijarde dolara „gubitaka” iznosila revalorizacija drugih rezervnih aktiva nominovanih u rubljama pri sniženju tržišnih cena zlata.
Pri tom su rezerve zlata u fizičkom zlatu, računajući i pad cena za 2014., povećane za 6,1 milijarde dolara i 1. januara 2015. dostigle nivo od 46,09 milijardi dolara, a fizički udeo metala u strukturi rezervi zlata povećan je sa 7,8 do 12%.
Prema tome, stvarni gubici, koji su povezani sa proglašenim sankcijama i za Rusiju veštački stvorenim drugim teškoćama, tokom protekle godine koštali su nas 82,3 milijarde dolara, što takođe nije malo. Ipak, obim postojećih deviznih i zlatnih rezervi dovoljan je za puno finansiranje ruskog uvoza za 11 meseci. Radi poređenja: prema rezultatima za 2013., taj pokazatelj je iznosio 13 meseci.
Ako se računa po formiranoj dinamici trošenja rezervi po dva meseca za godinu, onda će postojeće rezerve biti dovoljne najmanje za pet godina.
Prema preliminarnoj proceni Instituta za statistiku, nominalni BDP Rusije u 2014. iznosio je 70975,6 milijardi rubalja. To je 100,6% pokazatelja iz 2013.
Drugim rečima, Zapad nije uspeo da sankcijama „obori” Rusiju. Bez obzira na brojne izjave vodećih američkih i evropskih eksperata za ekonomiju o neizbežnom padu ruske ekonomije najmanje za 5-7% – ruski BDP faktički je povećan za 0,6%! Naravno, nešto više od pola procenta – jeste malo.
Radi poređenja: BDP Nemačke za 2014. povećan je svega za 1,6%, od toga za 0,7% – u četvrtom kvartalu kada su počele da deluju posledice sankcija. Francuska je završila godinu sa porastom od 0,4% i taj pokazatelj smatra veoma uspešnim. Holandija se zasluženo ponosi svojim 1%, jer je pretprošle godine imala minus 0,7%. Kipar, Italija i Finska ove godine su se takođe našli u minusu. U Finskoj je BDP smanjen za 0,4%, a u celini u evro-zoni za 2014. očekuje se porast svega za 0,8%, tako da ruskih „+0,6%” procenata – uopšte nije loše. Čak je veoma dobro.
Za sada nema podataka za SAD, tako da se svi oslanjaju na prognozirane cifre FED, prema kojima se u 2014. očekuje porast američkog BDP u obimu od 2,3-2,4%. Verovatno će i biti u tim granicama, budući da su posle pada za 2,9% u prvom kvartalu uspeli da prikažu porast za 4,6% u drugom. Međutim, taj uspeh je plaćen spoljnim dugom od 96,1% BDP, dok prema rezultatima protekle godine taj pokazatelj u Rusiji iznosi svega 14,5% BDP.
I to – u uslovima faktičkog stanja ekonomskog rata.
Ipak, još je rano „za uživanje u slavi”.
Bez obzira na očigledne uspehe, Rusiju čeka teška godina. Po mišljenju Alekseja Uljukajeva, ministra za ekonomski razvoj RF, 2015. još može da donese iznenađenja, iako je najteže već iza nas.
Rublja je uspela da se stabilizuje i u tekućoj godini se ne očekuju veći skokovi njenog kursa.
Zapad je u potpunosti iscrpeo resurse za uvođenje sankcija. To što je Evropska komisija 20. marta produžila njihovo trajanje do kraja godine, u celini, već na malo šta utiče. Ipak, predsednik Rusije nije tek tako savetovao biznismenima da požure sa vraćanjem svog kapitala u Rusiju. Izgleda da će se naši geopolitički, civilizovani zapadni prijatelji potruditi da ga, ako ne u potpunosti oduzmu, onda da maksimalno iskomplikuju korišćenje novca njihovim vlasnicima.
Zapad neće tek tako odstupiti, ali generalno, nešto krajnje fatalno više neće moći da učini. Ministarstvo za ekonomski razvoj za 2015. oprezno prognozira porast do 1,2-1,4%, iako će osnovni razvoj početi kasnije, od 2016.
Vreme će pokazati koliko su takve prognoze osnovane. Ipak, već sada im ide u prilog prognoza Bloomberg koji međunarodnim investitorima savetuje da ulažu novac u ruske hartije od vrednosti. Tako su investitori koji su ulagali u državne ruske hartije od vrednosti nominovane u rubljama zaradili oko 7 centi po dolaru. Radi poređenja: ulaganjem u državne obligacije bilo koje druge zemlje u razvoju u 2015. moglo se izgubiti 1,1%.
Za investitore u ruske korporativne vrednosne hartije situacija izgleda još bolje: od početka godine dobili su prihod od 7,3%. Među zemljama u razvoju to je najbolji pokazatelj. Slična situacija je i na tržištu akcija.
Uglavnom, čini mi se da estonski predsednik govori važne stvari.
Ako Evropa namerava da nastavlja rat sa Rusijom, onda je vreme da razrađuje novi plan. Ovaj je već iscrpljen i nema nikakvog smisla i dalje trošiti vreme na njega. Uostalom, EU nema mnogo varijanti.
Najbolja od mogućih je varijanta – konačno početi sa uspostavljanjem dobrosusedskih i uzajamno korisnih odnosa sa svojim istočnim susedima, kako to sugeriše ekonomska celishodnost, iako za sada Brisel drugačije misli. Ali, Rusija je izdržala.
U Rusiji se nastavlja ekonomski rast i EU će morati da računa na tu činjenicu. Što bi se reklo: gde da se denu sa podmornice?!
Aleksandar ZAPOLJSKIS
Prevela: Ksenija Trajković
http://fakti.org/rossiya/medija-menju/zapad-nije-uspeo-da-sankcijama-obori-rusiju-u-2014-imala-rast-kao-evrozona
