Na inicijativu najmoćnije žene Starog kontinenta, nemačke kancelarke Angele Merkel, u Berlinu je na Veliku Gospojinu (28. avgust) održana konferencija „Zapadni Balkan“. Na ovom jednodnevnom samitu na najvišem nivou učestvovali su premijeri, ministri spoljnih poslova i privreda zemalja regiona Zapadnog Balkana: Srbije, Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Albanije i tzv. Kosova. Sastanku su prisustvovali i predsednik EUropske komisije Žoze Manuel Barozo i visoki zvaničnici Austrije. Berlinski susret biće prvi u nizu, kako se do sada planira, četiri sastanka zvaničnika Zapadnog Balkana i EU. Domaćin sledećeg sastanka biće Austrija.
Po okončanju plenarnog dela rada, javnosti se prva obratila Angela Merkel. Ona je saopštila, u osnovi sve ono što su nemački zvaničnici govorili javnosti unazad nekoliko meseci koliko se i govorilo o berlinskoj inicijativi. Ta inicijativa ima jasnu poruku da Zapadni Balkan Unija nije postavila na sporedni kolosek interesovanja, da ovaj deo sveta EUropa ne želi da vidi u sukobima već u međusobnoj saradnji, na jačanju pravnih država, jasnih zakona, jakih institucija, pozitivne poslovne klime, uređene infrastrukture i oslobođene međusobnih razmirica.
„Dve su se glavne teme, rekla je Merkelova, iskristalisale: političko rešenje između Kosova i Srbije, te jačanje BiH, nakon oktobarskih izbora, ponajpre u svetlu jačanja regionalne saradnje.“ [i] Privrednim oporavkom i smanjenjem nezaposlenosti kao drugom značajnom temom, pozabavio se Barozo, obećavši pomoć EU. Za predstavnika regiona odabran je albanski premijer Edi Rama, jer Albanija predsedava Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi i on je prisutnim medijskim (u)poslenicima rekao da je „dobro što je Nemačka preuzela inicijativu na Balkanu“ [ii] i uz najavu prihvatanja poziva srpskog premijera za dolazak u zvaničnu posetu Beogradu (22. oktobar), skup ocenio kao izraz „dobrog duha i nade u bolju budućnost“. [iii]
Prema dobrom nemačkom receptu za efikasnu organizaciju radni delovi konferencije bili su tematski raspoređeni prema oblastima od interesa, naravno i prvensveno za domaćina ovog mini samita: tako je ministre spoljnih poslova okupio nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer podsećajući zemlje kandidate na obaveze koje imaju u oblasti spoljne politike na putu priključenja EU. Ovo se prvenstveno odnosilo na usaglašavanje spoljnih politika zemalja Zapadnog Balkana sa Briselom (a prema nalogu Vašingtona). Što je, očito dodatno pojasnio svojim prisustvom i Štefan File, Europski komesar za proširenje. Ministre privrede okupio je na sastanku nemački ministar privrede i energetike Zigmar Gabrijel: na dva panela razmatrala su se pitanja energetike, infrastrukture, podsticanje zapošljavanja, male i srednje privrede kao i investicije. Ginter Etinger, EUropski komesar za energetiku susreo se i sa raznim privrednim subjetima iz ove oblasti.
Ukoliko ukrstimo informacije, osvrte i analize iz regiona povodom mini samita, videćemo da je skoro svaka balkanska državica (nekada deo značajno uticajne SFRJ), sebe videla u ulozi nekakvog lidera u regionu. Tako, primera radi, hrvatski mediji izveštavaju o planu ministra privrede Ivana Vrdoljaka koji je namerio da Berlinu predstavi Hrvatsku kao „energetskog i privrednog lidera u regionu“ koja bi lako mogla privući strana ulaganja i sa nemačkim kompanijama „dogovoriti realizaciju projekata poput LNG [iv],eksploatacije nafte i gasa u Jadranu i na kopnu, kao i novih projekata HEP-a (Hrvatska elektroprivreda, prim. aut)“ [v].
Kako prenosi isti medij, uoči konferencije „Zapadni Balkan“ Bavarska radio-televizija podsetila je da je „Nemačkoj dosta proširenja“ i „da se zemlje Zapadnog Balkana pominju uglavnom u negativnom kontekstu vezanom za ogroman porast broja tražilaca azila“ uz veliko ali. To ali, odnosi se na ostvarivanje nemačke koristi, naravno“. Posmatrano iz ugla privrede „ulazak tih zemalja u EU, pruža mogućnost za investiranje i otvaranje novih tržišta. Na kraju krajeva, radi se o strateškoj odluci stvaranja konkurencije uticaju Rusije, Turske i nekih arapskih zemalja u regionu“ [vi] zaključak je ove medijske kuće. I za nas od posebnog značaja jer otvara temu o kojoj se u javnost malo priča a odgovara na sve dileme proistekle iz nesuvislih političkih predstava u prekretnom trenutku nedoraslih elita.
Posle Jugoslavije-zapadnobalkanska unija:Iz perspektive medijskih saopštenja i malobrojnih ozbiljnih analiza, reklo bi se da je visokorazvijena Unija odlučila da poboljša uslove života stanovnika Balkana. Međutim, geopolitička realnost ukazuje na potpuno drugčiju istinu. Naime, da su najrazvijenije države Unije imale ideju kakva je prosperitetna i svetla budućnost lako zapaljivog Balkana ne bi ga palile pre skoro dve decenije u dubroosmišljenim, za Balkan nepodnošljivo krvavim bratoubilačkim ratovima. Dakle, to je jasno i ne treba puno za dokazivati! Lokomotivi EU, Nemačkoj kao i drugim jakim privrednim strukturama Starog kontinenta vrlo pragmatični ciljevi jesu na umu. Jedan od tih, usko geopolitičkih pa odatle i šire finansijskih, ekonomskih i privrednih jeste proterivanje Rusije s Balkana. I u to ne treba sumnjati. Kada se ovoj, trenutno smeloj konstataciji doda rešenje srpskog nacionalnog pitanja (gde je srpski narod sveden na malu koloniju unutar vrlo upitnog geografskog pojma Srbije i Srpske i to krvavim ratovima iz devedesetih uz zdušnu podršku te iste danas „miroljubive“ Nemačke) onda je i zamešateljstvo anglosaksonaca i Germana potpuno transparentno. Rusija nedvosmisleno preko Srbije, Republike Srpske, konačno Srba, ima svoje uporište na Balkanu. Kada se Srbi slome, proterivanje velike Rusije sledstveni je čin i koliko vidimo prioritet prethodno pomenute grupacije naroda.
Da nismo baš (pre)daleko od istine svedoči i intervju Volfganga Petriča nekadašnjeg visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH koji je objavio sarajevski „Dnevni Avaz“. Petrič je, inače učestvovao u julskom pripremnom sastanku berlinske konferencije i vrlo jasno predstavio kontekst ovog značajnog skupa na najvišem nivou. Bez imalo diplomatske zadrške, ali uz obavezno slabu medijsku „pažnju“, Petrič je rekao da će stanje u BiH rešavati EU uz podršku Amerike pa iz toga izveo zaključak da od Merkelove u Berlinu očekuje snažne poruke poput one Hrvatskoj „kada je Sanader morao da ode“! [vii] S obzirom da je stanje u BiH, glavna tema berlinske konferencije prema ovom austrijskom diplomati, da li to znači da je odlučeno da Dodik mora da ode? I, zašto poređenje sa Sanaderom?
Prvo, lider Republike Srpske ne krije svoju privrženost Rusiji i to je očigledno presudilo najavljeni epilog dugogodišnje karijere ovog političara. Naravno, ukoliko Americi i EUropi to pođe za rukom. Drugo, s obzirom na ne tako davne događaje u BiH potpuno je jasno da će rušenje Dodika krenuti kroz diskreditaciju njegove ličnosti i razne „afere“. Svakako, one koje će govoriti o korupciji narodu koji preživljava. Već viđeno i doživljeno, zar ne?
Petrič je, takođe, najavio jasnu „mapu puta“ za BiH prejudicirajući (verovatno poznajući visoki rejting Dodika u RS) da oktobarski izbori neće doneti revolucionarne promene u BiH „Videćemo šta će glasači (u BiH) odlučiti, ali mi, Zapad, moramo biti spremni“ rekao je Petrič. Dodajući da je „BiH postala poligon preko koga ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da oslabi uticaj EU. Na isti način na koji to čini u Ukrajini, Gruziji ili Moldaviji. Putin u Bih deluje preko Republike Srpske a jednostavnom logikom da ako već ne može imati pod uticajem celu BiH, onda barem zagorčava život EU manipulišući RS uz podršku provincijalnog vođe zvanog Dodik“ [viii], zaključio je austrijski diplomata.
Tako je berlinski samit (za nas demistifikovan i mnogo ranije o čemu smo i prvi pisali na ovom mestu) ništa više od geopolitičkog inženjeringa koga je inicirala situacija u Ukrajini i težnja korporativnog Zapada da Balkan (o)drže za svoju koloniju. Kao što smo i svojevremeno najavili jedan od većih strahova nemačke kancelarke jeste ukrajinski scenario na Balkanu, tako sada možemo i da prejudiciramo da će okolnosti početi nemilosrdno da podsećaju na Majdan posle oktobarskih izbora u Republici Srpskoj.
Vrlo ozbiljno pitanje je: kako će se tada ponašati Srbija? Ukoliko bude nastavila da „nonpaper“ naloge inkorporira kao spoljnopolitičke imperative-briselski sporazum i prodaja Kosova i Metohije, neće moći da se porede sa posledicama sličnih dešavanja na teritoriji BiH. Odnosno da budemo precizniji, Republike Srpske. Uostalom, zar nas kravave devedesete ne uče tome?
Balkan, uz sve svoje ogromne socio-ekonomske probleme, ulazi u novu fazu geopolitičkog inženjeringa koji preti da nas sve vrati u nemile događaje s početka devedestih. Uostalom, kadgod se pokušavalo da se potresi na međunarodnoj sceni ublaže na Rihterovoj skali, Balkan je uvek bio pogodno mesto za dislokaciju požara!
_________________________
[i] slobodnaevropa.org
[ii] isto
[iii] isto
[iv]l iquefiednaturalgasili tečni prirodni gas-prirodni gas koji je smanjenjem temperature pretvoren u tečno stanje
[v] jutarnji.hr
[vi] isto
[vii] jutarnji.hr
[viii] isto
Marina Raguš
