„Zapadnobalkanska šestorka“. Turska u mislima

0
672

peter_iskenderov_koreniIdeja o stvaranju “zapadnobalkanske šestorke” (Western Balkan Six), koju je obznanio ministar inostranih poslova Crne Gore Igor Lukšić, nimalo šaljivo nije prihvaćena među balkanskim i evropskim političara. Niz političara i stručnjaka u tome vidi pokušaj stvaranja “nove Jugoslavije” i pokušaj suprotstavljanja Evropskoj uniji. Pretpostavlja se da će u “šestorku” ući Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo, ali ta organizacija može biti otvorena i za druge zemlje u regionu. Šef crnogorske diplomatije požurio je odmah da se opravda na stranicama regionalne štampe kako je on“nepravilno interpretiran”. Prema njegovim rečima, nije govorio o stvaranju organizacije kao protivteže EU, već samo kao o “vezivnom tkivu” u odnosima regiona Zapadnog Balkana prema EU. [1] Prema njegovim rečima, “zapadnobalkanska šestorka” će se baviti ujedinjenim zalaganjima u oblasti infrastrukture i u oblasti borbe sa organizovanim kriminalom, kao i “smanjenjem troškova ekonomskih tranzicija”.

Slična uveravanja nisu sve ubedila. Najviše su se zabrinuli lideri kosmetskih Albanaca. Kad je postalo jasno da je inicijativa Crne Gore naišla na hladan prijem u Sloveniji i Hrvatskoj, u Prištini su počeli sa uveravanjima da bi u tom regionalnom bloku dominirala Srbija. Međutim, prema podacima kojima raspolažemo, ideja o stvaranju “zapadnobalkanske šestorke” naišla je na pozitivnu reakciju komesara EU za proširenje Štefana Filea. Što se tiče ujedinjenja napora njenih članica, treba reći da u projektu ne figurira samo “borba protiv organizovanog kriminala” već i stvaranje jedinstvene parlamentarne skupštine, zajedničkog tržišta i jedinstvenog obrazovnog sistema. [2]

NATO NA BALKANU Nešto jasniju sliku trebalo je da pruži neformalni susret ministara inostranih poslova zemalja članica na marginama aktuelnog zasedanja Generalne Skupštine UN u Njujorku. Međutim, taj susret je završen bez ikakvih konkretnih odluka. Jedini realan rezultat postalo je fiksiranje namere ministara da se još jednom sretnu radi razmatranja konkretnih pitanja. Štaviše, prema rečima šefa “kosovske diplomatije” Envera Hodžaja, sama ideja o “zapadnoj” šestorki nije dobila podršku većine ministara. “Pozicija same Prištine u ovom trenutku ogleda se u podršci takvoj regionalnoj saradnji koja bi imala neformalni karakter i koja ne bi podrazumevala nikakav institucionalno-izvršni karakter”. [3]

Da Vas podsetimo:  Teror u Crnoj Gori: Od Žute grede do žute minute

Šta onda u ovom trenutku podržava evropski komesar Štefan File? Prema informacijama kojima raspolažemo, Evropska komisija u inicijativu o zajednici koju je iznela Crna Gora ulaže potpuno konretan sadržaj. Razume se, nikakva “nova Jugoslavija”, naročito ukoliko bi bila pod uticajem Srbije, nije potrebna Briselu. “Zapadnobalkanska šestorka” treba da na regionalnom nivou izrazi jasnu privrženost svojih članova ideji o neophodnosti evropskih integracija. To će omogućiti da se kroz prestonice Balkana “provuče” pozicija o prioritetu energetskih, infrastrukturnih, privatizacionih i drugih projekata koji se realizuju pod patronatom EU, sa njihovim istovremenim otkazivanjem od prioritetne saradnje sa drugim svetskim igračima – u prvom redu sa Rusijom.

Pored toga, format “šestorke” predstavljaće još jedan instrument za prinudu Srbije da prizna samoproglašeno Kosovo. Na kraju, nova zajednica može u perspektivi uspešno da bude “upisana” u postojeće NATO strukture i projekte i da bude pozvana da ojača vojno-političke pozicije Severoatlanske alijanse na strateškom pravcu jugoistočne Evrope.

PRITISAK NA SRBIJU Polazeći od navedenog i principijelno pozdravljajući integracione inicijative u regionu, prema inicijativi Podgorice se treba odnositi sa oprezom. U istoriji uzajamnih odnosa EU i Balkana u poslednjih petnaestak godina već smo imali primere – spolja naizgled privlačnih – regionalnih projekata. Od Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, koji je 1999. godine prezentovan u Sarajevu, do pokušaja stvaranja u regionu slobodnog trgovinskog i bezviznog prostranstva. Međutim, svi ovi projekti su u praksi uglavnom sledili geopolitičke ciljeve. Oni su predstavljali paravan za napore EU da od prostora Balkana izoluje Rusiju i druge za Brisel nepovoljne igrače. Između ostalog, upravo pod paravanom Pakta za stabilnost finansirana je izgradnja institucija samoproglašene kosovske državnosti.

Da li će učesnici današnje “zapadnobalkanske šestorke” (razume se, ukoliko ona zaista i bude stvorena) uspeti da se oslobode slične “nenametljive kontrole” i pokušati da realizuju projekte u duhu istorijske ideje “Balkan balkanskim narodima”? Šanse za tako nešto postoje. Međutim, to je moguće samo ukoliko prestonice Balkana uspeju da izađu izvan okvira koordinata evroatlanskih integracija.

Da Vas podsetimo:  „Voždove“ vašingtonske ludorije

Međutim, oko problema koji razmatramo javlja se još jedno pitanje: u kojoj fazi stvaranja će se “zapadnobalkanskoj šestorki” priključiti i Turska? Imajući u vidu trenutno neumorno učvršćivanje trgovačko-ekonomskog prisustva Ankare u regionu zapadnog Balkana, realizacija ideje novog balkanskog saveza po njenim rukovodstvom – samo predstavlja pitanje trenutka. I tu Beograd ne bi smeo da gaji nikakve iluzije. Prema podacima ministarstva finansija Turske, najznačajnije turske investicije usmerene su na prostor Bosne i Hercegovine, dok je u tom pogledu Srbija na poslednjem mestu. Trgovinska razmena između Ankare i Prištine samo tokom 2008-2009. godine (tojest, posle samoproglašene nezavisnosti Kosova) skoro da je udvostručena. Sa 90,8 miliona evra tokom 2008, razmena je porasla na 158,9 miliona evra tokom 2009. godine. Posle Italije i Grčke, Turska je i u Albaniji najveći investitor. U Bosni i Hercegovini Turska je četvrti investitor – posle Austrije, Slovenije i Nemačke. Što se tiče Srbije, ona je u pogledu realnih turskih investicija još uvek na nivou deklaracija o namerama. A najznačajnije investicije predviđaju se za Rašku oblast (turski naziv Sandžak – prim. prev.). [4] Prelazak integracionih procesa na Balkanu pod Tursko okrilje, neminovno će stvoriti nove geopolitičke realnosti – u tom kontekstu i trougao Brisel–Vašinton–Ankara.

Petar Iskenderov

izvor: Fond strateške kulture

______

[1] Zёri, 26.09.2013

[2] Zёri, 25.09.2013

[3] Koha Ditore, 27.09.2013

[4] Surveying Turkish Influence in the Western Balkans // Stratfor. 01.09.2010

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime