Zaposlenost

Na predstavljanju novog broja časopisa Kvartalni Monitor, glavni i odgovorni urednik Milojko Arsić je naveo da je, prema statistici, u Srbiji u drugom kvartalu ove godine formalna zaposlenost povećana za 10,2 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali da to ne potvrđuju drugi makroekonomski pokazatelji koji bi trebalo da prate povećanje formalne zaposlenosti.

“Porast zaposlenosti od 10 odsto je velika promena i značilo bi da je 200.000 ljudi dobilo posao. Da je tačno, to bi trebalo da ima odraza i na drugim makroekonomskim agregatima, odnosno očekivali bi da i bruto domaći proizvod (BDP) raste znatno brže, da potrošnja značajno raste i da rastu prihodi od poreza i dorinosa”, rekao je Arsić.

Ako je stvarno toliko zaposleno, dodao je, formalno fond zarada bi porastao za osam odsto, pa bi i porezi i doprinosi trebalo da toliko porastu, a oni praktično stagniraju i blago opadaju.

Prema njegovim rečima, sumnjivi su i statistički podaci na nivou pojedinačnih delatnosti, jer kada se detaljnije analiziraju podaci, vidi se da je u anketi o radnoj snazi uočen vrlo visok rast zaposlenosti u delatnostima u kojima dominira država, dok se na osnovu evidencije koju vode državni organi zna da takvog porasta nije bilo.

“Recimo to je slučaj sa obrazovanjem, gde je predstavljeno da je za oko 24.000 povećana zaposlenost. To je delatnost u kojoj dominira država i prema podacima koje imaju državni organi, znamo da je tamo zaposlenost pala. Nije moguće ni u privatnom sektoru da je toliko zaposleno, jer bi to značilo da je otvoreno stotine privatnih škola i univerziteta”, rekao je Arsić, ističući da slične nedoslednosti postoje i kad su u pitanju neki privatni sektori.

Istinomer je napravio istraživanje o tome koliko su mere državnog subvencionisanja otvaranja novih radnih mesta zaista doprinele porastu zaposlenosti. Iako su u ekspozeu premijera Aleksandra Vučića najavljivane kao mere koje će povećati zaposlenost i smanjiti sivu ekonomiju, godinu dana nakon početka primene, one nisu dale značajnije rezultate, zaključak je stručnjaka, sagovornika Istinomera.

Naime, od 1. jula prošle godine počele su da važe izmene zakona kojim je omogućeno da poslodavcu koji angažuje nove radnike država u naredne dve godine subvencioniše porez na dohodak, kao i uplate za zdravstveni i PIO fond u visini od 65 do 75 odsto, u zavisnosti od toga koliko novih radnika zaposle. Poslodavac ima pravo na povraćaj 65 odsto poreza i doprinosa ukoliko zaposli od jednog do devet radnika. Ako zaposli od deset do 99 radnika ima pravo na povraćaj poreza i doprinosa u visini od 70 odsto, a za 100 i više radnika povraćaj je 75 odsto.

Ova mera ne samo da je trebalo da poveća zaposlenost i smanji sivu ekonomiju, već je, pored izmena Zakona o radu, privatizaciji i stečaju, trebalo, po rečima premijera Aleksandra Vučića, da doprinese i privrednom oporavku cele države. Ipak, posle godinu dana, ove pogodnosti koristi samo 7.909 poslodavaca. Istinomer je dobio podatke od Poreske uprave prema kojima su u periodu od 1. januara do 31. jula ove godine poslodavci tražili povraćaj poreza na dohodak građana za 20.309 zaposlenih. Taj broj blago raste, jer je od početka primene ove mere 1. jula do 31. decembra 2014. ukupno 6.341 poslodavac tražio povraćaj poreza za 16.083 novozaposlena. Ukupno je od početka primene ove mere, od 1. jula prošle do 31. jula ove godine, po ovom osnovu Poreska uprava odobrila oko 96 miliona dinara povraćaja poreza na lični dohodak.

Iz podataka koje je Istinomer dobio od Poreske uprave vidi se da je najveći broj poslodavaca koji su tražili povraćaj poreza za novozaposlene, zaposlio od jednog do devet radnika. U toj grupi je 7.704 poslodavca i oni su zaposlili 13.142 radnika. U istom periodu samo 195 poslodavaca koji su imali više od deset (ali manje od 100 ) novozaposlenih koristilo je ovu subvenciju države. Najmanje poslodavaca bilo je u mogućnosti da zaposli 100 i više radnika. Od početka godine do kraja jula samo njih deset iskoristilo je mogućnost povratka 75 odsto poreza na dohodak za zaposlene radnike.

Povraćaj poreza u periodu od 1. jula 2014. do 31. decembra 2014. godine

Izvor: Poreska uprava

Povraćaj poreza u periodu od 1. januara 2015 do 31. jula 2015. godine

Izvor: Poreska uprava

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da broj novozaposlenih za koje su poslodavci tražili ove povlastice “nije impresivan”.

“Postoji procena da u sivoj ekonomiji radi između 300.000 i 400.000 ljudi, tako da broj od 20.000 novozaposlenih nije impresivan. Pogotovo što nemamo analizu da li su oni zaposleni sa liste Nacionalne službe za zapošljavanje ili su kod tog poslodavca radili na crno ili preko omladinske zadruge“, kaže Madžar za Istinomer.

On napominje i da je subvencija za novozaposlene ograničena mera i da traje dve godine.

„Videćemo kakvo će biti prijavljivanje za korišćenje ovih povlastica u narednom periodu, ali moramo da znamo da se poslodavcima najviše isplatilo da ovu meru iskoriste od njenog početka. Već sad imaju manji period u kome mogu da ih koriste. Pored toga, postoji opasnost da se po isteku ove mere smanji broj zaposlenih, jer u međuvremenu nije poboljšana poslovna klima koja bi omogućila poslodavcu da i dalje zadrži novozaposlenog. A kakav je naš poslovni ambijent najbolje se vidi po velikom broju radnji i preduzeća koji se zatvaraju“, kaže Madžar za Istinomer.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže za Istinomer da je u situaciji kada poslodavci razmišljaju kako da opstanu teško razmišljati o tome kako zaposliti nove radnike.

„U privredi je smanjena tražnja, svi poslodavci se bore da opstanu na tržištu, ali ako, recimo, neki proizvođač nema povećanu tražnju i plasman, on nema potrebe da širi svoju proizvodnju primanjem novih radnika. Tako da ova mera subvencije za novozaposlene mora da ide zajedno sa drugim pogodnostima koje će privrednicima olakšati poslovanje“, navodi Atanacković.

Ipak, iako su za samo 20.000 novozaposlenih tražene povlastice, statistika beleži značajno veći porast zaposlenosti. Prema nedavno objavljenim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u drugom kvartalu 2015. godine zaposlenost se povećala za 2,4 procentna poena u odnosu na isti kvartal 2014. godine. A prema anketi o radnoj snazi koju je uradio Republički zavod za statistiku (RZS), stopa zaposlenosti u drugom kvartalu ove godine porasla je za 2,8 procentna poena u odnosu na drugi kvartal prethodne godine. To je oko 150.000 novozaposlenih! Ali, trebalo bi znati da je RZS ovaj podatak dobila na osnovu ankete rađene na uzorku od oko 13.000 domaćinstava, a u zaposlene su uračunati svi radno aktivni koji su u toku sedmice u kojoj je vršena anketa, radili makar jedan sat i nisu morali da budu prijavljeni.

Međutim, da je broj novozaposlenih u poslednjih godinu dana znatno veći od 20.000, potvrdio je i ministar rada Aleksandar Vulin. On je kazao da prema statističkim podacima imamo oko 110.000 zaposlenih više nego pre godinu dana.

“Napominjući da je, prema statističkim podacima, pre godinu dana u zemlji bilo 1.623.317 zaposlenih, dok ih je danas na evidenciji 1.734.585, Vulin je rekao da je zadovoljan tim povećanjem, koje je očigledan efekat primene Zakona o radu.”
Tanjug, 29. 7. 2015. godine

Ako uporedimo podatak koji je izneo ministar Vulin sa podacima Poreske uprave o broju novozaposlenih za koje su poslodavci tražili povraćaj poreza na dohodak građana, vidimo da nisu svi poslodavci tražili povraćaj, iako imaju novozaposlene u svojoj firmi. Nebojša Atanacković objašnjava da to ne treba da čudi, jer, kako kaže, mnogi poslodavci nisu bili obavešteni o donetim merama, a mnogi su smatrali “da im je lakše da ne iskoriste to pravo nego da gube vreme u čekanju isped šaltera”.

„Pored toga ima i onih koji nisu verovali da će doći do realizacije tog povraćaja. Mali broj onih koji su koristili tu beneficiju govori i o tome da se poslodavac kada zapošljava rukovodi time da li mu je radnik zaista potreban. Kada bi država platila sve troškove za novog radnika, a za njega nema posla, onda bi on samo predstavljao smetnju“, kaže Atanacković.

Mijomir Laketić

istinomer.rs