Zašto Crna Gora neće “mali Šengen”

0
572
Foto: Pixabay.com

Crna Gora nije zainteresovana za “mali Šengen”, jedinstven ekonomski prostor u kojem bi se između zemalja Zapadnog Balkana odvijao nesmetan protok ljudi i robe bez zadržavanja na granicama, piše portal Capital.

Portal navodi da ovu ideju godinama zagovara predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je zajedno sa predsednikom Vlade Severne Makedonije Zoranom Zaevim i premijerom Albanije Edijem Ramom, u oktobru ove godine u Novom Sadu potpisao inicijativu o uspostavljanju ove zone, kada su pozvane i druge zemlje u okruženju da im se pridruže.

Naime, pored Crne Gore koja je jasno poručila kako nije zainteresovana, Albanija je svoje učešće uslovila učešćem Kosova, za koje traži da bude deo regionalne saradnje, a zbog kojeg je Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA) i izgubio na značaju, piše portal.

Portal navodi da su Crnogorci svoj zvanični stav predočili institucijama Bosne i Hercegovine, tačnije ambasadi BiH u toj zemlji, koja je o tome obavestila Ministarstvo spoljnih poslova BiH.

Crna Gora u dokumentu navodi kako je zadovoljna i sadašnjim nivoom regionalne saradnje koji državama regiona omogućava napredak u evropskim integracijama, te kako ovu „inicijativu treba posmatrati sa dozom opreza, jer ne nudi konkretan doprinos za unapređenje regionalnih odnosa“.

“Inicijativa za posledicu može imati fragmentaciju unutar samog Zapadnog Balkana a njena potencijalna zloupotreba se može iskoristiti u cilju ostvarivanja dnevnopolitičkih ciljeva u pojedinim državama regiona i udaljavanje ovih država od njihovog evrpskog koloseka”, ocenila je vlast Crne Gore u zvaničnom dokumentu prosleđenom BiH u koji je portal CAPITAL imao uvid.

Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, koji je najveći zagovornik ideje da se Bosna i Hercegovina pridruži inicijatorima Vučićeve ideje, otkriva za Capital kako je pokušao da spasi stvar i ambasadora Crne Gore u BiH ubedi da prenese suštinu inicijative.

Da Vas podsetimo:  Bez zajedničkog stava nema rješenja nacionalnih pitanja

“Ono što je on čuo od mene je za njega bilo vrlo prihvatljivo, a to je da se praktično radi na reformi CEFTA sporazuma”, kaže Šarović, koji je stava da bi inicijativa o „malom Šengenu“ uspela samo ako bi sve zemlje bile deo konačnog sporazuma.

Šarović ocenjuje kako je CEFTA u poslednje vreme pokazala brojne nedostatke, posebno u sporovima zbog brojnih barijera koje se iz dana u dan gomilaju.

Vreme je pokazalo, smatra on, da je ovaj dokument potrebno reformisati i nadograditi, vodeći se iskustvima iz prethodnog perioda.

Šarović očekuje kako bi se najveći napredak u novom sporazumu mogao očekivati na samoj granici, koja je do sada bila jedna od ključnih barijera.

“Predlaže se da promet na granici teče bez zaustavljanja, a to bi mogao da obezbedi elektronski potpis. Na primer, roba koja krene iz Banjaluke se ne zaustavlja do Skoplja i njeno prvo administrativno tretiranje se vrši na krajnjem odredištu a ne na granici. Ono što je u ovoj fazi inicijative jasno je da se nastoji proširiti krug oblasti slobodne trgovine. Do sada smo bili usmereni na trgovinu robama a sada se predlaže da se tretiraju i usluge kao nezaobilazan deo trgovine te tržište radne snage i kretanje ljudi”, zaključio je ministar.

Iako je ideja o zajedničkom ekonomskom prostoru tek u povojima, jasno je da će je biti veoma teško realizovati u punom obimu, piše portal dodajući da Crna Gora ima veoma nepovoljnu spoljnotrgovinsku razmenu sa susednim zemljama pa je jasno zašto im nije u interesu dodatno otvaranje granica kroz “Mali Šengen”. Primera radi, Bosna i Hercegovina je Crnoj Gori do kraja septembra ove godine izvezla robu vrednu 335,54 miliona maraka dok je crnogorski izvoz u BiH iznosio oko 26 miliona evra.

Da Vas podsetimo:  NATO i (ne)kritičko mišljenje

Srbija je tako u 2018. godini u Crnu Goru izvezla proizvoda u vrednosti od 490 miliona maraka dok je uvoz sa druge strane bio desetostruko manji.

Izvor: in4s.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime