Zašto da (ne) paničimo zbog zaduženosti države?

1
278
Foto: pixabay.com

Da li treba da budemo jako zabrinuti zbog visine našeg javnog duga? Jako se razlikuju mišljenja ekonomista o tom pitanju. U svakom slučaju, ako bi se to koliko dugujemo iskazalo u dinarima, malo ko bi umeo i da izgovori taj broj.

Po poslednjim podacima dostupnim na sajtu Uprave za javni dug, na dan 17. septembar 2020. javni dug Srbije iznosio je 3.135.680.464.399 dinara, odnosno 26,6 milijardi evra.

Na to bi, kako za Istinomer kaže ekonomista Goran Radosavljević, trebalo dodati i “negarantovani dug lokalnih samouprava, kao i neki negarantovani dug Koridora i puteva”, pa, kada se sve to sabere, stižemo na nekih 27 milijardi evra.

Da bi plastično predstavio koliko je dug zapravo veliki, Radosavljević dodaje da svako od nas duguje 4500 hiljade evra.

“Najčešće isplaćena plata u Srbiji je oko 300 evra. Podelite 27 milijardi sa 6 miliona punoletnih građana. Mi, dakle, godinu i po treba da radimo da vratimo javni dug, a da ništa ne jedemo. To je katastrofa”, kaže Radosavljević.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beograda, tvrdi, međutim, da kalkulacija koju je izneo Radosavljević nije ni relevantna, ni tačna.

“Čim je dug manji od BDP-a, to znači da bismo mogli da ga vratimo kad bismo dali sve što stvaramo za javni dug, i to u kraćem roku od godinu dana”, objašnjava Arsić.

Šta je zapravo javni dug?

Bilo domaćim ili stranim kreditorima, država može da duguje direktno i indirektno. Ministarstvo finansija je to koje se zadužuje direktno, odnosno potpisuje ugovore, a Skupština odobrava i ratifikuje. Kada država daje određene garancije (uglavnom državnim firmama), govorimo o indirektnom dugu.

Radosavljević pojašnjava da javni dug čine samo ona sredstva koja su povučena.

Da Vas podsetimo:  Pronaći ćemo ubice Olivera Ivanovića

“Ako smo potpisali ugovor na milijardu evra, ali smo sad uzeli samo 100 miliona, taj manji iznos je naš javni dug. Dakle, samo ono što je ušlo i prošlo kroz trezor računa se kao javni dug.”

Koliko je bitan odnos javnog duga i BDP-a?

Ako govorimo o javnom dugu u odnosu na BDP, odnosno bruto domaći proizvod – onda je to relativni dug i zaduženost se najčešće na taj način prikazuje u analizama. Ministarstvo finansija je početkom avgusta objavilo podatak da je javni dug Srbije na kraju juna 2020. činio 57,3 odsto BDP-a.

Iako je očigledno da javni dug značajno raste, njegov nivo bi, po mišljenju Marka Danona iz Centra za visoke ekonomske studije, trebalo posmatrati u odnosu na veličinu ekonomije i bruto domaćeg proizvoda, odnosno po sposobnosti države da servisira obaveze.

Foto: printscreen

“Čak i kada je javni dug iskazan u relativnom iznosu, ne dobija se celokupna slika o stanju javnih finansija jedne zemlje. Na primer, odnos javnog duga i BDP-a izostavlja informaciju o prosečnoj ceni tog duga, odnosno prosečnoj kamatnoj stopi po kojoj se neka zemlja zadužuje, ali i informaciju o valutnoj i ročnoj strukturi duga, tj. potencijalnim rizicima koji proističu iz strukture javnog duga neke države”, pojašnjava Danon.

Na kamatnu stopu ukazuje i profesor Arsić, dodajući da se, osim toga što se teret vraćanja duga  procenjuje poređenjem sa BDP-om, mora uzeti u obzir i po kojim se kamatnim stopama zadužuje država.

Uzimajući za primer Japan, Arsić kaže da su njihove kamatne stope oko nule već 20 godina, te javni dug nije preveliki teret za tu zemlju. U slučaju Srbije, kamatne stope su više od onih po kojima pozajmice dobijaju razvijene zemlje.

Da Vas podsetimo:  Vanredno stanje proglasilo 27 evropskih država

Takođe, navodeći primer Japana, Radosavljević tvrdi da procenat javnog duga u odnosu na BDP neretko može dati i pogrešnu sliku ekonomske stvarnosti.

“Japan ima javni dug u visini  240 odsto BDP-a. Da li je Japan zabrinut zbog toga? Nije. Zašto nije? Struktura njihovog javnog duga je drugačija. Više od 90 odsto ukupnog iznosa je dug u lokalnoj valuti, odnosno domaći dug. Naš javni dug je, međutim, uglavnom strani dug,  denominiran u stranim valutama. Mi taj dug od 240 odsto ne bismo mogli da preživimo”, objašnjava Radosavljević.

Grčki scenario?

Govoreći o mogućim posledicama nevraćanja duga, Radosavljević podseća i na slučaj Grčke.

“Grčka je pre krize imala BDP od blizu 400 milijardi evra, a javni dug 102 odsto BDP-a. Prema tome, oni nisu bili zabrinuti. Onda je došla kriza. Njima se javni dug nije povećao, naprotiv, smanjio se. Nešto su isplatili, refinansirali, nešto im je bilo otpisano. Ipak, BDP im je pao na 195 milijardi evra, te je njihov javni dug u odnosu na BDP skočio na skoro 200 odsto. Dakle, njima se desila otprilike ona situacija – kupio sam stan na kredit, pa sam ostao bez posla. To što je to relativno i do juče nije bilo mnogo, danas više ne znači ništa”, zabrinut je Radosavljević.

Foto: pixabay.com

Zbog takvih primera su, po mišljenju Radosavljevića, veoma važna oba pokazatelja, i relativni i apsolutni dug.

“Nije dobro da naš dug konstantno raste, a mi da kažemo da je to super. To što smo mi na papiru bogatiji, ne znači da neće da dođe nova kriza. Prosto, BDP nije fiksna veličina. To sad vidimo u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji nakon COVID pandemije. Kriza nije nemoguć scenario za Srbiju, a ako do nje dođe,  neće više biti bitni procenti BDP-a, nego da li mi možemo da vraćamo dug”, kaže Radosavljević.

Da Vas podsetimo:  Srbija imala krizni štab kad još niko nije

Arsić je optimističniji i podseća da Srbija za sada redovno vraća javni dug.

“Nije bilo kašnjenja u izmirenju obaveza i u neposrednoj budućnosti ne preti rizik od toga. Znači, kada država prvi put ne vrati dug koji je dospeo, onda se, praktično, ulazi u neku vrstu bankrota. Rizik bi postojao da se tako nešto dogodi ako bi se, recimo, u naredne 2-3 godine dopustio veliki fiskalni deficit. Kako sada stvari stoje, rizik da se to dogodi nije baš veliki.”

Marko Danon nam skreće pažnju na to da su mnoge države  na širenje pandemije odgovorile značajnim širenjem fiskalnih deficita kako bi povećanim trošenjem države podstakle ekonomski rast. Zbog toga će javni dug mnogih zemalja u 2020. biti značajno proširen, pa ni Srbija neće biti izuzetak.

Još dve milijarde na sadašnji javni dug zbog – restitucije

Iako je novčani deo restitucije trebalo da počne da se vraća još 2015, to još uvek nije urađeno. Prema Zakonu o restituciji, predviđa se vraćanje dve milijarde evra, ali do emitovanja obveznica još nije došlo. Novi rok za početak isplate je 2021. godina.

Miljana Miletić
Izvor: Istinomer.rs

1 KOMENTAR

  1. Stara izreka kaze: statistike ne lazu, ali statisticari lazu. Zapad koristi koncept javnog duga jer ima valute koje su konvertibilne na svetskom finansijskom trzistu (tzv svetske rezervne valute: $, evro, funta, jen, juan-kineski, SDR…). Oni jednostavno slobodno izstampaju lazne pare (bez pokrica) i odplacuju dugove. Ali dinar nije konvertibilan, pa je koncept javnog duga potpuno neprikladan za koloniju kao Srbija. Za Srbiju je kljucan ukupan (javni i privatni) spoljnji/devizni dug i sposobnost ne samo rezima nego i citave ekonomije Srbije da te devizne obaveze odplacuje. Vidi:
    http://www.koreni.rs/seci-usi-krpi-kako-rezim-finansira-medjunarodne-platne-obaveze-srbije/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime