Zašto lice kneza Mihaila izgleda kao iz horor filma?

0
245

Pored spomenika knezu Mihailu prošli ste nebrojeno puta, a da li ste mu ikad pogledali lice?

Spomenik knezu Mihailu, kao jedan od zaštitnih znakova Beograda, nebrojeno puta je bio predmet različitih misterija.
Tražili su skrivene razloge iza odluke italijanskog vajara da ga predstavi gologlavog.
Do detalja su ga poredili sa spomenikom banu Jelačiću u centru Zagreba, kojeg je radio isti vajar i koji je predstavljen na gotovo identičnom konju u gotovo identičnom položaju.
Analizirali su položaj tela, pretpostavljali šta pokazuje rukom, pitali se zašto gleda na drugu stranu…

Šta gleda?

Teško je proceniti po njegovom licu, koje je vremenom izmenilo oblik i dobilo jeziv izraz.

Ako ste ikad pogledali izbliza bronzano lice kneza Mihaila, posebno noću, moglo bi da vam se učini kao “White Walker” koji svojim upalim očima gleda pravo u vas ili neka druga utvara u pohodu na Beograd.

Razlog je patina, zelena masa koja se stvara usled atmosferskog uticaja zbog čađi i ptičjeg izmeta, a dok se negi zgražavaju nad takvom zapuštenošću jednog od simbola grada, vajarka Aleksandra Ristanović je pre nekoliko godina objasnila da potpuno uklanjanje zelene mase nije ni moguće ni preporučljivo.

– Prirodno svojstvo bronze je da razvija patinu. Naravno, treba je kontrolisati i ne dozvoliti da je bude previše, ali potpuno uklanjanje nije moguće jer ona mimo toga što ružno izgleda predstavlja zaštitu spomenika i njeno potpuno uklanjanje bi ugrozilo bronzu – rekla je Ristanović.

Pretpostavljamo da je spomenik kad je postavljen mnogo više ličio na kneza Mihaila. Mada, i tad je retko ko obraćao pažnju na njegovo lice.

Kada je 1882. godine upriličeno svečano otkrivanje spomenika knezu Mihailu Obrenoviću, na koji se čekalo skoro 15 godina, ispala je drama zato što je predstavljen gologlav. Naime, u to doba, izlazak na ulicu bez šešira, kape, cilindra… smatran je nekulturnim i neumesnim, a konjanik bez kape je bio posebno neobična pojava.

Istoričari danas tu odluku objašnjavaju namerom italijanskog vajara Enrika Pacija da srpskog kneza predstavi ne kao pobednika na bojnom, već na diplomatskom polju.

“Pacijeva konjanička predstava kneza Mihaila bila je povezana s kneževim ulaskom u beogradsku tvrđavu 6. aprila 1867, na belom konju kog je dobio od sultana na poklon, nakon što mu je Ali Riza-paša svečano predao ključeve gradova koji su po carskom fermanu prešli pod srpsku upravu. Figura kneza i konja su u statičnom paradnom stavu, jer skulptor prikazuje kneza kao pobednika na diplomatskom a ne ratnom polju. Knez je u paradnoj uniformi, o pasu mu visi sablja, dok su kubure obešene o opremu konja, jer “određuju status prikazanog lika, ali ne i simboliku njegovog delovanja”. On levom rukom čvrsto drži dizgine u ruci (sposobnost kontrole i upravljanja državom), a statičan paradni stav konjaničke figure anulira ideju da bi kneževa uzdignuta desna ruka sa ispruženim kažiprstom mogla pozivati na juriš i osvajanje”, piše Vreme.

Izvor: Noizz.rs

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime