Zašto nam je potrebna ćirilična Rusija?

1
1025

Srbija je, u ovom trenutku, zemlja na raspeću – na njen duhovni i kulturni identitet juriša se sa svih strana. A zašto?

Zato što, kako reče Hitler Hermanu Nojbaheru, svom specijalnom izaslaniku za Balkan, Srbi su državotvorno potentan narod na Balkanu, i, kao takvi, ne smeju da žive uz Dunav.

cirilica-rusija

A jedan od ključnih načina da se Srbima stane nogom za vrat jeste razaranje njihove samosvesti. Oni moraju da prestanu da znaju ko su, šta su, odakle su i kuda idu.

I vekovima se vodi borba da se Srbi odvoje od pravoslavnog Istoka, kome ih je zavetovao Sveti Sava.

Primera ima mnogo, i svi su veoma uputni.

Vreme je da se podsetimo.

JERNEJ KOPITAR KAO AGENT ZAPADA

Jedna od ključnih ličnosti novije srbske kulturne istorije, Vuk Stefanović Karadžić, reformator jezika i pisma, u mladosti se sreo sa državnim cenzorom bečkog dvora, odanim habzburgovcem, slovenačkim filologom Jernejem Kopitarom. Jedan od glavnih Kopitarevih ciljeva bio je odvajanje Srba od pravoslavnog hrišćanstva i Rusije, pa je on, pomažući Karadžiću, imao u vidu ciljeve koji nisu bili samo romantičarsko – filološki. Da ovo nije puka „teorija zavere“, tvrdi hrvatski filolog Mario Grčević u svom tekstu „Jernej Kopitar kao strateg Karadžićeve književnojezične reforme“, objavljenom u časopisu „Filologija“ broj 53 ( Zagreb, 2009 ). Evo šta on kaže:“Jernej je Kopitar u suradnji s austrijskim redarstvom ( službom unutrašanjih poslova, nap. V.D.) odlučio srpski književni jezik reformirati tako da mu nametne hrvatski književnojezički tip kao novu osnovicu. Time je htio prekinuti srpske kulturno političke veze sa Rusijom i pravoslavne Srbe vezati za katoličke Hrvate/…/ Srpskohrvatskim književnojezičnim ujedinjenjem Kopitar je kanio potaknuti nastanak nove srpske nacije koja bi dobrim dijelom bila katolička, prozapadno orijentirana i privržena Austriji. Preko nje bi se širio austrijski utjecaj prema istoku“.

Uvođenjem latiničnog slova „j“ i drugim „reformskim zahvatima“, Kopitar je uspeo da, makar delimično, unese pometnju u srpski kulturni arhetip, koji je stolećima bio povezan sa vizantijskim kulturnim nasleđem i ruskom duhovnom kulturom.

Ipak, čak i „kopitarizovana“ ćirilica ostala je suštinski utemeljena u delu Svete braće Kirila i Metodija, i tako nastavila da spaja Srbe sa ostalim pravoslavnim Slovenima.

PROGONI ĆIRILICE

Da Vas podsetimo:  Pobegla od kuće da bi polagala prijemni, sad dobija stipendiju za prestižni fakultet u Nemačkoj

Svi koji su se bavili istorijom Srbije pod austro-nemačkom okupacijom (1915-1918.) znaju da su okupatori ZABRANILI upotrebu ćirilice, i da je latinica bila ZVANIČNO pismo. Deca su, u školama, sve predmete,osim pravoslavne veronauke, učila latinicom. Okupatorski „Službeni glasnik“ od 15. januara 1917. godine donosi naredbu da se u školama u nastavi isključivo koriste „latinska slova“. Sveštenici su dobili naređenje da matične knjige vode po gregorijanskom, a ne julijanskom kalendaru, dok su ulice izgubile stara imena po srpskim istorijskim ličnostima i gradovima, a dobijale nova – Franje Josifa, grofa Salis-Sevisa, nadvojvode Fridriha itd. Austrijski propagandista, pod pseudonimom Roda Roda, koji je 1915. godine posetio čačanski kraj, uočio je da su Srbi ulicama davali imena u skladu s teritorijalnim pretenzijama (recimo, „Sarajevska“), što su okupatori rešili da odlučno preseku. Isti su jezik svojih činovnika nazivali „hrvatskim“, jer su Hrvati bili veoma revnosni službenici Beča među „bizantskim varvarima“. Evo jednog primera službene beleške onih dana: „ U svrhu što skorije opskrbe pučanstva sa namirnicama naređuje se slijedeće: čim tko požnje njivu i ovrši imade to javiti općini, a općina vodi spisak po dolje navedenom uzorku“. Očito je, naravno, da je borba protiv ćirilice, u stvari, bila borba protiv srbskog identiteta. Tek je oslobođenje 1918. ćirilicu vratilo Srbima; ali, nesrećno jugoslovenstvo nastavilo je da “benevolentno” nameće latinicu, što kroz priču o “troimenom narodu”, što kroz priču o bratstvu – jedinstvu. Hrvati i Slovenci ćirilicu NIKAD nisu prihvatili, ali Srbi su se, zarad utopističke ružičaste magle u svojim glavama, olako odricali svog kulturnog nasleđa.

A onda je proglašena ustaška Nezavisna Država Hrvatska, čija je Zakonska odredba o zabrani ćirilice bila vrlo kratka:njen član prvi je glasio:“Na području Nezavisne Države Hrvatske zabranjuje se upotreba ćirilice“.Bio je tek 25. april, ustaše se još nisu učvrstile, a akt je donet. Ovaj akt potpisao je Ante Pavelić lično, dok je ministar unutrašnjih poslova NDH, Andrija Artuković, potpisao „Provedbenu naredbu“, u kojoj je stajalo: “Zabranjena je svaka upotreba ćirilice na cijelom području Nezavisne Države Hrvatske.To se naročito odnosi na cijelo poslovanje državnih i samoupravnih tijela,na urede javnog poretka,na trgovačke i njima slične knjige i dopisivanje i sve javne napise. Prema tome naređujem:da se na cijelom području Nezavisne Države Hrvatske odmah obustavi svaka upotreba ćirilice u javnom i privatnom životu. Svako štampanje ma kakovih knjiga ćirilicom je zabranjeno.Svi javni napisi pisani ćirilicom imaju se neodvlačno, a najkasnije u roku od tri dana skinuti“. Kazna je bila 10 hiljada dinara (još nisu uveli kunu) ili mesec dana zatvora. Dakle, pre nego što su počeli da kolju pravoslavne Srbe, ustaše su zaklale ćirilicu.

Da Vas podsetimo:  Pitanja i odgovori o Kovidu-19 u vezi sa trudnoćom, porođajem i dojenjem

Koliko je ćirilica smetala u doba brozomore? Jasno je, naravno:dovoljno je, u knjizi „Svetac i magle“ Pera Simića, videti dokument koji se nalazi u Arhivu J.B.Tita, o izložbi Milića od Mačve, s početka šezdesetih godina, u Beogradu, gde se naročit naglasak stavlja na katalog objavljen ćirilicom, i veličanje ćirilice: titoisti su od ćirilice bežali kao đavo od krsta, smatrajući je srčikom srbske samoistovetnosti.

I ratovi s kraja prošlog veka bili su, između ostalog, ratovi protiv ćirilice. Tako su Hrvati, u „lijepoj njihovoj“, uništili na desetine hiljada ćiriličnih knjiga u svojim javnim bibliotekama ( o tome se postoji knjiga Ante Lešaje ), što su učinili i Šiptari, posle „svoje“ NATO pobede 1999. godine.

U bibliotekama Srbije ne samo da nisu uništavane latinične knjige, nego su knjige i Slovenaca, i Hrvata, i Šiptara, ostale u svojim policama. I dobro je što je tako. Da je drugačije, bili bismo neko drugi, a ne Srbi.

U ludilu dukljanoidstva, savremena crnogorska vlast pljunula je na ćirilicu i njeni lingvistički veleumi uveli su latinicu sa tri „crnogorska“ znaka, tek da se zna ko je i zašto poludeo.

Naravno, u svakom, pa i u tom, ludilu ima sistema. Velika Britanija je, čim se Azerbejdžan odvojio od Rusije posle raspada SSSR, podstakla nove vlastodršce da ukinu ćirilicu koja je bila zvanično azerbejdžansko pismo, prilagođeno njihovom jeziku, i da pređe na tursku latinicu, koju stariji ljudi ni dan danas ne umeju da čitaju.

VLADIKA NIKOLAJ O ĆIRILICI

I nije čudo što su srbomrsci ratovali protiv ćirilice. Vladika Nikolaj, u svom kratkom, ali programskom članku, „Sveta Ćirilica“ kaže:“Sveto je ono što su Sveti ljudi stvorili. Ćirilicu su stvorili Sveta Braća Kiril i Metodije. Ćirilicom se služe danas samo pravoslavni Sloveni:Rusi, Srbi i Bugari. Jedno se dobro mora priznati ruskim komunistima, što su zadržali ćirilicu.Nekada su se svi slovenski narodi služili samo ćirilicom. Ali je Rimska crkva, kroz dugu i krvavu borbu,nametnula latinicu pokatoličenim Slovenima, da bi ih većma odvojila od pravoslavnih.Ali ono što ni komunisti nisu učinili u Rusiji,čine sada neka srpska gospoda,pišu latinicom,izdaju listove i knjige latinicom. Pa čak i neki sveštenici štampaju svoje biltene latinicom. Prosto, ne znaju šta rade. Oni ne znaju,da odbaciti ćirilicu, znači odbaciti polovinu Pravoslavlja.

Da Vas podsetimo:  Šta je intelektualac?

I odvojiti se od sve srpske pismenosti iz prošlosti. I trampiti bolje za gore.I uvrediti Svete Apostole Slovenske Kirila i Metodija.I ogorčiti do krvi srpski narod. I navući prokletstvo od Sveoga Save.-Ne, ako Boga znate, gospodo srpska; ako ste i učeni, budite pametni“. U svom pismu proti Dimitriju Najdanoviću,od 15. januara 1956, Vladika Nikolaj naziva latincu „pravoslavnog Istoka“ – „čudovišnim pismom“, i odbija da čita publikaciju koja mu je poslata na latinici…

Pa ipak, glas Vladike Nikolaja ostao je glas vapijućeg u pustinji. Danas je Srbija polatiničena, a spremaju se, bar neki, koji bi voleli da vide papu u poseti SPC, i da je pokatoliče. Latiničenje je uvod u pokatoličavanje…

cirilica-ikona
ONIMA KOJIH SE TO TIČE

Zato je veoma važno da zvanična i poslovna Rusija, kad stižu u Srbiju i među Srbe, dolaze sa ćirilicom, po kojoj se, kao pravoslavni Sloveni, prepoznajemo. Zašto Naftna industrija Srbije mora da bude latinična usred Beograda? Zašto je latinična „Zberbanka“? Utiče li to na poslovne rezultate – ne znamo, ali na predstavu patriotske Srbije o Rusiji svakako utiče. (A ako ne bude Srbije utemeljene na rodoljublju, neće, na duže staze, biti ni ruskih ekonomskih interesa u Srbiji.) Ako „Rosijska gazeta“ objavljuje svoj mesečni dodatak u srbijanskom nedeljniku koji se štampa latinicom, taj dodatak ne mora biti latinični – danas, u doba kompjuterske štampe, to bar nije nikakav problem.

Jednostavno – u doba smutnje i haosa, ne samo u Srbiji, nego u svetu, Rusija mora slati jasne ( ne vulgarne, naravno! ) poruke svima za koje žele da budu u zajedničkom frontu za multipolarni svet, svet u kome se može dostojanstveno živeti.

Zato, i samo zato, Srbiji, pod „mekom okupacijom“ Zapada, nasušno je potrebna ĆIRILIČNA RUSIJA!

Vladimir Dimitrijević

Fond Strateške Kulture

1 KOMENTAR

  1. Molila bih vas da neko napravi cirilicnu zdravicu „Ziveli“, jer vec nekoliko puta pokusavam da nadjem takvu sliku ali mi ne polazi za rukom. Unaprijed hvala.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime