Porodično nasilje u Srbiji poprimilo je karakteristike pandemije. Raširilo se kroz sve društvene slojeve, socijlano-kulturološke sfere, ima ga u svim starosnim grupama, sredinama svih obrazovnih i materijalnih struktura… Ne tuku i ne maltretiraju samo partneri, već i očevi, sinovi, ujaci, stričevi, neobrazovani – ali i doktori nauka, neugledni i priprosti – ali i uglađena gospoda.Tuku i maltretiraju svi koji su fizički jači i „kojima se može“.
Primera zlostavljanja je zastrašujuće mnogo, a svaka žena žrtva koja se pojavila u vestima crne hronike, doživela je osudu velike većine, i to najčešće ženskog dela populacije u Srbiji.
Poslednji slučaj, kada je 30-godišnjakinju na Novom Beogradu brutalno pretukao partner, koji inače trenira boks, ispratili su svi beogradski mediji. Nesrećnu Lj. T. je partner, sa kojim je pokušavala da raskine od juna prošle godine, toliko tukao da joj je izbio sve zube, a od stravičnih udaraca je izgubila svest. Iako se zaključala u svom stanu, pokušavajući da pobegne od njega, on je u naletu besa razvalio vrata, a da svoje ruke ne bi oštetio besomučnim batinama, vezao je majicu na njih. Kako njegova žrtva ne bi mogla da beži, vezao joj je noge kablom od fena. Mučna priča koja izaziva gnušanje, strah i jezu svakom ko ima iole zdravog razuma u sebi.
Ipak, nesrećna prebijena žena nije izazvala previše empatije kod razularenih srpskih žena. „Čekaj, čekaj, a zašto je pretukao? Sigurno nije bez razloga.“ , najčešći je i najperfidniji komentar koji je možda i opasniji od jasnog poziva na ubistvo.
„Ma trebao je još, sigurno je to k*rva i zaslužila. Bitno da je mogla da tetovira obrve, a toliko je ona namučena i jadna. Pusti me ovih ološa od žena. Nije sigurno džabe dobila batine.Trebao je da joj presudi.“…
Bivša košarkašica i najstarija od sestara Dabović, Jelica, imala je hrabrosti da objavi knjigu „Tajna jednog osmeha“, u kojoj govori o fizičkom i emocionalnom nasilju koje su ona, njene sestre Ana i Milica, i brat Milan, preživeli prvenstveno od oca, a kasnije kroz život i od emotivnih partnera, koje su, kao po nekom ukletom pravilu, pronalazili.
Još koliko prošle godine je Milica Dabović, nekadašnja reprezentativka Srbije u košarci, javno priznala da je trpela nasilje od dotadašnjeg partnera, i poznato je i da je brat Milan osuđen na zatvorsku kaznu od šest godina zbog nošenja kokaina. Međutim, priznanje Jelice Dabović da je, pored nasilja koje je pretpela od oca, preživela i pokušaj silovanja od strane, kako tvrdi, nekadašnjeg košarkaša i trenera Partizana, bilo je, po svemu sudeći, previše za ovdašnju javnost.
„Dabovići, pa imate li mere u želji da privučete pažnju? Ništa vam nije sveto kada je u pitanju novac i malo popularnosti!“, povikali su dežurni dušebrižnici, koji po pravilu ne veruju nikome, a priznanje žrtavakod njih izaziva poseban bes i inspiriše na salvu uvreda.
O slučaju ove patrijarhalne ali disfunkcionalne porodice Dabović, psihoterapeutkinja dr Marina Paunović govorila je za časopis „Nedeljnik“:
– Sa kulturološkog aspekta, ovo je priča o patrijarhalnoj porodici – moćnom ocu kao glavi kuće, i porodici sa tri ćerke i jednim sinom – istakla je ona i dodala:
– Kad kažemo kulturološki, onda mislimo na poseban odnos koji je dozvoljen i prihvaćen u odnosima, posebno prema ćerkama, majkama, odnosno, naročito prema sinovima. Sramotnije je da se porodica raspadne, važnije je kako ona izgleda spolja nego kako izgleda i šta se dešava unutar nje. O tome se ne priča. Sve to u cilju očuvanja porodice po patrijarhalnom modelu.
Neke žrtve su smogle snage da otkriju šta su preživele od svojih zlostavljača, neke nisu imale hrabrosti, snage i, na kraju krajeva, i sreće, da izađu iz tog začaranog kruga nasilja. Ako su žene koje su dvoume da li da prijave nasilnike pročitale samo deo osuđujućih komentara koji su preplavili internet, nije čudno što se ne usuđuju da prijave svoje zlostavljače. Ionako će im malo ko verovati, čak i da dođu neprepoznatljive od modrica i izbijenih zuba. Uostalom, možda su i one same krive za sve to što im se dešava jer „dobro je poznato“ da niko nikoga ne tuče džabe.
Možda je najbolje da sede i ćute dok nasilnici i psihopate u bezbednom virtuelnom svetu leče svoje frustracije i vode bitke sa svojim demonima, bez stida i mrve ljudskosti. Samo je pitanje vremena kada će demoni izaći u realan svet i ko će od onih brojnih „nevernih Toma“ postati sledeća žrtva… Nažalost.
Goca Savković
U svemu ovome je dobro,što su komentari u većini,komentari normalnih ljudi, a da su provalili,da je tekst nameran u cilju donošenja devijantno-kretenskih zakona,koji bi dalje kretenizovao ovaj narod,putem donošenja kretenskih zakona,za daljnje uništavanje patrijarhalne porodice,a od strane pedera i lezbejki na vlasti.Što se tiče navedenih slučajeva,vidi se da su sve te protuve bile u vezi sa onakvima kakve su i one,što se ne može negirati.U svakom slučaju,imamo većinu normalnih ljudi,koji iznose normalne komentare,a sa ciljem da se vidi da u Srba ima većina koja je normalna,za razliku od one manjine koja je glasala ove kretene.
A jeste li primetili da sto vise pisu i forsiraju price o nasilju i kako ga treba zaustaviti, sve ga vise i cesce ima… Svaki dan puni naslovi nasilja, brutalno, svirepo, krvavo, monstrum, zaklati, smrskati… i sta ocekujete? Mozda kada bi malo pisali o ljubavi, pogotovo o ljubavi u porodici mozda bi tada bilo manje nasilja, jer po meni konstantno pisanje o nasilju je promocija istog. Ali, vas cilj nisu ljubav i tolerancija, vas cilj je unistenje porodice i predstavljanje braka i porodice kao nesigurnog okruzenja, jer mora sendvic da se zaradi sto rece Vlada.
Зашто би се жене жртве насиља, цигани жртве насиља, педери жртве насиља уопште посебно третирали од осталих случајева насиља? У Србији очигледно постоје ексклузивна насиља, само за одабране.
Па ваљда би то требало да знаш – зато јер су жене физички слабије. Иначе, нисам у задње време чуо о неком насиљу над циганима, али сам чуо за многе случајеве насиља цигана над другима.
„Goca“! Ma, napredno- kojepolno!?- stvorenje. Jest „goca“, nikako Gordana; drugo je odredjujuce polno; balkanskosrpsko primitivno, mada tako od roditelja u p is a n o; a prvo- goca!- kako milo, eUropeizirano, do nepolnosti uzraslo…
Nadam se samo da se ti ne zoveš stvarno Spase
Tacno! Moje pravo ime je Milos Andric.
Možda je stvarno autorka preterala kada je izjavila da je u pitanju pandemija nasilja, to pomalo dezavuiše ipak ogromnu većinu muževa koji nisu nasilnici. Ali je činjenica i da se svakodnevno, ali bukvalno svakodnevno, u crnoj hronici novina može pročitati o nekom takvom slučaju, ne retko i sa smrtnim ishodom. Da li Vlada Cokolada misli da o tome ne treba pisati, da će žrtvama biti bolje i lakše ako se ne bude znalo za njihovu nesreću. Ili misli da se „poslednji bastion srpstva-porodica“ najefikasnije može održati baš tako – batinama? A ta opsednutost Sorošom i teorijama zavere je stvarno pandemija u Srbiji.
Јесте, „можда“ је претерала кад каже да је „пандемија насиља“, „можда“ је претерала кад каже да у Србији „сви“ редом туку жене, „можда“ је претерала кад каже да јој је боксер избио „све“ зубе, „можда“… А „можда“ ти ниси схватио очигледно, да ја не говорим о томе о чему она пише, него како о томе пише. А ако је за тебе Сорош, који је само један од главних канала којима запад контролише – између осталог – медије Србије „теорија завере“, вероватно се и теби нешто цеди с лаката…
Nije nigde napisano da svi redom tuku žene, nisi baš pažljivo čitao, napisano ja da nasilnika ima u svim slojevima društva i nije preterala kada kada je napisala da je neki glupavi bokser ženi izbio zube jer se to stavrno dogodilo. Tako da, ako izuzmemo ono što si izmislio i ono što nisi pažljivo pročitao, i nema baš puno tih „možda“. A vezu izmedju Soroša i budala koji mlate žene i dalje ne vidim, ali recimo da nje bitno.
То што искривљујеш оно што свако може да види горе у чланку јасно говори ко си и одакле долазиш. Крај првог пасуса каже дословно: „Tuku i maltretiraju svi koji su fizički jači i “kojima se može”.“, дакле, обухвата све мушкарце. Такође, није написала да јој је избио зубе, као што ти свесно нетачно наводиш, него дословно: „Nesrećnu Lj. T. je partner (…) toliko tukao da joj je izbio sve zube“. Наравно, твој проблем није непажљиво читање, него што ти је циљ да заштитиш ауторку и оно што је написала. Слатки ти Сорошеви сенвичи, па то ти је…
А то што подмећеш да говорим о „вези Сороша и будала које туку жене“ уместо везе између Сороша и текстова какав је овај, о којој говорим у мом коментару, само потврђује твоју „приврженост“ чињеницама.
A kako da joj (ne)verujemo kad za Novosti izjavljuje da njen prijatelj, bokser, „nije bio takav ranije“ i onda dodaje: nije prvi put da je tukao, samo što se ranije nije obraćala policiji.
А Гоца ће за чланак да добије велики, масан сенвич а ла Сорош – има да капље с лаката – јер која ће Српкиња после њега бити луда да се удаје и не дај Боже има децу, кад је у Србији „пандемија“ насиља партнера над партнеркама, и буквално „сви“ мушки, без изузетка, туку, крвнички, злотворски и болесно, као у том њеном пажљиво изабраном, бруталном примеру. Рече недавно једна паметна, храбра Српкиња, и права жена и мајка – квалитети с којима ауторка горњег чланка нема апсолутно никакве везе – да је у току напад на последњи бастион српства, породицу, између осталог и оваквим причама којима се преплављују медији. Али ко да мисли на Србију, кад су а ла Сорош сенвичи тако слатки…