Zašto predsednik Srbije Tomislav Nikolić ćuti?

Predsednik građana, a ne partija

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izabran je 2012. godine voljom građana Srbije koji su za njega glasali za predsednika Srbije kao kanidata SNS. Njega dakle nije birala isključivo mašinerija SNS, već je dobio na neposrednim izborima poverenje građana Srbije. Predsednik Nikolić nije izabran voljom skupštinske već, građanske većine, i kao takav je institucija narodne volje, a ne transmisija partijskih pogodbi i oligarhijske matematike.

Predsednik Nikolić je svoj mandat obavljao u skladu sa Ustavom Srbije, i nije podmetao klipove vladajućoj većini i vladama Ivice Dačića i Aleksandra Vučića. Vladajuća većina nikada nije principijelno stala u odbranu neprincipijelnih udara na predsednika Nikolića u javnosti, već su i iz vladajuće većine od početka do danas dolazili dosta nekorektni stavovi. Mandat predsednika Srbije Tomislav Nikolić obavlja politički i državnički uravnoteženo, iako je bilo prilika da se usmeri neka jača kritika na rad državnih institucija, pre svega vlade, parlamenta ili Ustavnog suda. Tomislav Nikolić je bio korektan zastupnik državnih interesa na svojim putovanjima po svetu i doprineo je jačanju ugleda Srbije i razvijanju dobrih odnosa sa mnogim državama a posebno sa Ruskom federacijom, Kinom.

Rad predsednika države po slovu Ustava ili oligarhija?

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije kao u slučaju Slobodana Miloševića ili Borisa Tadić bio „arbitar“ moći i prema vladi, parlamentu, Ustavnom sudu. Dakle Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije Srbiji i njenim građanima napravio štetu ni politčkog ni materijalnog karaktera. Predsednik Srbije se dostojanstveno držao pred unutrašnjim napadima i uticaju žute štampe i tabloida ne samo njegovih političkih protivnika već i „saveznika“. Postavlja se suštinsko pitanje „Da li predsednik Nikolić danas ima istinske saveznike pre svega u vladajućoj koaliciji“? Očigledno je da nema čvrste saveznike, i to je znak da je dobro ili korektno radio svoj posao. Predsednik Nikolić je u zoni raznih pritisaka ne samo na domaćoj političkoj sceni već i uticaju raznih stranih lobija koji teže da se pvuče iz politike, ili da ne dobije podršku vladajuće koalicije. Predsednik Srbije dok se bira neposoredno je veoma bitna politička ličnost. Interesi pojedinih država i diplomatija idu u pravcu da predsednik Nikolić bude politički “penzionisan“ i da dođu ličnosti prilagodljive na izvršavanje obaveza Srbije prema EU i drugim moćnim institucijama.

Igra oligarhija na vlasti?

Zabrinjava politički ton vladajuće koalicije i partije SNS koja misteriozno krije svog predsedničkog kandidata, i na taj način umanjuje doprinos predsednika Nikolića stabilnosti Srbije, ali umanjuje njegov ugled u SNS i koaliciji da ga ponovo predlože kao zajedničkog kandidata. Za Srbiju nije bitno da li će neko biti izabran u prvom ili drugom krugu glasanja za predsednika Srbije, već da li će taj kandidat vladajuće većine nastaviti ravnotežnu državnu politiku koju je do sada korektno vodio predsednik Nikolić. Iz svega navedenog stoji neka „zavera ćutanja“ ili stidljivog stava vladajuće većine kada je reč o predsedniku Tomislavu Nikoliću. Postavlja se pitanje zašto onda predsednik Nikolić ćuti i čeka na odluku SNS i koalicije kada je reč o politici koju je do sada sprovodio kao predsednik Srbije. Predsednik Srbije nije, a trebao bi da iziđe pred javnost i kaže ne samo šta je do sada uradio na funkciji koju obavlja, već da oceni pravce državne politike Srbije, njene slabosti, uspehe kao i procenu globalne situacije u svetu, Balkanu i svim rizicima koji prete Srbiji. To je njegovo pravo i obaveza pred onim građanima koji su ga birali 2012. godine, ali i onih koji nisu glasali za njega. Suština je da rad Predsednika Srbije ne ocenjuje vladajuća većina niti vlada Srbije kao i parlament, već građani Srbije. Političke stranke na vlasti mogu da zatraže da presenik Nikolić bude ponovo kandidat, a mogu i da ga ospore. Podrška za ili protiv te podrške prema Tomislavu Nikoliću traži i jasan stav vladajuće partije i koalicije, a ne samo oligarhijsko i tehničko ocenjivanje prema političkom trenutku ili rejtingu. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ne bi trebao da bude „marioneta“ u politici vladjauće SNS i koalicije, da bude pasivan i čeka stav političkih organa stranaka već da svoj izveštaj o radu podnese javnosti odnosno građanima Srbije. Dok se predsednik Srbije bira neposredno, a ne u parlamentu njegov glas je bitan da se čuje kao glas zastupnika države, a ne političke partije ili oligarhije na vlasti.

Tomislav Kresović

www.vidovdan.org