Zašto Srbi ne biju imigrante?

0
589

migranti-azilanti-izbeglice-beograd-foto-stefan-jokic-1438813816-714731-620x400Sukobi imigranata i policija zemalja Evropske unije su sve češći i sve žešći. Izgleda da se prva faza dolaska imigranata, za one koji su ove godine stigli u Evropu pa i u Srbiju, završila: prešli su daleki put, većina bez porodica, ali neki i sa malom decom, ko je preživeo-preživeo, ko nije nije, ko ima para-ima, ko nema-nema, neki spavaju u hostelima, drugi u prihvatilištima ili po parkovima, kao u Beogradu pokraj dolaznih perona autobuske stanice. Neki u šatorima, iako im je komunalna policija to branila, a neki pod otvorenim nebom. Neki su obučeni sasvim dobro i za evropske a ne samo srpske prilike a neki šetaju u otrcanim patikama i kućnim papučama.

Neki piju pivo po beogradskim kafićima, a neki česmovaču iz parka. Neki se voze taksijem, drugi idu pešice.

Ono što im je zajedničko su rančevi na leđima i mobilni telefoni u rukama. Ovo nisu oni migranti od pre dvadesetak godina. Putuju organizovanije, lakše, bezbednije, tačno znaju gde idu i šta treba da rade.

Ima ih po čitavom Beogradu. Na Voždovcu, Miljakovcu, Karaburmi, po centru grada. Uglavnom šetaju u parovima ili grupama, mirno, u mirnoj zemlji Srbiji.

Sirijci sa kojima sam razgovarao u parku kod hotela „Bristol“ mi kažu da se drže po etničkoj osnovi. Pokazali su mi Iračane i Avganistance. I oni se drže po grupama. Svi iščekuju neko rešenje, najčešće nastavak puta ka zemljama Evropske unije. Znaju da su problem. Dolaskom ovde su postali problem. I mi znamo da su problem. Ali niko ne zna kako problem da se reši. Na ljudski način. Jer ti ljudi su došli sa ratom rasturenih područja gde je život postao kuglica na ruletu.

Mnogo muke i jada, straha za goli život, pa i bede nose sa sobom.

Ima ih najviše, i to je tačno, vojno sposobnih, jesu i ozbiljan bezbednosni problem, jer niko ne zna ko su potencijalni teroristi među njima, a bojazan nije bez osnova jer dolaze iz zemalja gde je terorizam uzeo i previše glava.

U toj masi nevoljnika sigurno ima i nedobronamernih putnika. Vreme će pokazati kojih i koliko. Siguran sam da vlasti u Srbiji ne znaju koliko imigranata u ovom trenutku hoda našom zemljom, i gde se sve nalaze. Nadam se da znaju bar za većinu.

Sa poroznom granicom, jer vojske odavno na granicama Srbije nema, policijom koja ne stiže i ne može uobičajene poslove da uradi, dolaze u talasima, na hiljade. Svakog dana ih je barem 1.000 na našim granicama. Srbija je za neke tranzit, a za neke možda i cilj.

Zna se da u Srbiji ima oko 13.500 azilanata, ali se broj imigranata – ne zna. Sigurno je samo da ovih drugih ima daleko više nego ovih prvih. I biće ih još više.

Postali su akutan evropski i svetski problem. Problem za koji, za sada nema rešenja. Nigde u svetu. Uzroci i razlozi za njihovo nastajanje su očigledni – ratovi koje je nametnula američka imperija. I siromaštvo. Smer kretanja i krajnje odredište je već stvar različitog tumačenja, ali je činjenica da idu od juga ka severu i iz nemaštine u bitno bogatiji deo planete.

Interesantno da najveći broj imigranata na svetu ima i navodno najbogatija zemlja na svetu, i sigurno zemlja koja je inicirala najviše ratnih sukoba na planeti u poslednjih stotinu godina – SAD. Čak 45 miliona, što je stvarno izuzetna brojka. Zemlja koja se od meksičkog imigrantskog talasa brani već odavno onako kako Mađari sada rade – podizanjem zidova na svojim granicama. Rezultat je i ovakav i onakav. LJudski svakako nije.

U EU već živi preko 8 miliona ilegalnih imigranata. Svakojako i uglavnom – nikako. Dolazak novih je samo dolivanje ulja na vatru neugasivog problema. Potencijalna, i socijalna i ljudska bomba, čiji je fitilj vrlo kratak.

Isfrustrirani rizičnim putovanjima, ovi najnoviji putnici „sa kartama u jednom smeru“, obeleženi kao „neki tamo ljudi“, imigranti izgleda širom Evrope, prelaze u drugu fazu svog boravka na evropskom kontinentu. Počinju da se bore za životni prostor sa „starosedeocima“, i to bukvalno. Znači – i da se biju.

A sukobi imigranata i policije se šire Evropom. Najnovija vest je iz Španije: „u sukobima koji su izbili između afričkih imigranata i policije u Salou, primorskom turističkom gradiću u Kataloniji, ozleđene su 24 osobe nakon smrti Senegalca koji je bežao pred policijom“. U Češkoj je došlo do ozbiljnog sukoba policije i imigranata, u Nemačkoj takođe.

U toj istoj Nemačkoj je postavljen i novi antiazilantski crni rekord: u prvih sedam meseci ove godine broj napada na azilantske domove premašio je 200, što je više nego cele prošle godine. Britanski i francuski policajci se skoro svakodnevno sukobljavaju sa imigrantima oko tunela ispod Lamanša.

U Grčkoj, na ostrvu Kos, koji je atraktivna turistička destinacija, a od Turske je udaljen svega 5,5 kilometara, je u sukobu sa preko 1500 emigranata policija upotrebila prvo pendreke pa posle i aparate za gašenje požara. Inače samo prošlog meseca je na obale Grčke pristiglo oko 50.000 migranata od kojih je 70 posto građana Sirije.

Sukobi grčke policije sa migrantima smeštenim po napuštenim vojnim kasarnama, traju već godinama. Godinama traje i pravi rat francuske i italijanske policije sa afričkim imigrantima i njihovom „mornaricom“, gde je i bilo najviše žrtava. Mađarska policija je upotrebljavala suzavac u sukobu sa imigrantima, a mađarski seljaci su organizovali dobrovoljne lokalne straže da bi „branili“ svoje posede i zemlju od nezvanih gostiju.

Radikalizacija ovih sukoba je najverovatnije vrlo izvesna. Pitanje je trenutka kada mogu da krenu policentrični ozbiljniji sukobi širom Evrope. I policije ali i građana protiv „nehrišćanskih uljeza“.

Dok se u sve više zemalja EU zaoštravaju sukobi sa imigrantima, u Srbiji je, bar za sada, mirno. Mirni neželjeni gosti, mirno stanovništvo, mirna policija. Niko se ni sa kim ne bije.

Za razliku od „civilizovane“ Evrope, „varvarsko“ stanovništvo Srbije ne iskazuje znake agresivnog ponašanja prema novodošlim putnicima sa Bliskog istoka. Nema skinhedsa ili drugih „ljubitelja“ Roma da maltretiraju trenutno najtamnije Beograđane. Niko im ništa ne krade. Niko ih ne ponižava. U radnjama ih usluže sasvim normalno. Na ulici i porazgovaraju sa nekima koji znaju engleski.

Vikendom izjutra kad mamurni savamalci iz klubskog raja ipak moraju kućama posle terevenki, nema provokacija, psovki ili vređanja ljudi iz parka kod autobuske stanice, niti pešice niti kolima. A mogli bi da viču, pevaju, sviraju sirenama, prave buku automobilima, motorima ili džipovima, itd. Međutim, ne rade to. Dok su jedni, ipak zabrinuti, bivstvovali u parku, drugi su se veselili na samo nekoliko stotina metara od njih. Tako to biva u Srba.

Srbija ćutke trpi svoj deo imigrantskog haosa koji se nadvio nad Evropom. Ne prima ih za nove sugrađane jer je život u Srbiji pretežak i sve oskudniji. Ali ih niko ne dira.

Da nije licemerna kakva jeste, EU bi imala šta da nauči o ljudskosti od prokazanih stanovnika Srbije koji se prema imigrantima odnose i kulturno, i tolerantno, pa i sa poštovanjem.

A i da se zapita, kako je moguće da Srbi kao „najgenocidniji narod u Evropi“, „izazivači ratova“ i „etničkih čišćenja“ za imigrante imaju reči, a EU – pendreke.

Toliko o njima i nama.

Zlatko Bagatinovski

FSK

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime