VISBADEN/BERLIN Računa se da prema nezvaničnim podacima u Nemačkoj živi između 300.000 i 500.000 Srba i njihovih potomaka druge i treće generacije koji poseduju nemačko državljanstvo. Ako je brojka od oko 500.000 Srba- glasača tačna, onda oni, posle Turaka sa nemačkim državljanstvom kojih po slobodnim procenama ima oko 1 milion, takođe predstavljaju značajno nemačko biračko telo spskog porekla!
Iz mnogih razgovora sa ljudima iz tzv. „prve generacije“ Srba, masovno pridošlih u Nemačku od 1965. do 1975. godine znamo da su oni cenili nemačke socijaliste. Ne zato što su došli iz ondašnje Socijalističke Republike Srbije nego zato što su u pokrajinama gde je vladala Socijalistička partja Nemačke –SPD, npr. u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, lakše dobijali dozvole boravka pa i nemačko državljanstvo. Konzervativni političari Hrišćanske demokratske unije CDU, su bili netrpeljivi prema strancima, pogotovu prema onima koji su dolazili iz ondašnje Jugoslavije smatrajući ih „petom kolonom“ komunizma! Zato su dug niz godina Srbi –naturalizovani Nemci, uglavnom glasali za socijaliste. Od 1945., a naročito u vreme legendarnog Vilija Branta, pa sve do dolaska na vlast Gerharda Šredera 1998. godine, SPD je bila partija radnika, malih službenika, sindikalaca ali i tzv. „gastarbajtera“, štiteći njihove a ne u prvom redu interese kapitala. Bogatije Nemce su podržavale, pa i danas to čine, druge političke partije.
Socijalna zaštita, ostvarivanje značajnih prava radnika i sindikalnih organizacija itd. se ispoljilo kroz donošenje odgovarajućih zakona u vreme koalicione vlade socijalista sa partijom Slobodni demokrati -FDP od 1969.- do 1974.g. kada je savezni kancelar bio Vili Brant. Već dolaskom na vlast Helmuta Šmita člana SPD, koji je posle Brantovog povlačenja sa mesta kancelara vladao od 1974. do 1982. g. započelo je politička orijentacija ka krupnom kapitalu dok su interesi dotadašnjih vernih glasača, gurani u drugi red!
Dolaskom na vlast Gerharda Šredera 1998 g. –kancelara koalicije SPD sa Zelenima, započeo je propast socijalnih ideja i osetno smanjenje radničkih prava. A time se, naravno smanjio i broj SPD glasača. Šrederova, u međuvremenu propala „Agenda 2010“, predviđala je manju zaštitu zaposlenih od otkaza, smanjenje troškova poslodavaca za doprinose uz istovremeno povećavanje doprinosa zaposenih za socijalnu, bolesničku i penzionu zaštitu itd. Ozvaničen je minimalac za siromašne i nezaposlene nazvan „Harc 4“ po njegovom autoru –nekadašnjem menadžeru Folksvagena i članu SPD Peteru Harc za koga je dokazano da je proneverio novac svog poslodavca. Krenula je Šrederova podrška i šurovanje sa industrijalcima i kapitalistima.
Više poznatih psihologa smtra da se Šreder, odrastao u pukom siromaštvu bez oca besposličara i više puta osuđivanog zbog krađa, poginulog kao vojnik u Hitlerovoj armiji, uz majku koja je jedno vreme bila čistačica, stideo sirotinje pa je kada je postao kancelar težio bližim kontaktima sa bogatima. Dotadašnje verne glasače SPD iz reda Srba, sa glasačkih urni je oteralo i učešće nemačke avijacije u bombardovanju Srbije 1999. g. na izričiti zahtev Gerharda Šredera i njegovog kompanjona- koalicionog partnera iz tobože stranke pacifista –Zelenih, ratobornog Jozefa -Joške Fišera, poreklom iz porodice Dunavskih Švaba sa teritorije današnje Mađarske.
Socijalisti sa sve manje glasača, više nisu odlučivali sa kime će ući u koaliciju. Morali su da izbore naklonost jačih partija kako bi ipak ušli u vladu. Posle odlaska Šredera sa vlasti novembra 2005.g. nastavilo se osipanje glasača. Na izborima te godine socijalisti su osvojili 34,2% glasova, da bi na Saveznim izborima 2009.g. pali na samo 23%! To je bila svojevrsna “zahvalnost” nekada vernih glasača za Šrederovu „Agendu 2010“, sve teži život radnika ali verovatno i za rat protv Srbije.
Najjača stranka je postala Hrišćanska demokratska unija CDU, koja takođe nije mogla da vlada sama. U „zagrljaj“ su im dotrčali socijalisti. Vladajuća koalicija sa Hiršćanskim demokratama je na svim kasnijim saveznim izborima obnavljana, prošle godine po četvrti put. Uz nemačke sugrađane, sve manje „srpskih Nemaca“ je glasalo za SPD –taj trend važi i danas. Uz SPD veliki gubitnici na saveznim izborima 2017.g. bila je i CDU. Sa 34,1% glasača 2013.g.oni su 2017.g. pali na 26,8%, a SPD se srozao na samo 20,5% glasača.
Dugo vreme provedeno u koaliciji sa po ranijoj SPD-ideologiji protivničkom strankom, učinilo je svoje. Umesto borbe za trajnu socijalnu pravdu, SPD je prihvatila naturanje ideologije, zahteva i zakonodavstva nekadašnjeg političkog protvnika –sada partnera i „komandanta parade“ u parlamentarnom životu Nemačke- stranke CDU. Na čelu vlade je od 2005. bila i ostala sve do danas Angela Merkel. Što je još gore- čelnicima Socijalista, od Šredara do danas, je očigledno važnije bilo učešće u vlasti nego očuvanje davno ostvarenih ali poslednjih godina razvodnjenih pa čak i poništenih uspeha na polju socijale i radne sigurnosti.
-Život u Nemačkoj je postajao sve teži –kažu naši sagovornici. Sigurnost radnih mesta gotovo i da ne postoji, dozvoljeno je osnivanje firmi -posrednika za iznajmljivanje radne snage na određeno vreme, veliki broj penzionera jedva preživljava, nedostaje oko 2 miliona jeftinijih stanova koje narod može da plati itd. I pored ogromnih poreskih suficita mostovi, ulice i javne građevine u mnogim gradovima su u stanju propadanja. Zbog niskih plata sve manje ljudi želi da radi u obdaništima, domovima staraca itd. -Umesto da država više investira u socijalu i infrastrukturu, ona, očigleno, poreske suficie koristi za stacioniranje nemačke vojske širom planete kao i za prihvatanje i izdržavanje begunca iz Azije i Afrike. Ti nesrećnici često beže od ratnih sukoba koje iniciraju i provode SAD a još češće i begunaca od nemaštine i gladi -tvrde levičari ali i dobar deo desničara.
Zato nije čudo da SPD zbog koalicije sa CDU propada ne samo na saveznom nego i na svim pokrajinskim izborima. Katastrofa je počela, tvrde kritičari, dolaskom 48-godišnje Andrea Nales na mesto predsednice partije 22.4.2018. Nju mnogi smatraju glavnim krivcem za ulazak SPD u 4.-tu koliciju sa CDU. Umesto da se, kako se govorilo, posle velikog poraza na izborima 2017. stranka „regeneriše u parlamentarnoj opoziciji“ SPD je postala poštapalo opstanku Angele Merkel na vlasti! -U svom političkom delovanju Nales se kao ministarka za rad i socijalna pitanja u saveznoj vladi do 2017. „istakla“ podrškom industrijalcima i bogatijima, ne hajući mnogo za nevolje tzv. „običnih ljudi“ -trdicionalnih glasača njene stranke, kažu njeni protivnici.
Nedavno su socijalisti u Bavarskoj sa 20,6% osvojenih glasova na izborima 2013.g. pali na beznačajnih 9,7%! Katastrofalno je prošla i „sestrinska“ partija Angele Merkel -Hrišćanska socjalna unija CSU –sa 47,7% 2013.g. pali su na 37,2%. Trend propadanja obe partije- koalicionara u današnjoj saveznoj vladi se nastavio i na pokrajinskim izborima u Hesenu 28.10. ove godine. CDU je sa 38,3% 2013.g. pala na 27%, SPD se sa 30,7% sunovratila na 19,8%.
Propadanje stranke osvedočenog prijatelja mira i čuvara socijalnog blagostanja i Nemaca i stranaca koji žive u Nemačkoj Vilija Branta, je na putu da vođena politikom g.-đe Nales, bude bačena u zapećak istorije zbog sve više glasova koje dobijaju desničari kao i stranka Zelenih. Obe partije su od dugogodišnje simbioze SPD sa CDU itekako profitirale- desničari kroz nerazunu dozvolu Merkelove za doseljavanje 1,5 milion azilanata, podržanu i od socijalista, a Zeleni činjenicom da ih biraju uglavnom mladi, neiskusni ljudi koji niti poseduju niti koriste automobile ali i kao i svi ostali stanovnici Nemačke učestvuju u uništvanju prirodnih resursa i zagađivanju okoline.
Zeleni su dovoljuno glasni i prisutni u medijima da se javno „bore“ protiv automobila i centrala na ugalj, zagađivanja vazduha i okoline otpadom, ogromnom primenom plastike u svakodnevnom životu itd. Oni po shvatanju desničara, znaju samo da traže zabrane, bez da ponude konkretna rešenja. Nihove „zabrane“ su ponekad sulude- kao npr. zahtev za zabranu elektr. centrala na fosilna goriva što je razumljivo, ali ujedno bi i da zabrane vetrogeneratore jer od ogromnih elisa stradaju -ptice! Ipak oni imaju i previše uspeha kod svoje glasačke klijentele. Na ruku im die stalna diskusija u medijima o promeni klime, jakim nepogodama, zagađenosti vazduha, reka, jezera i mora plastikom itd.
-Ja sam, reče nam Milan Nešković, od dobijanja nemačkog državljanstva 1977. redovno glasao socijaliste. Ali ne više. Mogu da biram i CDU jer obe partije, kako kažu moji Lazarevčani, odavno duvaju u isti rog, baš protiv nas malih ljudi. Kada ne znaju bolje, neka propadnu – ljuti se naš sagovornik.
Naš drugi sagovornik, sedamdesetosmogodišnji Zdravko Ranđelović iz okoline Štutgarta, kako kaže „i simpatizer glasač socijalista od prvog dana dobijanja nemačkog državljanstva“ prenosi nam mišljenja političkih analitičara iz štampe i sa TV kanala koji očekuju „pobunu“ među socijalistima, zahtevajući da SPD izađe iz koalicione vlade sa strankom CDU pa čak i da se sa mesta predsednice socijalista ukloni kontroverzna Andrea Nales. –To bi značilo pad Angele Merkel i nove izbore na kojima ona, ako se pre izbora njena partija ne reši Merkelove, sigurno gubi!
Već 29. oktobra, dan posle gubitka glasova na izborima u Hesenu, Merkelova je najavila da na godišnjoj skupštini decembra ove godine se više neće kandidovati za mesto predsenice stranke koje zauzima od 2000.g. kao i da se 2021.g. povlači iz političkog života i ne želi više novu kandidaturu za kancelarku. Vodeći se svojim političkim instinktom verovatno naslućuje da je ni njena partija ni glasači više ne žele.
-I moja stranka SPD, tvrdi Ranđelović, ako se ne odrekne i koalicije i Andree Nales, pošto 2019.g. imamo dva važna pokrajinska izbora u istočnom delu Nemačke sa velikim izgledima da i na njima izgubimo bar 10% glasača, nastaviće sunovrat u beznačajnost! Ipak, kada po najavi nestane Merkelove sa političke scene, i uz nju nekoliko njenih ministara, možda će se SPD, ako ode iz te nesrećne koalicije, brže i bezbolnije regenerisati u opoziciji- rekao nam je naš sagovornik.
„Srpskih Nemaca“ –koji slično misle o socijalistima kao naša dva sagovornika je, sigurni smo, bezbroj.
Predrag Rakočević
Zašto srpski „Nemci“ manje glasaju za Socijaliste u Nemačkoj? Pa to je autor teksta mogao da nam saopšti u tri rečenice- razočarala ih nova, „prijateljska“ veza srpskog diktatora AV sa zločincem Šrederom- socijalistom koji je kopao i rukama i nogama da uspe u svojoj nameri bombardovanja Srbije! Doduše, i drugi ratni zločinci su, valjda iz zahvalnosti za ubijanje Srba uranijumom i „običnim“ bombama, mašinkama ili čak i hirurškim noževima radi vađenja organa, postali prijatelji AV- Bler, Tači itd.