Zašto Srbi trebaju pisati ćirilicom

7
1620

2015-01-07_053245Treba li ćutati i mirno posmatrati kako srpska sado-mazohistička petokolonaška „intelektualna elita“ vulgarno poriče pismo srpskog jezika kojim govori? Zagovarajući dvoazbučje ne samo da unose zbrku u nešto što je kristalno jasno (da je srpsko pismo ćirilica), već tom zbrkom nameravaju ćirilicu sasvim potisnuti i „proterati“ iz srpskog jezika. Zašto? Odgovor je jednostavan! Da zaboravimo ko smo i šta smo i da postanemo ono što nismo i nikako ne možemo biti.

Austrougarska monarhija i NDH su pribegavale zabrani ćirilice, dok „Četvrti Rajh“ radi mnogo suptilnije. Pokušavaju nas ubediti u to da je ćirilica staromodna i nepraktična i da se s njom, kao ni sa pravoslavljem, „ne može u Evropu“.

Naravno, da ne treba ćutati! I ne samo da ne treba ćutati, nego treba podviknuti i raskrinkati namere belosvetskih monstruma koji dovršavaju ono što su davno započeli, zatirući preko naše odrođene braće sve što je srpsko i pravoslavno. Trebamo oštriti pera da naši potomci ne bi morali oštriti mačeve za oslobođenje zemlje od tuđina. Kad nas se već preci stide, da nas bar potomci ne proklinju!

Postoji stotinu razloga zbog kojih bi Srbi trebali pisati ćirilicom, a ne latinicom, što ne znači da je ne trebaju znati, ali je nikako ne trebaju smatrati svojim pismom. Nabrojaću ih samo nekoliko:

Mnogi se pozivaju na zakon, tvrdeći da se ćirilica i latinica mogu ravnopravno koristiti u formalnim i neformalnim dokumentima što nije tačno. Faktički je tako, ali je protuustavno. Član 10. Ustava Republike Srbije koji se odnosi na jezik i pismo glasi: „U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava“. Srbi su se suviše vezali za Jugoslaviju, tako da od njene pomrčine, još uvek, ne vide ni ko su, ni šta su, te krše Ustav, čak i na svoju štetu. Često se događa da građani, pa čak i državni službenici ćirilični formular popune latiničnim slovima.

Da Vas podsetimo:  U Srbiji 700.000 ljudi nema nijedan zub

Latinica može, iz kojekakvih političkih razloga, biti opet proglašena zvaničnim pismom, ali suštinski nije, nikad ni neće postati deo srpske kulture i tradicije. Tradicija se ne proglašava zakonom, ona se stvara stolećima i starija je od bilo kakvog ovozemaljskog zakona. Sva pisana dela u srpskom narodu nastala do stvaranja Jugoslavije pisana su ćirilicom bez obzira na mesto nastanka. Narod koji napusti svoj jezik i pismo, veru, kulturu i tradiciju prestaje postojati i „pretapa“ se u neki drugi narod. Tradicija nije pravna stvar, a pravo je često usmereno protiv tradicije. Zakoni bi se trebali ravnati po tradiciji, a ne obrnuto.

Za vreme turske vladavine, punih petsto godina, po ondašnjim zakonima u svim „formalnim i neformalnim dokumentima“ pisalo se arapskim pismom, pa ono opet nije postalo deo srpske tradicije. Nisu ga prihvatili čak ni Srbi koji su prešli na islam, iako su postali zakleti neprijatelji svojih sunarodnika. Kasnije je i Turcima nametnuta latinica, premda s njom nemaju nikakve veze, kao ni mi.

Na prostoru Evroazije postoje tri osnovna kulturna kruga: rimokatolički u kojem se piše latinicom, arapsko-islamski u kojem se piše arapskim pismom i vizantijsko- pravoslavni u kojem se piše ćirilicom. Svako preplitanje ovih kulturnih krugova je protuprirodno, neodrživo i značajno narušava identitet.

Pismo koje se piše na prostorima bivše Jugoslavije nije prava latinica i nije „univerzalna“ kao što se tvrdi, već abeceda, gajevica nastala u doba „Ilirskog pokreta“, od prave latinice razlikuje se po mnogo čemu, a njena glavna istorijska uloga je bila i ostala da druge narode sa ovih prostora (najčešće Srbe) „pretapa“ u Hrvate, tada narod u izumiranju, što se pokazalo kao vrlo uspešno do današnjih dana.

Svu srpsku književnost nastalu u Hrvatskoj i Bosni koja je pisana latinicom, u Zapadnoj Evropi smatraju hrvatskom književnošću, isključivo zbog pisma kojim je pisana. Kakve li prevare za naivne Srbe! Gorkih li plodova jugoslovenstva!

Da Vas podsetimo:  Molitva za neprijatelja – ” Oprosti im Bože, ne znaju šta rade”

Ne želim nikoga ubeđivati u to, koliko je važno da pripadnici srpskog naroda koji drže do svog jezika, pisma, vere, kulture i tradicije pišu ćirilicom, ali ću umesto toga postaviti jedno pitanje na koje ne očekujem odgovor. Neka svako odgovori sebi i svojoj savesti.

Znate li i jedan jezik na planeti Zemlji, osim srpskog, koji ima (ili je nekad imao) dva zvanična, ili nezvanična pisma i koji je to jezik?

slobodan-kanazir-manja

Slobodan Kanazir (slikar, novinar i pesnik)

Magazin

7 KOMENTARA

  1. Брате Слободане, ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ! Шта да ти кажем у време ово зло и наопако? Уби нас незнање. Зато је наша СРБска књига спала на пар слова, а само се кроз муке и страдања до побједе стиже. Због тога „Водит борбу нама је суђено, својим исто као и с туђином.“ Немој зато себи дозволити да паднеш у очајање због СРБског незнања, неслоге и издајства, и ова борба тешко да ти пада. Она није од овога свијета, тренутна и пролазна. Она је веча. Од исхода ове борбе и начина писања СРБкога Народа зависи његов опстанак или нестанак са позорнице живота. Немој зато да се осврћеш на мишљења издајника Бога и СРБства: Православља и Светосавља. Знај добро да само „поколења дјела суде, шта је чије дају сваком“!

    Зато са вјером у Бога, са вјером у СРБство, са вјером у сами себи и снагу СРБске ћирилице или СРБице, само напред до коначне побједе Истине над лажју, Добра над злом, Правде над неправдом, до ослобођења и уједињења свих СРБских земаља Светог Саве које се споминњу у Светосавској химни, у једну недељиву и јединствену Свету Савину СРБију, у којој ће СРБи живјети по Закону Божијем, по Закону Живота, а не по сатанским жељама твораца Новог свјетског поретка који нема у себи истине Христове и правде Божије!

  2. Зато Бориславе што већина СРБа која живе у иностранству и њихове дјеце која су рођена у туђини више не знају како треба да пишу и читају СРБско писмо ћирилицу или СРБицу!

  3. Ћирилица је одувјек била СРБско писмо са којем се разликовало истинско СРБство и прави СРБи од лажног СРБства и лажних СРБа. Са ћирилицом су писани сви наши историјски записи, од царски повеља до црквени књига. Зато без ћирилице нема СРБства, нити Светосавља као врхунца хришћанске православне народне мисли и СРБског начина живота!

    То су веома добро знали непријатељи Бога и СРБства. Они су покушавали зато законским путем много пута у прошлости да забране употребу СРБског писма ћирилице познатије у културном свијету као СРБице!

    Најпознаија ЗАБРАНА ћирилице јесте одлука усташког поглавника Анте Павелића од 25 априла (травња) 1941 године која гласи:“На подручју Независне Државе Хрватске забрањује се употреба ћирилице“!

    Са овом својом одлуком Анте Павелић је само потврдио да се он као вјерни син римокатоличке „цркве“ чврсто држи њезини одлука које су уперене против Бога и СРБства: Православља и Светосавља!

    У древној прошлости ћирилицом су писали сви Славени, али је послије Великог црквеног раскола насталог 1054 године римокатолицка „црква“ својим вјерницима силом наметала латиницу да би она тако потисла СРБску ћирилицу која је име добила по својим реформаторима Светим Славенским Равноапостолима Методију и ЋИРИЛУ!

    Највећи дио садашњих Хрвата, Словака и Пољака који сада припадају римокатоличкој вјери вуку своје порекло од својих предака којји су некада били Православни хришћани. Они су били насило од стране римске Курије и њезини инквизитора огњем и мачем преведни из Православне вјере у римокатолицизам. Да би своје поданике сачувала у новој „вјери“ римска „црква“ је одмах за њих почела да ствара ново писмо – латиницу, и нови језик и народност према њиховој покрајинској припадности!

    Зато је Сабор римокатолицке „цркве“ по запису Л. В. Березину у Сплиту 1059 године, а по запису Грофа Валеријана Красинског то је било у Солину 1060 године, донео одлуку да је „словенски алфабет ђаволски проналазак и да је Методије био јеретик који је много тога против правила католичке вјере у том истом словенском језику лажући написао.“

    Када се зна овај став римокатоличке „цркве“ из 11 вијека према СРБском писму ћирилици или СРБици, постаје много разумљивије зашто је касније долазило до прогона ћирилице и које су то подземне и тамне силе зла увијек стајале иза њезине забране!

    СРБица је захваљујући њезиној реформи од стране Вука Карађића постала најсавршеније писмо на свијету „међу свим другим алфабетима“ за разлику од хрватске латинице која је постала од латинског писма његовим прилагођавањем СРБском народом језику и другим славенским наречимја.

    Зато греше сви они СРБи који сматрају да је латиница такође СРБско писмо. Латиница није, и она никада неће бити СРБско писмо, јер СРБски писати значи писати ћирилицом, а никако латиницом са чиме се негира СРБица!

    Проф. Лаза М. Костић у својој књизи „ЋИРИЛИЦА И СРБСТВО“ штампаној у емиграцији 1963 гдине дословице каже: „Са појавом ћирилице СРБи су културно настали као народ, а са њезиним одрицањем они би културно нестали и престали би да екзистирају као самостална нација, самосталан културни индивидуалитет“!

    Очување ћирилице треба зато да допринесе сваки СРБин и свака СРБкинја на тај начин што ће увијек и на сваком мјесту да пише и да се потписују само ћирилицом. СРБи требају увијек да читају само оне новине и књиге које су написане ћирилицом а никако латиницом.

    Многи непријатељи Бога и СРБства: Православља и Светосавља са нестрпљењем очекују да виде како се СРБи у незнању своме следећи наређења твораца Новог свјетског поретка без истине Христове и правде Божије сами одричу свога највећег народног блага, свога Светог Писма ћирилице или СРБице. ЗАТО СРБИ БУДИТЕ ОПРЕЗНИ. ГОВОРИТЕ И ПШИТЕ СРБСКИ ДА ВАС ЦИЈЕЛИ СВИЈЕТ РАЗУМЕ!

    ПИСЦУ ГОРЊЕГ ЧЛАНКА, НАШЕМ СЛИКАРУ, НОВИНАРУ И ПЈЕСНИКУ СЛОБОДАНУ КАНАЗИРУ, ОД НАС СРБА: ПРАВОСЛАВАЦА И СВЕТОСАВАЦА НЕКА ЈЕ ВЕЧНА ХВАЛА А ОД БОГА НЕБЕСКА НАГРАДА ЗБОГ ГОРЕ НАПИСАНОГ ЧЛАНКА!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime