Zašto su nam deca sve više nesrećna i depresivna

0
459
Zabrinutost roditelja i stručnjaka zbog sve većeg broja dece i adolescenata koji pate od depresije, kao i jezivi podaci o samoubistvima mladih, nešto su sa čim se naše društvo još nije dovoljno ozbiljno suočilo. Decu do sada nismo povezivali sa ovakvim dijagnozama, a stručnjaci upozoravaju da je prag godina sve niži.

U poslednje dve godine u Srbiji se ubilo 20 dece. Termine kod psihologa uglavnom zakazuju adolescenti i to oni koji su shvatili da im treba stručna pomoć. Koliko je klinaca koji i dalje sami bauljaju po mraku, niko ne zna.

Naša sagovornica, psihološkinja Mirjana Stevanović kaže da je najmlađe depresivno dete s kojim je radila – osnovac. Pitali smo je zašto i kako se prag godina ljudi koji boluju od depresije smanjio.

– Sve mlađa deca reaguju depresivno zato što je način života postao takav da su sama, usmerena na kompjuter i telefon, sve ređe idu na sport, sve manje se druže – kaže ona i naglašava da ne misli da je okolina slepa i gluva, već da nije svesna onoga što se dešava deci. Zato bi roditeljima pomogle edukacije kroz medije, neke vrste tribina, razgovori sa stručnim licima.

Kada se kod dece javljaju suicidalne misli?

Kada situaciju u kojoj se nalaze dožive kao nerešivu, a preplavljuju ih osećanja beznađa i jedini izlaz vide u tome da ih nema.

Kako prepoznati simptome kod maloletnika?

– Tuga

– Bespomoćnost

– Iritabilnost

– Bes i neprijateljsko raspoloženje

– Često plaču

– Povlače se od porodice i prijatelja

– Gubitak interesovanja za aktivnostima

– Promene u načinima ishrane koje se mogu manifestovati kroz gubitak apetita ili pojačan apetit

– Promene u navikama spavanja

– Promene raspoloženja

– „Kratak fitilj“

– Problemi u školi

– Nisko samopouzdanje

– Umor i nedostatak energije

– Neobjašnjivi bolovi i glavobolje

– Teškoće sa koncentracijom

– Osećanje bezvrednosti i krivice

– Misli o smrti i samoubistvu

Šta da rade roditelji?

– Roditelji bi valjalo da budu podrška pre svega, neka slušaju svog tinejdžera i ne drže mu predavanja. Treba da budu nežni, ali istrajni i uporni. Priznajte njegova osećanja, uvažavajte ga i ne bežite od priče o problemu. Potražite stručnu pomoć ako imate utisak da se nešto dešava, a dete neće da vam se otvori i poveri – kaže nam Mirjana.

Uz svu muku koju nose, deca koja su depresivna postaju i žrtve sredine, vršnjačkog nasilja, okolina ih ne prihvata. Roditelji u tom trenutku imaju presudnu ulogu, kroz bezuslovnu podršku detetu.

Pitali smo Mirjanu i da li je u svojoj praksi stekla utisak da roditelji okreću glavu na drugu stranu, bežeći od problema?

– Ne, ne mislim da to rade. Pre je u pitanju strah od suočavanja i nedovoljno znanja o tome kroz šta njihovi tinejdžeri prolaze. Roditeljima treba pomoći da shvate šta se dešava i kako da reše problem – kaže ona.

Ali, da li je moguće ne primetiti depresiju kod deteta?

– Možda na samom početku, ali kako se simptomi razvijaju, nemoguće je ne primetiti. Roditelj koji osluškuje svoje dete i posmatra ponašanje i promene kroz koje dete prolazi će uočiti simptome i reagovati – zaključuje psihološkinja.

Sa ciljem da doprinesemo tome da se patnja od depresije i drugih mentalnih poremećaja, kao i njihovo lečenje, isteraju iz mraka u kom ih većina i dalje čuva, NOIZZ je, u pet zemalja u kojima postoji franšiza, pokrenuo međunarodnu kampanju #NOTJUSTAMOOD. U narednim mesecima ćemo razgovarati sa ekspertima i onima koji pate od ovih poremećaja, objavljivaćemo intervjue i ispovesti ljudi iz Srbije, Poljske, Nemačke, Slovačke i Mađarske, nadajući se da će ove priče pomoći, jer je spas samo jednog ljudskog života vredniji od svega drugog.

Ukoliko želiš da i tvoja priča bude objavljena, opiši nam svoje iskustvo borbe sa depresijom ili opiši priču svog prijatelja i pošalji nam je na adresu notjustamood@noizz.rs ili je podeli na društvenim mrežama sa oznakom #notjustamood. A ukoliko osećaš da ti je potrebna pomoć, ali nisi siguran kako da je dobiješ, na kraju teksa imaš sve servisne informacije na ovu temu.


KAKO POTRAŽITI POMOĆ

Ako nisi siguran kome se obratiti za pomoć, a bojiš se da možda patiš od depresije, postoje brojne mogućnosti za dijagnostiku, pomoć i, ukoliko je potrebno, lečenje.

Za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.

– Stručnjaci za mentalno zdravlje kao što su psihijatri i psiholozi

– Klinike i Centri za mentalno zdravlje

– Klinički socijalni radnik

– Psihijatrijska bolnica sa odeljenjima i ambulantom

– Ambulanta državne bolnice

– Privatne klinike

– Lokalna medicinska i / ili psihijatrijska društva

PRVA POMOĆ

Psihocentrala

Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd

Telefon: 064 2288885

Email: kontakt@psihocentrala.com

Psihocentrala je psihoedukativna organizacija nastala zalaganjem grupe profesionalaca i entuzijasta okupljenih oko zajedničkog cilja da unaprede mentalno zdravlje nacije. Na sajtu https://www.psihocentrala.com nalazi se spisak institucija u Srbiji koje koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije, pomoć pri izboru psihoterapeuta ili psihologa, kao i „prvu pomoć“ u borbi s depresijom.

Centar Srce

Telefon: 0800-300-303

Email: vanja@centarsrce.org.

Centar “Srce” sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Radno vreme je 17 do 23, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna. Na sajtu www.centarsrce.org, se može naći dosta informacija i za osobe koje razmišljaju o samobistvu i za one koji žele nekom da pomognu, a postoji i android aplikacija centarsrce koja služi kao podrška, ali sadrži i lični plan podrške.

Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević

Višegradska 26, Beograd

Centrala 011/3636400

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva

Telefon: 011/7777000

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je ove godine u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević. Na telefonski broj 011/7777000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Svi pozivi su anonimni.

Institut za mentalno zdravlje

Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500

Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555

Institut za mentalno zdravlje je visokospecijalizovana ustanova koja obavlja bolničku i vanbolničku delatnost iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, psihijatrije odraslih, psihijatrije razvojnog doba, psihijatrije starih osoba, bolesti zavisnosti, neuropsihologije, epileptologije, kliničke neurofiziologije i psihofarmakologije. Pravo na lečenje na Institutu za mentalno zdravlje imaju svi građani Republike Srbije, a minimum neophodne dokumentacije koju je potrebno imati je:

– overena zdravstvena knjižica,

– uput za specijalistički pregled od lekara nadležnog Doma zdravlja.

– za pacijente koji nisu iz Beograda, uput mora biti overen od strane nadležne komisije.

Specijalistički konsultativni pregledi bolesnika sprovode se svakog radnog dana, na dve lokacije, u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj 37 i u Paunovoj 2, od 8 do 20, bez prethodnog zakazivanja, ali uz obavezni prethodni uput lekara opšte prakse beogradskih opština ili lekara specijaliste psihijatrije drugih regiona Srbije.

Hospitalno (stacionarno) lečenje bolesnika u Institutu za mentalno zdravlje sprovodi se na kliničkim odeljenjima (Palmotićeva 37) ili u dnevnim bolnicama (Palmotićeva 37 i Paunova 2) uz neophodan uput regionalnog Zdravstvenog fonda o odobrenom bolničkom lečenju.

Ivana Stojanov
Izvor: Noizz.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime