Krajem septembra 2013. godine jedna grupa stručnjaka uradila je najbolje istraživanje sive ekonomije u jednoj branši : AUTOBUSKI PREVOZ PUTNIKA. Analiza je objavljena u dnevnom listu Informer, dostavljena je tadašnjem min. saobraćaja Antiću, min. privrede Raduloviću, ministru finansija Krstiću, predsedniku Vlade, policiji, Poreskoj upravi Srbije i direktoru Ivanu Simiču – analiza je potvrdila da se polovina prometa legalnih firmi obavi u sivoj zoni pri čemu su utaje poreza dostigle 80 miliona evra!
Već pretpostavljate: NIKO NIJE REAGOVAO! Nikoga ne zanima suzbijanje kriminala kojim se bave zaštićeni biznismeni uz svesrdnu pomoć kriminalizovanog dela birokratije i pojedinih političara!!!
Sredinom prošle godine predsednik Vlade je održao sastanak, na prisustni su bili svi ministri, predstavnici sindikata na čelu sa Orbovićem, bio je prisutan i predstavnik najvećeg udruženja autobuskog prevoza putnika, jedan od autora istraživanja. Premijeru je predočeno da za dve godine u autobuskom prevozu putnika ništa nije urađeno na suzbijanju sive ekonomije, da su utajena godišnjem nivou dostigle 100 miliona evra!!! Istog dana održana je konferencija za novinare, min. saobraćaja Zorana Mihajlović je najavila početak velike borbe za suzbijanje kriminala u autobuskom prevozu putnika. I PONOVO NIŠTA NIJE URAĐENO!!! Obzirom da sve što se ne suzbija se po logici širi (korov, vršnjačko nasilje, utaje poreza, svi vidovi kriminala), sumnjamo da će do kraja 2016. godine utaje poreza u autobskom prevozu putnika dostići 120 miliona evra.
Pitamo se osnovano: zašto predsednika Vlade, ministre, porezinike, inspektore policije uopšte ne zanima suzbijanje kriminala, sive ekonomije o kojoj nikada nije bilo više priče nego danas.
Odgovora nema, ne znamo da li je to neznanje rešavanja problema od strane vodećih ljudi u državi, loše kadriranje u ključnim službama zaduženim za suzbijanje kriminala, sabotiranje kriminalizovanog dela birokratije da se bilo šta promeni na bolje. Ili je sve pobrojano po sredi.
Prošle nedelje Aleksanda Vučić je poručio da Srbija ide ka EU, da je to obećao u predizbornoj kampanji, narod je podržao njegovu politiku i promene kursa neće biti. Zaboravio je, ili se ne seća, da je pre četiri godine u kampanji obećao da će se boriti protiv kriminala i korupcije, zato je dobio izbore, i da ništa po tom pitanju nije uradio. Naprotiv, kriminal cveta, vidi se u svim sferama, od 2012.g. pa sve do danas švercom preko Carine (državne službe) prokrijumčareno je bez plaćanja carine i PDV-a preko 15 mlrd. eura robe, domaći proizvođači (u vlasništvu stranih investitora) na crno su plasirali preko 4 mlrd. eura akcizne robe, zaštićeni biznismeni pranjem novca su izneli preko 18 mlrd. US $ (precizne podatke NBS dostavlja američkom Globalu svake godine), zaštićeni mlinari su preko dva miliona tona brašna plasirali na crno (100 hiljada šlepera koji su prevezli neregistrovano brašno do potrošača niko nije primetio). Evazija poreza dostigla je 60%! Kriminal na tenderima još uvek ne pominjemo, stranački kadrovi opljačkaše svako javno preduzeće koje postoji. Čak i EPS urušavaju, non stop zadužuju, prikazuju ga kao gubitaša, pripremaju za „dokapitalizaciju“ iako „naše blago“ može na godišnjem nivou imati profit od najmanje jedne milijarde eura! Samo krađe struje od 2012.g. pa sve do danas duplirane su, nekada su bile na godišnjem nivou 3 mlrd. kWh, u 2014.g. dostigle su 5,997 mlrd. kWh, još uvek (???) nisu objavljeni podaci o proizvodnji i krađama struje u 2015.g. Đerdap 1 sa proizvodnjom od 5,91 kWh celu godinu radi za struju koju NN lica pokradu, vrlo često uz stručnu pomoć „majstora“ iz EPS-a.. Jedinstveno svetsko rešenje za suzbijanje krađe struje postoji, SISTEM ZA ELIMINACIJU NETEHNIČKIH GUBITAKA otkriva i sprečava nestanak svakog kilovata, Vlada Srbije ne želi da primeni, ne želi da sačuvanu struju izvozi u zemlje Zapadne Evrope i naplati jednu milijardu eura na godišnjem nivo, po ceni prosečnog kilovata u EU. Zašto? Kome je interes urušavanje EPS-a? Zašto je MMF-u EPS najveći problem? Zašto MMF ne traži od Vlade povećanje naplate poreza, jedina mera koja će spasiti: državu, budžet, PIO fond, školstvo i zdravstvo, smanjiti zaduživanje, povećati penzije, napraviti podlogu za snižavanje svih poreskih stopa što bi omogućilo pokretanje malih i srednjih preduzeća?
Nezainteresovanost vodećih ljudi u državi i dela birokratije za suzbijanje kriminala nije od ove godine, traje najmanje dve decenije, najizraženija je od 2012.g. Što je najgore, kao građanin ako želite da pomognete, nemate kome da se obratite, tačnije, ako se obratite nećete dobiti nikakav odgovor. Zamislite kada dostavite materijal na više adresa državnih organa u kome je opisan način vršenja kriminala u tri branše, gde navodite da najmanje 700 do 1000 firmi (vrlo jednostavno je otkriti koje firme) nezakonite radnje obavljaju na identifikovane načine, utaje poreza dostižu više stotina miliona evra, i ne dobijete odgovor. SBPOK vam jednostavno ne odgovora već neku godinu, Poreska uprava takođe (bez obzira što se direktori stalno menjaju, ne zanima ih), ministrima finansija i privrede je ispod časti odgovarati na ovakve mejlove, državni sekretari i ne pročitaju sadržaj. Tužilaštvo nema obavezu da odgovori, a i „…nema 700 tužilaca da bi istražilo sve kriminalne radnje…“.
Najveće razočarenje doživeo sam pre mesec dana kada sam dobio od Ministarstva pravde odgovor na konkurs za dodelu sredstava, tim u kome sam i ja, dostavio je program za suzbijanje kriminala, korupcije i sive ekonomije – temeljito je obrazloženo da posle tromesečne obuke državnih službenika u narednih godinu dana tim garantuje naplatu jedne milijarde eura poreskih prihoda suzbijanjem opisanih kriminalnih aktivnosti u prvom pasusu, do kraja druge godine garantovano smanjenje sive ekonomije na evropski prosek 12% što bi donelo veću naplatu budžetu od 3 mlrd. eura na godišnjem nivou. Ministarstvo pravde je navelo razlog odbijanja: markica na koverti je ukoso zalepljena, nije posebno naglašeno da je pošiljka za konkurs. Birokratiju ne zanima suština, forma je najbitnija kriminalizovanom delu državnog ološa da zadrži status quo!
Da se tim ne predaje govori i upućen mejl mandataru za RAZGOVOR SA PREMIJEROM, iz kabineta nam je potvrđeno da je prijava dobijena, razgovor (iskreno) i ne očekujemo . Najvažnije teme za mandatara i građane u prvom krugu prijema bile su zapošljavanje, nezavršene parnice, nepotpun staž, komšijske međe – suzbijanje prometa na crno preko deset milijardi eura robe i usluga, četiri milijarde eura veća naplata poreza iz kriminalnih aktivnosti i nije tema prvog reda prioriteta, još manje dobar razlog da vam mandatar udeli neki minut razgovora.
Moram još ovo da naglasim: ove teme nikada nisu zanimale mnoge: urednike Politike, Novosti, Blica, NIN-a, vodeće profesore beogradskog ekonomskog fakulteta, članove Fiskalnog saveta, vodeće ekonomske analitičar e, urednike raznih ekonomskih magazina, pa i opozicione ekonomske eksperte. Interesovanje nisu pokazale i velike sindikalne vođe raznih državnih i nezavisnih sindikata (SSSS, Unije poslodavaca, Privrednika), sindikata po granama, mnoge nevladine organizacije (Naled, Usaid, Američka privredna komora), ama baš niko! Zanimljivo je da RTS-ove velike novinare Olju Kovačević, Vesnu Damjanić Branković, urednika Nenada Lj. Stefanovića, direktora žutog Bujketa, ove teme takođe ne zanimaju mada znaju da je PRAVO GRAĐANA DA ZNAJU SVE. Bar tako kažu.
Iz svega iznetog samo jedan odgovor nemamo: zašto su svi stali na stranu kriminalaca (kriminalizovanog dela birokratije, pojedinih političara i zaštićenih biznismena) a protiv svog naroda!!!
u Beogradu, 10.07.2016.
Dragan Radović
Koreni
