Zašto treba glasati protiv ovakve vlasti

Jedan moj poznanik, koji više ne želi da bude nazvan prijateljem, jer je ipak vatreni pobornik Velikog Vođe, pitao me je sinoć „Dobro, bre, što toliko pišaš protiv vlasti? Zar nema ništa dobro što bi mogao da kažeš o njima?“ Najpre sam mu pogledao u zenice, da utvrdim da li je u alkoholisanom ili narkotisanom stanju. Kada sam utvrdio da je „čist“, ćutao sam nekoliko sekundi i razmišljao da li postoji išta dobro što bih mogao reći. „Ne“, odgovorio sam krajnje iskreno.
I evo, zaista, zašto mislim da treba smeniti ovu vlast na izborima. Ponaosob, za svakog ministra:

Ivica Dačić (prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova)

Zato što je spoljnu politiku Srbije nastavio da vodi kao njegov prethodnik: Nikako. Zato što nas po svetu sramoti svojim nepoznavanjem engleskog jezika, a ne govori ni jezik diplomatije: francuski. Zato što se na gostovanjima po drugim zemljama stalno napije, pa se udvara funkcionerkama. Zato što stalno peva Miljacku, a ministar je u srpskoj vladi.

Zorana Mihajlović (ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture)

Zato što se ponaša kao margarin: U sve se meša. Zato što se stalno svađa sa koalicionim partnerima. Zato što nikako da narodu otkrije ko joj je svojevremeno dao diplomu Master Tome Bajčetinskog u ruke, da je pokazuje narodu kao krunski dokaz da u zdranju na Andrićevom vencu sedi suvi genije koji je završio fakultet a ni kročio u njega nije.

Rasim Ljajić (ministar trgovine, turizma i telekomunikacija)

Zato što je 16 godina na vlasti više nego dovoljno za svakogai. Zato što svoje političko mišljenje večito naslanja na premijera, ma ko to bio. Zato što je zapravo preteča preletača: od predsednika Izetbegovićeve SDA za Sandžak do socijaldemokrate, a izneverio je ideju socijaldemokratije na najgori mogući način. Zato što se razume u sve, a nikako da postane ministar zdravlja, iako je po struci lekar.

Kori Udovički (ministar državne uprave i lokalne samouprave)

Zato što nikako da prebroji sve državne službenike i skreše državnu administraciju. Zato što već dve godine ne radi svoj posao nego samo prima platu. Zato što ne odgovara na predstavke građana koje joj pišu sa željom da dobiju odgovore. Zato što, zapravo, ne zna šta je njen posao. Osim da se smeška i dolazi u kancelariju zavučenu između ministarstva odbrane i ministartva unutrašnjih poslova.

Željko Sertić (ministar privrede)

Zato što za privredu Srbije nije uradio ništa: Nijedan ozbiljan investitor nije došao u Srbiju od kako je on na mestu koje zauzima. Zato što je takođe uspešno menjao politička uverenja, a o tome koliko je bio uspešan „privrednik“ govori da je firme menjao kao gaće: svako malo. Neki mu na dušu stavljaju i iznenada stečenu diplomu menadžera koju je „zaradio“ na univerzitetu Union.

Dušan Vujović (ministar finansija i odbrane)

Zato što je lekare i sve učene ljude u Srbiji uvredio rečenicom „kome se ne sviđa, neka ide odavde“. Zato što je jedini zaista stručan u svojoj oblasti (doktor ekonomije koji je predavao na Berkliju), a nije ništa uradio da bi se sprovela giljotina propisa koji podržavaju birokratsku neefikasnost i smanjila fiskalna i kvazifiskalna opterećenja koja „lome kičmu“.

Snežana Bogosavljević Bošković (min. poljoprivrede i životne sredine)

Zato što je uspešno (u saradnji sa Velikim Vođom) sprovela likvidaciju srpskog stočnog fonda za račun nemačkog „investitora“ koji je već šest meseci trebalo da radi u Srbiji punim kapacitetom, ali ga još nema. Zato što je zdrav razum seljaka pomutila svojom izjavom kako će smanjenje subvencija onima koji se bave poljoprivredom pozitivno da utiče na investicije u proizvodnju.

Nikola Selaković (ministar pravde)

Zato što je posle asistentskog mesta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu uleteo u fotelju ministra pravde, a nijedan dan nije proveo u sudu ili sudnici. Makar prekršajnoj. Zato što se tokom njegovog ministrovanja desio najgori štrajk advokata u istoriji Srbije (novijoj i starijoj) a on prstom nije mrdnuo da bi se nešto rešilo. Zato što je priučenim notarima dao ovlašćenja kakva nemaju ni sudije u ozbiljnim zemljama.

Nebojša Stefanović (ministar unutrašnjih poslova)

Zato što je na mesto jednog od najvažnijih ministarstava u Srbiji došao bez dana radnog iskustva sa policijom. Zato što je do dana kada je postao ministar vodio samo firme koje su propadale ili ulazile u ozbiljne probleme. Vreme provedeno u Skupštini to samo dokazuje. Zato što i dalje tvrdi da je doktor nauka, a svi ozbiljni naučni radnici se hvataju za glavu kad čuju gde je tezu napisao.

Srđan Verbić (ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja)

Zato što se jednostavno nije snašao u razgovoru sa prosvetnim radnicima. Zato što mu svako malo prosvetari štrajkuju. Zato što je dozvolio da svi oni koji se bave naukom, tehnološkim razvojem i obrazovanjem imaju samo jednu jedinu želju: da odu iz Srbije. Što pre. Zato što ni danas ne zna da li je u sekularnoj državi potrebno plaćati nastavnike veronauke iz budžeta.

Zlatibor Lončar (ministar zdravlja)

Zato što je dozvolio da politika bude ispred stručnosti, o čemu govore mnogobrojne smene „nepodobnih“ direktora zdravstvenih ustanova u Beogradu i Srbiji. Zato što mu je važniji gama nož (koji je uistinu strahovito važan i jedino ozbiljno dostignuće ovog ministra) od epidemije klostridije u mnogim srpskim bolnicama. Zato što i dalje ne shvata da lekari odlaze iz Srbije: I oni mladi i oni stari.

Aleksandar Vulin (ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja)

Zato što laže za sve pare, a svakog meseca prima ozbiljnu platu. Zato što u zemlji koja je sve nezaposlenija tvrdi da je nezaposlenost sve manja. Zato što je ukinuo svaku moguću pomoć socijalno ugroženima, starima, bolesnima i majkama novorođene dece. Zato što se bahati po kojekakvim spa centrima i teretanama, umesto da se bavi socijalnim pitanjima. Zato što mnogi sumnjaju da nije potpuno sam.

Vanja Udovičić (ministar omladine i sporta)

Zato što je propustio da uvede red u „najvažniji“ sport u Srbiji, fudbal. Zato što je dozvolio da se zbog zvižduka u Areni Master Tomi Bajčetinskom ostvari plan da se karte za finale vaterpolo prvenstva Evrope podele aktivistima stranke u kojoj je član, umesto da se prodaju onima koji su želeli da gledaju delfine. Zato što nije obratio dovoljno pažnje na male i individualne sportove. Zato što ne shvata da je futsal važniji od fudbala.

Ivan Tasovac (ministar kulture i informisanja)

Zato što se ne meša u svoj posao. Zato što mu je Beogradska filharmonija važnija od bilo kog drugog umetničkog projekta. Zato što nije obratio pažnju na to ko i kako dobija novac za medijske projekte. Zato što je dozvolio da se razne informativne kuće u Srbiji nađu u rukama partijskih poslušnika. Zato što ništa nije uradio da odbrani dignitet umetnika i novinara. Zato što nije našao za shodno da konačno ode kod frizera. Ozbiljnog.

Jadranka Joksimović (bez portfelja, zadužena za evropske integracije)

Zato što je postala „veći katolik od pape“. Zato što je od najvatrenije pobornice ideje o Velikoj Srbiji sa granicama na Karlobagu postala najvatreniji pobornik ideje o evropskim integracijama. Dok joj se drugačije ne naredi. Zato što nema smisao za humor i zato što se nikada nije nasmejala, osim prilikom službenih susreta sa raznim briselskim administrativcima.
Velimir Ilić (bez portfelja, zadužen za vanredne situacije)

Zato što ne radi ništa. Ali baš ništa. Zato što misli da je dovoljno da pred raspisivanje izbora kaže kako je „Aleksandar Vučić dobar premijer“, koga „treba podržati“. Zato što je u rodnom kraju napravio krajnje nepotističku garnituru ljudi koja je jedan nekada veoma uspešan i lep grad pretvorila u grad u kom nema posla. Zato što se tokom vanrednih situacija u Srbiji uglavnom šetucka po beogradskim restoranima.

I na kraju, Aleksandar Vučić (predsednik vlade Srbije)

Zar je potrebno da vam objašnjavamo zašto treba na izborima glasati protiv Aleksandra Vučića? Ako jeste, moramo da vas razočaramo: Premalo je tri rečenice. Premalo je da to obrazlažemo u jednom tekstu. Knjiga bi se o tome mogla napisati. Mnogi to znaju. Ispravka: to znaju čak i oni koji su u SNS, ali… Vlast… Moć… Strah… Eto, zato je potrebno glasati protiv njega. A vi – po savesti. Živi bili, narode.

Aleksandar Bećić

Kolumnista