Zašto Vučiću ništa ne zameram

0
831
Dragan-Atanackovic-Teodor-Izdvojena-300x230
Dragan Atanacković Teodor

Aleksandar Vučić je premijer vlade Republike Srbije, koji je na to mesto, unutar postojećeg sistema partokratske demokratije, došao preko osvojenih 48 posto glasova od ukupnog broja izašlih na izbore u martu 2014. godine, a izašlo je nešto više od polovine birača.

Kao i svi pre njega, otkako je uveden višepartijki sistem, sistem partokratske demokratije, glasove je osvojio dopadljivim potezima uoči izbora (među kojima je i hapšenje tajkuna Miškovića) i istim takvim, dopadljivim, obećanjima koja su nagoveštavala boljitak, odmah posle „bolnih reformi“.

Neki Vučiću zameraju na „radikalskoj prošlosti“, na ponašanju u vremenu kad je bio jedan od nacional-šovinista izašlih iz Pandorine kutije, koju je, koketirajući sa nacionalizmom, devedesetih godina minulog veka otvorio Slobodan Milošević.

Međutim, od vremena kad je zajedno sa sadašnjim šefom države, Tomislavom Nikolićem, od dela Srpske radikalne stranke stvorio Srpsku naprednu stranku, Vučić ne zastupa nijedan od svojih stavova iz devedesetih godina, a i javno se pokajao zbog svoje političke prošlosti.

Zbog odustajanja od navedenih stavova, neki mu zameraju da je „izdajnik“.

Pošto nisam delio njegove stavove ni devedesetih, a ne delim ni ove sadašnje, ne vidim razlog da mu zameram bilo na ondašnjim, bilo na sadašnjim.

Što se mene tiče, njegovo ponašanje u tom domenu je potpuno logično i zasnovano na želji, koju sa njim dele milioni, na želji da bude dopadljiv, ranije kao antievropski „radikal“, a sada kao proevropski „naprednjak“, koji se uz to „obračunava sa tajkunima i kriminalom“ a, bogme, i sa „prirodnim nepogodama“, od snežnih padavina do poplava.

Takvu ulogu bi za sebe ne samo njegovi fanovi, nego i njegovi kritičari, odnosno oni koji mu zameraju.

I njima je dopadljivo da budu na opisan način dopadljivi.

Da Vas podsetimo:  Je li moguće, gospodo, da smo svi mi volovi?

Meni lično ta vrsta dopadljivosti i nije nešto dopadljiva, ali to je moja lična stvar.

Neki Vučiću zameraju na davanju, a ne baš ispunjavanju lepih obećanja.
Pri tome se, naravno, ne pitaju da li Vučić i, uopšte, ovaj sistem partokratske demokratije može da donese očekivani boljitak.

Ja znam da ne može, a na obećanja bih imao zamerke samo kada bih očekivao i da se ispune.

Ovako na to gledam kao na logičnu pojavu postojećeg sistema i znam da će i Vučić i svi slični imati prođu dokle god većina uspeva da održava kod sebe veru da je nemoguće moguće, iako se dosad toliko puta pokazalo da nije.

Ukratko, i Vučiću i ostalim političarima Srbije bih zamerao kada bi oni bili sposobni da kreiraju funkcionalnu državu i stvore uslove za održiv pristojan život, a ipak to ne rade.

Ovako ni Vučiću, niti bilo kojem drugom političaru u Srbiji nemam šta da zamerim, baš kao što nemam ni razloga da bilo koga od njih pohvalim.
Njihove radnje su logične.

Ako ikome išta zameram, to su pripadnici grupe posednika znanja i dokazane sposobnosti.

Ni njima ne zameram to što nisu učinili ništa da se ovaj nikud -ne-vodeći sistem partokratske demokratije pošalje u muzej i zameni funkcionalnim sistemom, koji je kadar da podigne domaću ekonomiju, stabilizuje državu i stvori uslove za održiv pristojan život.

Takvu promenu je nemoguće izvesti bez pristanka većine.

Zameram im što i sami robuju mejnstrimu i partokratskoj demokratiji i ne čine nikakav, pa ni intelektualni iskorak iz nje, a itekako imaju ne samo sposobnost, nego i razloga da to učine.

Premda mi je i to njihovo „robovanje“ logično, ali, naravno, ne i normalno.

Da Vas podsetimo:  Na livadi ćuprija

Dragan Atanacković Teodor

Srpski kulturni klub

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime