U subotu, 30. maja u Andrićgradu održan je panel “Narandžasti Balkan” na kome su o delovanju nevladinog sektora i obojenim revolucijama koje prete Balkanu govorili Miroslav Lazanski, Dragomir Anđelković, Branko Radun, Andrej Protić, Milenko Nedelkovski, Dževad Galijašević, Predrag Nikolić i drugi poznavaoci ove teme.
Predsednik Srpskog sabora Zavetnici, Stefan Stamenkovski, u svom obraćanju izneo je strategiju suprotstavljanja delovanju nevladinih organizacija i obojenim revolucijama. “Obojene revolucije su stalna pretnja Srbiji i Republici Srpskoj koja je s njom bila suočena u vreme izbora, ali ta pretnja još uvek nije prošla. Stoga je krajnje vreme za konceptualno suočavanje s njom. Srpski sabor Zavetnici je u svom istraživanju i prikupljanju podataka izradio strategiju za suprostavljanje obojenim revolucijama”.
On je završio rečima da će Zavetnici intenzivno raditi na daljem povezivanju i okupljanju svih suverenističkih snaga u Evropi i svetu.
“Predlažemo dalje susrete ovakvog karaktera, intezivnu i konkretnu saradnju,KAKO bismo zajedno radili na unapređivanju i primeni strategije odbrane od obojenih revolucije.”, istakao je Stamekovski.
Prenosimo skraćenu verziju strategije suprostavljanja obojenim revolucijima i Zapadnom nevladinom sektoru koji je izneo predsednik Srpskog sabora Zavetnici.
Strategija se sastoji iz šest tačaka:
Jasno definisan stav države prema konceptu Novog svetskog poretka.
Jasno definisan stav države prema konceptu Novog svetskog poretka.
Jasno definisan stav države prema međunarodnim organizacijama.
Prilagođavanje krivičnog zakonodavstva trendovima delovanja tzv. Nevladinih organizacija
Institucionalno delovanje kroz ispravljanje propusta iz kontraobaveštajnih i policijskih iskustava.
Opštedruštveno reagovanje preko masovnih pokroviteljskih patriotskih organizacija.
Globalno medijsko, propagandno, političko, vojno i ekonomsko povezivanje i delovanje.
1. DEFINISANjE ODNOSA DRŽAVE PREMA KONCEPTU NOVOG SVETSKOG PORETKA I STRATEŠKO DELOVANjE U CILjU OČUVANjA DRŽAVNOG SUVERENITETA
Jedna ili više nevladinih organizacija u svojim pojedinačnim nastupima ne mogu da ugroze iole ozbiljnu državu. Ono što predstavlja problem jeste činjenica da su veliki broj tih nevladinih ustvari vladine organizacije, i to pre svega vlada SAD, Velike Britanije i Nemačke, i kao takve predstavljaju svojevrsna oružjaKAKO njihove spoljne politike, tako i u realizaciji koncepta Novog svetskog poretka.
Najpoznatije od tih nevladinih, a vladinih organizacija su one iz SAD: NED (Nacionalna zadužbina za demokratiju) krovna organizacija koja svoje aktivnosti sprovodi putem takođe neprofitnih organizacija (podružnica) kao što su NDI (Nacionalni demokratski institut), IRI (Međunarodni republikanski institut), CIPE (Centar za privatno poduzetništvo) i ACILS (Američki centar za međunarodnu radničku solidarnost). NED blisko sarađuje i sa Informativnom agencijom SAD-a (USIA) kao i sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).
Na sajtovima ovih organizacija stoji da su neprofitne i nevladine organizacije aliKAKO njihov rad finansira Kongres, ovo “nevladina” potpuno otpada i one mogu biti samo neprofitne ali Vladine-Vlade SAD. Takođe, ako se pogleda istorijat NED-a, može se videti da je pojam “nevladina” samo maska za aktivnosti koje preko ovih neprofitnih organizacija sprovodi Vlada SAD.
S toga je svakoj državi kojoj je stalo do očuvanja sopstvenog suvereniteta od primarnog značaja da definiše svoj odnos prema tzv. Novom svetskom poretku.
U tom smislu svakoj državi stoje na raspolaganju tri moguće solucije: strategija suprostavljanja, strategija balansiranja i odvraćanja, strategija prilagođavanja i popuštanja, a sve to zavisno od vojnih, ekonomskih, i diplomatskih potencijala, kao i objektivno procenjenih nacionalnih interesa.
Ono što Zavetnici procenjuju kao dobru strategiju je strategija suprostavljanja uz vojno i ekonomsko povezivanje sa Rusijom, Kinom, državama članicama BRIKS-a, ODKB-om, kao i čvršćim povezivanjem sa pojedinim političkim partijama, političarima, i medijima na samom Zapadu – kao što su Nacionalni front Marin Le Pen, Slobodarska partija Austrije gospodina Štrahea i drugima, a u svrhu očuvanja nacionalnog suvereniteta.
2. REDEFINISANjE ODNOSA PREMA MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA
Nijedna od vodećih međunarodnih organizacija više nije ni nalik onim iz vremena kada su države pristupale njihovom članstvu. MMF se od faktora svetske ekonomske stabilnosti prekvalifikovao u faktor njegove destabilizacije i ekonomskog porobljivača. OUN se zloupotrebljavaju od strane pre svega SAD za prikriveno razbijanje onih zemalja koje su njeno formiranje i inicirale. NATO opstaje suprotno svim klauzulama navedenim u njegovom osnivačkom aktu, čiji je zadatak vojno osvajanje strateških resursa širom sveta.
Stoga svaka država čiji je suverenitet i nacionalni integritet ugrožen, treba i mora da redefiniše svoj odnos prema ovim globalnim institucijama.
Ono što se nameće kao dobra strategija, a u uslovima jačanja Rusije i Kine, jeste u ekonomskom i vojnom smislu približavanje ovim državama, kao i jačanje odnosa sa zemljama BRIKS, finansijski angažmani sa Novom razvojnom bankom koje su osnovale države BRIKS kao alternativi MMF-u, a u vojnom smilsu saradnja sa ODKB.
Što se tiče podstrategije prema samoj OUN neke od glavnih sugestija:
– Solidarnost i principijelnost kod izglasavanja odluka i rezolucija u cilju suzbijanja prakse da se na osnovu netačnih i nedokazanih optužbi, iniciraju, opravdavaju i legitimizuju NATO agresije.
– Jednostrano ignorisanje odluka i rezolucija na koje su Rusija i Kina stavile veto.
– Kvalitetna kontraobaveštajna zaštita sopstvenih predstavnika u OUN.
– Suzbijanje, ograničavanje, ili kanalisanje tzv. Nevladinih organizacija koje deluju pod pokroviteljstvom i legitimitetom OUN jer je njihova zlopuptreba na štetu zemalja domaćina neborojeno puta dokazana.
3.PRILAGOĐAVANjE ZAKONODAVSTVA
Donošenje zakonske regulative delovanja tzv. nevladinih organizacija je preduslov bez koga se ne može očekivati i zahtevati efikasno reagovanje ostalih zaštitnih mehanizama iz sastava državnog aparata. Dobar primer koji treba slediti je primer Rusije u kojoj je 2012. donet zakon prema kojem sve strane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, moraju da se označe kao “strani agenti” .
Osim toga zakon je dopunjen pre par dana, a potpisao ga je lično predsednik Putin, i predviđa zabranu rada neke strane nevladine organizacije ukoliko predstavlja pretnju za bezbednost zemlje i ustavne temelje ruske države. Zakon takođe predviđa i sudsko gonjenje predstavnika nevladinih organizacija, kojima može da preti kazna do šest godina zatvora ili proterivanje iz zemlje.
Zakon je izazvao neviđenu osudu na Zapadu, što znači da je pogodio metu. Treba ga proučiti, i doneti isti, ili sličanKAKO bi se stvorila osnova za rad ostalim mehanizmima zaštite države.
Ono na šta takođe treba obratiti pažnju jeste redefinisanje krivičnog dela špijunaže, i uvođenje u krivično zakonodavstvo termina “agent od uticaja“ za lica čije je delovanje direktno, ili indirektno koordinirano iz centara stranih obaveštajnih Službi s ciljem rušenja Ustavom utvrđenog poretka.
Kontraobeveštajna praksa neosporno je potvrdila da zapadne službe i globalističke nevladine organizacije pomenuti propust maksimalno koriste u ostvarivanju svojih ciljeva, svesni pogodnosti da u slučaju otkrivanja, i presecanja, akteri neće moći da budu procesuirani iz razloga što za to ne postoji pravna podloga. Da bi se ove pojave ubuduće efikasnije suzbijale, nameće se potreba proširenog definisanja kvalifikacije krivičnog dela špijunaže sa akcentom na termin “agent od uticaja:, u smislu zaštite države i od osmišljene, dugoročno usmeravane izdaje na strateškom političkom nivou.
Takođe, korupcija je čest metod za prodor u vrh državnog aparata kome često pribegavaju nosioci globalističke ekspanzije, te i termin “korupcija sa elementima inostranosti” potrebno uvesti u krivično zakonodavstvoKAKO bi se stvorio pravni osnov za delovanje mehnizama državne zaštite.
4.INSTITUCIONALNO REAGOVANjE
Kontraobaveštajna Služba, policija i vladine informativne institucije su specijalizovani mehanizmi državnog aparata na koje spada najveći teret suprostavljanja globalističkim nvo.
Kad je reč o kontraobaveštajnoj Službi njen operativni nastup prema apsolutnom prioritetu treba da bude usmeren prema pojedincima iz nvo koji su od strane svojih stranih mentora odabrani kao nosioci dugoročne političke perspektive – “agenti od uticaja”, i njihova obrada koja se zasniva na isticanju kontraobaveštajne komponente slučaja, nezavisno od političke konotacije.
Razlozi za ovakav operativni nastup kontraobaveštajne Službe, i obrada “agenata od uticaja” leže u činjenici da se kao potpuno neadekvatno pokazalo tretiranje ovih lica kao političkih oponenata aktuelnoj vlasti. To je za rezultat uvek imalo poražavjuće efekte – vrlo loš prijem u domaćoj javnosti, davanje zapadnim medijima povoda za pokretanje opsežnih medijskih kampanja, porast političkog ugleda osuđenog lica u zemlji i inostranstvu… Drugi razlog za ovakav operativni nastup kontraobaveštajne Službe leži u činjenici da je ljudi koji su sposobni i motivisani da budu “agenti od uticaja” jako malo, i to predstavlja najosetljiviju tačku nastupa sistema nevladinih organizacija. Uspešnim operativnim nastupom prema njima, čitav nevladin sistem je moguće suzbijati, kontrolisati, ili jednostavno razrušiti kao kulu od karata.
Osim toga kontraobaveštajna Služba treba ofanzivno da deluje prema resursima nevladinih organizacija, pre svega na presecanju tokova novca, ali i na kontraobaveštajnoj zaštiti nasrtaja nvo prema strukturama vlasti.
Kad je reč o kontraobaveštajnoj zaštiti nasrtaja nevladinih organizacija prema strukturama vlasti centralno mesto zauzima korupcija kao metod za prodor u vrh državnog aparata kome često pribegavaju nosioci globalističke ekspanzije. Slučajevi korupcije sa elementom inostranosti spadaju u nadležnost kontraobaveštajne Službe, sa nezahvalnim i po svaku Službu opasnim zadatkom-operativne kontrole spostvenog političkog rukovodstva s toga je potrebno stvoriti pravni osnov za delovanje kontraobaveštajne Službe u takvim slučajevima.
Što se tiče Javne bezbednosti, primer koji ona treba da sledi i razvija metod delovanja jesu iskustva kineske policije u suzbijanju protesta u Hong Kongu. Opis tih metoda i strategije oduzeo bi ovde isuviše prostora, ali je osnovno da su kineski policajci protiv sebe imali 50.000 demonstranata, a da su demonstracije suzbijene uz jako malo primene otvorene sile i uz koordiniranu saradnju sa drugim državnim organima.
Zadatak vladinih informativnih i propagandnih institucija kao jednog od zaštitnih mehanizama protiv “Obojenih revolucija” je uspostavljanje koncepta informativne dominacije prema neprijateljskoj strani, sopstvenoj populaciji, i prijateljskim državama. Odličan primer za to je kako je to uradila Rusija na unutrašnjem i spoljnom planu. Naravno, radi se o svetskoj sili, ali određeni elementi tog koncepta dostupni su i mnogo slabijim državama. Ako se tome doda da je u informativno propagandnom nastupu moguće sarađivati sa ruskim sistemom, kao i informativno propagandnim sistemima drugih država, koristiti Internet, kao i sarađivati sa antiglobalističkim medijima na Zapadu, onda je to znak da i informativni David može delovati uspešno protiv informativnog Golijata.
5. OPŠTEDRUŠTVENO REAGOVANjE
Globalizmu kao fenomenu čija su jedna od formi za postizanje ciljeva “Obojene revolucije” treba se suprostavljati masovno jer se njihova osnovna strategija i zasniva na delovanju na mase. Osećaj za potrebom suprostavljanja mora se razvijati među sopstvenim stanovništvom na sve moguće načine. I u tom smislu iskustva iz Rusije su dragocena. Tamo su antiglobalističke organizacije postavljene kao najširi nacionalni preventivni front. Problem rivaliteta po pitanju nacionalnog prestiža, koji je kod takvih organizacija u Srbiji veoma uočljiv, u Rusiji je izbegnut tako što se kod svake akcije liderska pozicija prepušta organizaciji koja je takvu akciju inicirala, a ostalima se daje status uvaženih učesnika. Osim toga, delovanje svake prozapadne nevladine organizacije pokriven je delovanjem jedne do dve patriotske organizacije koje je kako ofanzivno u smislu izražavanja sopstvene kulture i patriotizma, tako i kontra-ofanzivno – na svaki miting prozapadnih nevladinih organizacija ide kontra-miting, na demonstracije kontra-demonstracije, na svaku globalističku manifestaciju kontra-manifestacija…
Osnovni problem koji se javlja kod nas je nedostatak materijalno-tehničkih sredstava za realizaciju aktivnosti patriotskih organizacija i zato ma koliko one htele ne mogu se uspešno nositi sa prozapadnim nevladinim organizacijma kojim ne nedostaju finansije i tehnička sredstva. U Rusiji je taj problem rešen tako što je organizovanje patriotskih organizacija sprovedeno pod pokroviteljstvom raznih državnih i društvenih organizacija. Time su stvorene osnove za meterijalnu i svaku drugu podršku patriotskim organizacijama i masovno društveno suprostavljanje fenomenu globalizacije.
6. GLOBALNO DELOVANjE U ZAŠTITI DRŽAVNOG SUVERENITETA
Novi svetski poredak je sistem koji deluje globalno i jedino mu se moguće globalno i suprostaviti. Iako ekonomski, politički, vojni, i medijski uslovi u svetu više nisu isti kao u vreme “Obojene revolucije” u Srbiji, još uvek se ne može govoriti o nekom čvrstom sistemu međunarodnih organizacija koji bi se na globalnom planu suprostavio sistemu Novog svetskog poretka, ima tendencija koje idu u tom pravcu.
Rusija i Kina su u svim segmentima države ojačale, a dominacija SAD i njenih satelita je u padu. BRIKS i njena Nova RazvojnaBANKA , ODKB kao vojni savez, Internet kao globalni informativni sistem, Raša Tudej, i Sputnjik kao protiv teža CNN-u, ANTI NATO organizacije na Zapadu, političke stranke, organizacije i mediji na Zapadu koje se protive neoliberalnom kapitalizamu, NATO, EU, i politici Novog svetskog poretka, sve su to tendencije da će u jednom trenutku biti stvoren globalni sistem otpora Novom svetskom poretku i elementi koji se uspešno mogu kombinovati sistematskim delovanjem u zaštiti državnog suvereniteta, i od strane država koje su neuporedivo slabije od nosioca Novog svetskog poretka.
Za Korene priredio: Danijel Igrec
Prerano i prenaivno