Kad u svom izveštaju o Srbiji Evropska komisija navede da se nova medijska strategija ne sprovodi, to u prevodu znači da još uvek nije usvojen akcioni plan za njeno sprovođenje. A kad će to biti, niko ne zna, iako je rok istekao još sredinom maja.
Kada je Vlada Srbije 30. januara usvojila Medijsku strategiju za period od 2020. do 2025. godine, najavljeno je da će akcioni plan za njenu primenu biti usvojen do 16. maja. Pet meseci kasnije, Vlada još uvek nije usvojila akcioni plan, nema jasnih naznaka kada bi to moglo da se dogodi, a pojedina ministarstva se ne izjašnjavaju o predlogu.
„Postupak je takav da tekst ide na usaglašavanje resornim ministarstvima i tu nismo naišli na tako brzu reakciju“, objašnjava za Cenzolovku Veljko Milić, stručnjak za medijsko pravo i član Radne grupe za izradu akcionog plana za primenu Medijske strategije.
Prema njegovim rečima, Radna grupa – koja se sastoji od predstavnika novinarskih udruženja, sindikata, medijskih eksperata, države (ovim poslednjim prigovara se da sastancima i ne prisustvuju) – postavila je sebi u februaru rok od tri meseca i uradila svoj deo posla.
„Pojedinim ministarstvima trebalo je mnogo vremena da se izjasne. Neka su to učinila doslovno tek pre neki dan, a neka se uopšte nisu oglasila. Imali smo jednu veliku pauzu, s njihove strane, jer je Vlada u tehničkom mandatu. Dakle, izrada akcionog plana jeste pri kraju, ali u ovom trenutku nije moguće proceniti u kom periodu bi on mogao biti usvojen.“
Bez akcionog plana sve je skup želja
Stručnjaci upozoravaju da, bez akcionog plana, Medijska strategija predstavlja samo skup želja na papiru, to jest dokument bez praktične primene. Kašnjenjem se zapravo već izgubila prva od pet godina na koje se strategija odnosi.
U međuvremenu, u poslednjem izveštaju Evropske komisije (EK) navodi se da Srbija jeste usvojila Medijsku strategiju, u kojoj je identifikovala glavne izazove, ali i da njena implementacija još nije počela. Ocena je da nema nikakvog napretka na polju slobode izražavanja i slobode medija.
Značajni razlozi za brigu i dalje su učestali slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, pritisci političara, kampanje tabloida…
Televizijski kanali s nacionalnom frekvencijom promovišu Vladu, dok mediji koji pružaju kritičke informacije imaju limitiran pristup publici. Sve to, prema stavu EK, kompromituje raznolikost političkih stavova dostupnih u tradicionalnim medijima.
Sledeći korak u reformi domaće medijske scene trebalo bi da budu izmene u medijskim zakonima.
Kad će biti usvojeni novi medijski zakoni?
U postojećim okolnostima, kao ključne teme nameću se transparentnost vlasništva nad medijima, projektno sufinansiranje (pogotovo na lokalnom nivou), rad javnih servisa (RTS i RTV), uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM), status Tanjuga, položaj lokalnih medija.
„Ne radi se ovde samo o setu medijskih zakona nego i o drugim zakonskim rešenjima koja se direktno tiču rada medija“, ističe Milić.
„Pre svega govorimo o promenama u poreskom sistemu, kao i u krivičnom zakonodavstvu. Dakle, najvažnije su nam one odredbe koje će doprineti unapređenju statusa novinara – kako radnog tako i bezbednosnog.“
Milić, međutim, nije mogao da precizira koliko je vremena realno potrebno da se zakonske izmene usvoje.
Prethodni put, pošto je u septembru 2011. godine Vlada Srbije – na telefonskoj sednici – usvojila Medijsku strategiju do 2016. godine, bile su potrebne tri godine da se u avgustu 2014. usvoje tri nova zakona koja regulišu medijsku sferu (Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima).
Oni koji su upućeni u proces skeptični su i ovog puta.
Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Fonda B92 i član Radne grupe za izradu akcionog plana, u autorskom tekstu je napisao da nije „veliki optimista u pogledu brzine sprovođenja Medijske strategije“ i da bi voleo da ga „u tom pogledu demantuje rad buduće ministarke/ministra zaduženog za informisanje“.
Novinar Vukašin Obradović, koji je prošlog septembra napustio Radnu grupu za izradu medijske strategije, ističe da Srbija nema problema s postojećim zakonima u tolikoj meri u kolikoj „vlast ne pokazuje političku volju da postojeće zakone poštuje“.
Iako smatra da je važno što pre izmeniti medijske zakone, pre svih odredbe koje se odnose na javne servise i REM, jer to bi, kako kaže, „umnogome odredilo medijsku sliku u zemlji“, sagovornik Cenzolovke nije ubeđen da će reforme imati konkretne rezultate.
„Strategija neće promeniti ništa dok vlast ima ovakav stav“, tvrdi Obradović. „Siguran sam da vlast ne pokazuje želju, volju ni razumevanje za promenu odnosa u medijskoj sferi. Zakoni bi trebalo da izmene medijski prostor u smislu ispunjavanja onoga što najšire nazivamo javnim interesom. Umesto definisanog javnog interesa, mi imamo polje informisanja koje se pretvorilo u partijsko informisanje.“
U Brisel poslata „pogrešna verzija“
Najveći gaf u dugom procesu donošenja medijske strategije napravila je sama Vlada Srbije kada je prošle godine u Brisel poslala predlog koji se bitno razlikovao od onog oko kojeg su se usaglasili predstavnici medija i vlasti. Premijerka Ana Brnabić tada je izjavila da je „slučajno prosleđena pogrešna verzija teksta“, ali nije imala objašnjenje kako se to dogodilo, odnosno ko je, kako i zašto uneo izmene mimo dogovora.
U „briselskom“ dokumentu izbačen je predlog isključivanja Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije iz procesa predlaganja članova REM-a, kao i utvrđivanje jasnih merila koja kandidat za člana Saveta mora da ispunjava.
Iz teksta je nestao i Savet za štampu čiji je zadatak da prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima. U tom telu su ocenili da je „anonimni autor izmena strategije jednim potezom obesmislio i omalovažio“ sve njihove napore.
