Zbog odanosti Srbiji Albanci ubili svoju porodicu

0
357

Tri minuta pre ponoći 20. avgusta 2001. godine, albanski ekstremisti – bivši teroristi UĆK, izvršili su atentat na albansku porodicu Hamze Hajre, na uskom putu između sela banjice i Trstenik u okolini Glogovca.

Ubijeno je pet članova te porodice, preživela je samo jedna devojka.

Srpska javnost gotovo da nije uopšte upoznata sa monstruoznim ubistvom petoro albanskih civila u Glogovcu pre nešto više šesnaest godina! Naime, Albanac Hamza Hajra (50) koji je bio policajac u MUP-u Republike Srbije svirepo je ubijen sa svojom suprugom Miradije (45), sinom Dževdetom (22) i dve ćerke Mimozom (14) i Adelinom (9). Masakr je uspela da preživi samo Hamzina ćerka Pranvera koja je tom prilikom ranjena.

Oni su ubijeni od strane svojih sunarodnika a glavni motiv je bila činjenica da je ubijeni Hamza bio lojalan srpskim vlastima kao i činjenica da je branio srpske civile od brojnih napada albanskih terorista.

Ubice je “za veliku sumu novca” podstakao Skender Halilaj koji je želeo da se ovoj porodici osveti za ličnu nesreću.

Tog dana u podne, Skender je došao u čajdžinicu i pozvao Burima da izađe napolje a zatim mu naložio da izvrši zadatak za koji će mu on platiti 20.000 maraka u to vreme. Burim je zatim organizovao nekoliko svojih saboraca iz terorističkih jedinica i pratio porodicu čekajući da napusti svadbu. Zaseda je bila pripremljena u blizini drvenog mosta preko koga je auto morao da uspori. Pucali su tako divljački da je Arsim ostao bez municije i zatim pozvao Bljerima da mu donese još, što je ovaj i učinio. Nakon masakra ubice su otišle u čajdžinicu u obližnje selo dok se Bljerim vratio na svadbu da izvesti nalogodavca da je posao obavljen.

Suđenje je trajalo 18 meseci a završeno je 7. aprila 2005. godine pred internacinalizovanim Sudom na Kosovu i Metohiji.

Osumnjičeni Bljerim Kičina je 2002. godine priznao ubistva i imenovao još četiri osumnjičena, detaljno opisujući pripreme za ovaj zločin. međutim, nekoliko dana kasnije povukao je svoju izjavu.

Bljerim Kičina i Burim Ramadani, Arsim Ramadani, Arben Kičina i Jeton Kičina – svi bivši pripadnici takozvane “Oslobodilačke vojske Kosova” (UĆK) koji su tokom sukoba devedesetih učestvovali u borbama protiv srpskih snaga bezbednosti i napadima na srpske civile – proglašeni su krivima za ubistva.

Burim Ramadani, Arsim Ramadani i Arben Kičina su osuđeni na 30 godina zatvora, Jeton Kičina na 16 godina, a Bljerim Kičina na 11 godina.

Žalba optuženih je odbijena, a čak je i šiptarski takozvani “Ustavni sud” pri ilegalnom separatističkom sistemu potvrdio da nije bilo kršenja procedure.

O ubijenom Hamzi svi imaju samo reči hvale! Brojni Srbi koji su poznavali porodicu Hajra, istakli su u više navrata da je Hamza nebrojano puta pomagao svojim komšijama srpske nacionalnosti i pre rata, a kada su započeli teroristički napadi OVK, Hamza je odbio da obuče njihovu uniformu i tako navukao gnev albanskog stanovništva. Sa porodicom Hajra svi su se lepo slagali, njihova deca su bila izuzetno vaspitana i obrazovana. Imali su snove, želje, nadanja… nažalost, zločinci im nisu dozvolili da ih ostvare!

Hamza je bio pravi heroj, pravedan, iskren i pošten čovek! Kao lojalan građanin Republike Srbije, nije se ustručavao da stane u zaštitu srpske nejači koja su bila izložena čestim napadima albanskih terorista. Nakon juna 1999. porodica Hajra je ostala da živi na Kosovu ali su živeli izolovano od ostale zajednice. Bili su izloženi zajedljivim pogledima, ogovaranjima i čestim uvredama. Kosovskim Albancima je bilo neshvatljivo što Hamza nije obukao uniformu OVK i što nije uzeo oružje u ruke da ubija civile i svoje dojučerašnje komšije, kao što je velika većina Albanaca činila.

Porodica Hamza je ubijena uveče po povratku sa jedne svadbe. Ekstremisti su ih sačekali a potom izvršili napad vatrenim oružjem na njih. Teško je poverovati da ubice nisu imale milosti ni prema četrnaestogodišnjoj Mimozi i devetogodišnjoj Adelini koje su ubijene na najsvirepiji mogući način! Preživela Hamzina ćerka Pranvera spasila se pukim slučajem, tako što se zaklonila iza brata i majke koji su tom prilikom ubijeni.

Prema podacima MUP RS, na području Kosova i Metohije od strane OVK terorista je do 2000. godine, ubijeno više od 400 Albanaca. Procenjuje se da ih je nakon rata ubijeno još oko 120. Ubijani su redom svi i žene, i deca i starci… Poražavajuća je činjenica da ni za jedan veći zločin slučajeva niko od OVK terorista nije odgovarao.

Vođa šiptarskih terorista, naročito upravo ovih u Dreničkom kraju Hašim Tači, pomilovao je ubice petočlane porodice. Šiptarski mediji su u udarnom terminu isticali činjenicu da su zlikovci “pomilovani zahvaljujući Hašimu Tačiju”. Ukaz je potpisao pre godinu dana, 29. decembra 2017. godine.

Zanimljivo je da je takvu Tačijevu odluku javno osudio i Albanac Veton Suroi koji je je na Fejsbuku napisao da je Tači ovo uradio možda u svoje ime, ali ne i u njegovo kao građanina Kosova i Metohije.

“Trogodišnja Adelina Hajra i devetogodišnja Mimoza Hajra ubijene su 20. avgusta 2001. godine u Glogovcu. Ubicama devojčica danas se zahvalio Hašim Tači, vršilac dužnosti predsednika Kosova”.

Nije zabeleženo da su predstavnici Međunarodnih misija na KiM izrazili negodovanje.

Na ovu odluku u ime srpske Vlade reagovao je direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić. U saopštenju tim povodom on je, između ostalog, naveo:

“Odluka Hašima Tačija da pomiluje zločince koji su hladnokrvno ubili čitavu porodicu, uključujući trogodišnju i devetogodišnju devojčicu, zbog toga što je jedan od članova porodice bio u regularnim policijskim formacijama svoje države, a protiv separatista, pokazatelj je potpune zabludelosti i gubitka vrednosnog kompasa dela albanskih političkih struktura na Kosovu i Metohiji”.

I pored toga, kao i pored činjenice da je Hašim Tači takođe osuđen pred srpskim sudom za dela terorizma i ubistva policajaca, Vlada čiji je Đurić visoki funkcioner a na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić, nastavila je da u Briselu pregovara upravo sa Hašimom Tačijem predajući mu deo po deo srpske teritorije i prenoseći državnost upravom na onom delu gde su izvršena sva ta ubistva i bojni drugi nerasvetljeni zločini.

Oslobađanje ubica i terorista među Šiptarima je javno proslavljeno poput nekog nacionalnog praznika uz muziku, pesmu i vatromet. Na taj način je tradicija nekažnjavanja šiptarskih zlikovaca, za zločine nad Srbima i lojalnim građanima Srbije, “unapređena” u njihovo javno veličanje. Uostalom, to isto podstakao je u nekoliko navrata i takozvani “Međunarodni sudu Hagu” oslobađajućim presudama gotovo svim ubicama Srba.

Izvor: kmnovine.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime