Zbog ovakvog rasipanja smo siromašni

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić podsetio nas je na surovu realnost: uoči svetske krize 2008. imali smo prosečnu platu 400 evra, a deceniju kasnije tek 420. Dakle, za deset godina prosečna plata u Srbiji porasla je 20 evra. Tužno.

Gotovo da smo najsiromašniji u Evropi. Pre nekoliko dana Unija sindikata prosvetnih radnika je dala pregled prosečnih zarada u bivšim jugo republikama u septembru: Slovenija 1.082 evra, Hrvatska 843(?), C. Gora 512, BiH 448,  Srbija 405, dok za  Makedoniju nisu naveli podatke. Džaba nas vlast ubeđuje da nas čeka zlatno doba kad brojke najbolje govore ko smo i gde smo. Sirotinja.

A zašto smo takvi? Ima mnogo toga na šta ne možemo da utičemo. Međutim, krupan je komad koji zavisi jedino od nas. Kada bi se napravio popis bačenog, otetog i ukradenog novca za poslednjih deceniju, dve, spisak bi bio dugačak od Subotice do Vranja. I težak nekoliko milijardi evra. No, ne treba ići toliko unazad dovoljno je pogledati šta smo učinili u poslednjih nekoliko meseci.

Slikovit je primer – Grad Beograd je otpisao dug, odnosno poklonio Galenici 640 hiljada evra. Vlasnik Galenike je brazilski milijarder “težak” 2,2 milijarde evra. Za te pare mogli smo kupiti desetak, petnaest stanova za socijalno ugrožene. Ali nama je milijarder preči.

Pogledajte koliko novca bacamo na loše izvedene radove. Završenu deonicu auto-puta Ub – Lajkovac radimo takoreći ispočetka. Slično je i u Grdeličkoj klisuri, ponovo podižemo zaštitni zid koji je plaćen i izgrađen ali ga je klizište odnelo. U oba slučaja radi se o nemaru, nestručnosti i nepoštovanju zakona. To će nas koštati dodatnih dvadesetak miliona evra. I još da budemo srećni ako ne bude više.

Šta tek reći za prodaju PKB. Kombinat sa 17 hiljada hektara oranica prodali smo za 105 miliona evra. Ako se od te cene odbiju otpremnine koje će država platiti radnicima cena je još manja. A da smo odvojili i prodali samo 100 hektara građevinskog zemljišta koje se nalazi uz most Zemun – Borča u državnu kasu bi ušla značajna suma novca, a PKB bi ostao, takoreći, neokrnjen.

Na ove promašaje dodajte najproblematičniju trgovinu u ovoj godini. Kupovinu malog privatnog operatera Kopernikus od strane Telekoma za čitavih 195 miliona evra. Mnogo je onih koji procenjuju da je Kopernikus plaćen dva, tri i više puta od realne vrednosti. Sumnja se da je na ovaj način iz državne firme izvučeno između 100 i 150 miliona evra.

A tek nas čeka najveće bacanje para, o tome smo na ovom mestu već pisali. Država je namerila da gradnju auto-puta od Preljine do Pojata poveri američkom Behtelu za 800 miliona evra. Kinezi su ranije nudili da tu deonicu izgrade za manje od 600 miliona. U najavi bićemo kraći za još jedan Kopernikus.

Saberite ove brojke, pa na to dodajte još 200 miliona evra koliko će država dodatno izdvojiti za vojsku i naoružanje u 2019. godini. I, dobićete deo odgovora na pitanje zašto smo siromašni. A zamislite da je sav taj novac usmeren u podsticanje proizvodnje, bila bi Srbija zemlja za respekt.

Milenko Vasović
Izvor: BIZLife