Zdravstvo: Nikad veće plate ili manipulacije platama?

0
96
Foto: pixabay.com

Pandemija i svetski strah od novog korona virusa još jednom je pokazao koliko nam je potreban stabilan i jak zdravstveni sektor. Podrške za zdravstvene radnike stizale su sa različitih strana, ali i obećanja i uveravanja domaćih zvaničnika da plate lekara nikada nisu bile veće, ali i da će i dalje rasti. Ipak, da li je baš tako? Koliko zapravo plaćamo one koji nas leče? Da li je to dovoljno? 

Poznato je da se onome koji upiše Medicinski fakultet kaže – vidimo se za 15 godina kad završiš. I zna se da je retko koji posao odgovorniji od onog u čijim je rukama naše zdravlje. A zdravlje je, čini se, bila najcenjenija reč u ovoj prvoj polovini 2020. godine. Da li dovoljno cenimo napor, trud i odgovornost koji je potreban da bi se neko nazvao lekarom? Vlast u Srbiji kaže da ih cenimo više nego ikad, makar kada su plate u pitanju. Zbog toga im je i predsednik obećao povišicu, koju su ipak na platnim listićima dobili samo kao privremenu stimulaciju.

U momentu pisanja ovog teksta, nezadovoljni i zabrinuti lekari se oglašavaju u strahu da se manipuliše brojem obolelih od SARS-Cov-2 virusa i da se zbog porasta broja obolelih neki od njih pozivaju da se ponovo uključe u rad „kovid bolnica“. Oni istovremeno podsećaju da se ni tokom najjačeg udara epidemije nije znalo koliko je tačno zdravstvenih radnika zaraženo, da je nekima od njih bilo zabranjeno da nose zaštitnu opreme, dok je drugi ni nisu imali dovoljno ili su pak imali opremu kojoj je istekao rok trajanja. Sa svim ovim tvrdnjama u javnost je izašao Sindikat lekara i farmaceuta Srbije.

Iz Sindikata su takođe dodali da je stimulacija od 10 odsto koju su dobili uz aprilsku platu i dalje samo privremena mera, a ne trajno povećanje plate, kako je to bilo najavljivano. Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, za „Novu ekonomiju“ ističe kako ne veruje da će se povećanje preinačiti u trajno, iako se ograđuje da je teško o takvoj meri unapred govoriti.

„Nije se desilo na prvom zasedanju Skupštine, a trebalo je. Neke naše sumnje kažu da ne da neće biti tog povećanja, nego će verovatno uvesti i neki krizni porez ili tako nešto, jer se otkazuju redovni programi u ustanovama, pošto nema hirurških rukavica. Kada vidite cenu rukavica, onda vidite koliko tu nema novca i koliko je sve iluzija“, ističe Panić.

Panić dodaje da treba imati u vidu da se ova stimulacija izračunavala isključivo u odnosu na osnovnu platu, što znači da u povećanje nisu uračunata dežurstva, vikendi, minuli rad, ali i to da uvećanje plate nisu dobili zdravstveni radnici koji su u toku aprila bili na odmoru, bolovanju ili samoizolaciji zbog korona virusa.

Nikad veće plate ili manipulacije platama?

Prema tvrdnjama Aleksandra Vučića, kao i ministra Zlatibora Lončara, plate lekara su znatno veće nego što je to bio slučaj ranije, pa je tako predsednik naveo da je plata doktora na Infektivnoj klinici pre sedam godina bila 64.000 dinara, a da je danas 106.000 dinara, dok je ministar zdravlja u februaru ove godine rekao kako je lekar specijalista 2009. godine imao platu oko 78.000, a da je „danas primio platu od 150.986 dinara“.

Osim što se ni brojke zvaničnika međusobno ne poklapaju, treba imati u vidu da se ni jedna ni druga sadašnja plata, koju pominju Vučić i Lončar, ne mogu odnositi na trenutnu osnovnu neto platu lekara. Plata koju Vučić pominje je najverovatnije plata lekara u koju je uračunata stimulacija koju su zdravstveni radnici dobili zbog epidemije, dok je ona koju Lončar pominje ili bruto zarada (sa doprinosima koje poslodavac uplaćuje državi) ili je u pitanju plata lekara specijaliste koji je u međuvremenu doktorirao, napredovao na načelničko mesto i u tekućem mesecu imao maksimalan broj dežurstava, kao i dugačak radni staž na osnovu kog ima dodatak na platu na osnovu minulog rada – mada u tom slučaju ne možemo govoriti o poređenju iste radne pozicije. Svakako, ni jedna ni druga plata ne odslikavaju realno visinu zarada koju lekari danas primaju.

Da Vas podsetimo:  Poznata emisija SKINUTA sa programske šeme RTS

Koliko košta rad lekara?

Ali, počnimo od početka. Koliko danas košta rad lekara?

Pre 19 godina donet je Zakon o platama u državnim organima i javnim službama po čijim odredbama se i danas uređuju plate svih izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u javnom sektoru. Dakle, da bismo izračunali platu neke osobe zaposlene u javnom sektoru, potrebno je da osnovicu pomnožimo sa koeficijentom koji pripada poziciji na kojoj radi. Prema istom zakonu, visinu osnovice utvrđuje Vlada, a koeficijenti služe da bi se odredili odnosi između poslova različite složenosti, odgovornosti, uslova rada i zahtevane stručne spreme, kako je pojašnjeno i u samom zakonu.

Međutim, kako se zaključci Vlade objavljuju selektivno i kako ih nije moguće sve pretražiti u odnosu na temu koju uređuju, istoriji menjanja osnovica nije moguće jasno ući u trag, a na zahtev „Nove ekonomije“ da nam dostave sve zaključke koji se tiču utvrđivanja visine osnovice, iz Vlade nije stigao odgovor sve do zaključivanja teksta.

Sve do početka 2019. godine osnovica za sve zaposlene u zdravstvu bila je jedinstvena. Kada su 2014. uvedene mere fiskalne konsolidacije i svima u javnim službama smanjene plate, u zdravstvu su isto tako podjednako bile umanjene osnovice. U narednim godinama ta jedinstvena osnovica bila je uvećana 2016. godine 3 odsto, 2017. godine 5 odsto i 2018. godine 5 odsto. Ali je i dalje postojala jedna osnovica za obračun zarada u oblasti zdravstva.

Tek u januaru 2019. Novi sindikat zdravstva je objavio kako su tada prvi put uvedene tri različite osnovice za zaposlene u zdravstvu – jedna za doktora specijalistu, doktora medicine i stomatologa (3.099 dinara), druga za medicinske i stomatološke tehničare (3.155 dinara) i treća za ostale zaposlene (3.014) dinara), a sve prema Zaključku Vlade donetom 16. januara 2019. godine.

Na taj način omogućeno je povećanje plata u zdravstvu kako je prethodno uređeno Zakonom o budžetskom sistemu, a to je – da se od početka 2019. godine lekarima, biohemičarima i stomatolozima plata poveća 10 odsto, medicinskim i stomatološkim tehničarima 12 odsto, a ostalom nemedicinskom osoblju koje radi u zdravstvu sedam odsto.

PROSEČNA ZARADA U OPŠTOJ DRŽAVI TRENUTNO JE OKO 20% VIŠA NEGO U PRIVATNOM SEKTORU, ALI JE RASPON ZARADA ZA NAJVEĆI DEO JAVNOG SEKTORA RELATIVNO MALI – LEKAR SPECIJALISTA U SRBIJI IMA SAMO TRI PUTA VEĆU PLATU OD NAJNIŽE PLATE NEKVALIFIKOVANOG RADNIKA

Praksa neujednačenog povećavanja plata nastavljena je i novembru 2019. kada su lekari ponovo dobili povećanje od 10 odsto, a medicinski tehničari u visini od 15 odsto, dok su nemedicinskom kadru novembarske plate bile veće za osam odsto.

Na ovaj način, između nekada jednakih osnovica sada je napravljena značajna razlika. Trenutna cena rada za lekare iznosi 3.409 dinara, dok je ona za medicinske tehničare 3.629 dinara, a za nemedicinsko osoblje 3.256 dinara.

S obzirom na to da osnova za obračun plata više nije ista, upitno je i koliko odnosi između plata u zdravstvenom sektoru odražavaju ono što je nekada određeno kao svrha postojanja različitih koeficijenata, a to je upravo mogućnost da se složeniji, odgovorniji i poslovi koji zahtevaju višu stručnu spremu, više i plate.

Rade Panić objašnjava kako je ovako neujednačeno povećanje plata služilo isključivo reklamiranju sadašnje vlasti.

Da Vas podsetimo:  Smehotresna virusologija

„I ako su to hteli da rade, morali su da menjaju koeficijente a ne osnovicu, ali je ovako jednostavnije i brže, a ovu vlast apsolutno ne zanimaju važeći zakoni, tako da smo dobili to što smo dobili da kraju“, objašnjava Panić za „Novu ekonomiju“.

Odgovor na pitanje zbog čega su osnovice promenjene pokušali smo da dobijemo od Vlade, Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija, koji nam nisu odgovorili, dok su nam iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i iz Ministarstva za rad rekli da nisu nadležni za ovu temu.

Nasumično povećavanje plata

Zanimljivo je uvideti da su preporuke Fiskalnog saveta u potpunoj suprotnosti sa onim što Vlada radi. Naime, Fiskalni savet je u okviru svoje analize iz jula 2019. godine „Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: od nedovršene reforme do održivog sistema“ konstatovao da bi trebalo raditi na značajnijem povećanju plata upravo najstručnijeg kadra, jer, kako objašnjavaju, „“koliko Vlada želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potreban je dovoljno širok raspon zarada“. To, kako dodaju, trenutno nije slučaj, niti se tako nešto planira.

„Prosečna zarada u opštoj državi trenutno je oko 20% viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali – lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene, koji onda javni sektor napuštaju“, piše u analizi Fiskalnog saveta.

Da bi osnovica trebalo da bude jedinstvena u celom zdravstvenom sektoru, mišljenja su i članovi sindikata.

Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije je mišljenja da je postojanje više različitih osnovica potpuno kršenje zakona, dok istovremeno izražava zabrinutost da bi se trenutni odnosi plata mogli samo prepisati u zakon koji uređuje platne razrede, čime bi se poremetila kategorizacija različitih vrsta poslova u zdravstvu.

„Jasna je metodologija utvrđivanja koeficijenata, odnosno svrstavanja u platne grupe i razrede po određenim kriterijumima. U svim tim kriterijumima mi smo daleko ispred svih ostalih, od kompetencija, odnosno škole, pa do napora rada gde se gleda sa koliko nepoznatih ljudi komunicirate, koliki je stres…“

SAMO U POSLEDNJE TRI GODINE (2015-2017) ZABELEŽEN JE ODLIV ZAPOSLENIH IZ DRŽAVNOG ZDRAVSTVA OD PREKO 6.000 LJUDI, ŠTO PREDSTAVLJA OKO 5% OD UKUPNOG BROJA ZAPOSLENIH U OVOM SEKTORU

Iz sindikata „Nezavisnost“ dele brigu da bi se trenutne odluke mogle primeniti i na ustanovljavanje platnih razreda, ali oni skreću pažnju da se time želi postići razlika između medicinskog i nemedicinskog osoblja, što je neprihvatljivo s obzirom na to da bi u tom slučaju higijeničar u zdravstvu imao platu u visini minimalne zarade, dok bi ekonomski tehničar imao platu tek nešto više od republičkog minimuma.

„Mi se trudimo da kroz svoje zahteve izborimo povećanje plata i uvek smo tražili da povećanje bude procentualno isto za sve. Nažalost, ova vlast je socijalni dijalog, kada govorimo o finansijskom delu, stavila u stranu i odluke o rastu plata donosi bez razgovora i pregovora sa sindikatima, iako je po Posebnom kolektivnom ugovoru to obavezna”, navodi izvršni sekretar sindikata „Nezavisnost“ Goran Dejanović u pisanom odgovoru „Novoj ekonomiji“.

Iz sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Sloga“ takođe dele zabrinutost za položaj svojih kolega koji nisu medicinski radnici.

„Najveće posledice su po nemedicinske radnike sa srednjom stručnom spremom, njima je plata najmanje rasla od kada su osnovice uvećavane na ovaj način. Takođe, ukoliko se ovakav trend nastavi, da procentualno uvećanje ne bude svima isto, nemedicinski radnici sa visokom stručnom spremom imaće manju platu od medicinskih radnika sa višom stručnom spremom. Ono što je najbitnije, međuljudski odnosi su značajno narušeni između kolega, zdravstvenih i nezdravstvenih radnika“, ističe predsednik ovog sindikata Predrag Đurić.

Da Vas podsetimo:  Kršili zakon, a stranke ih kandidovale za poslanike

Više osnovica, manje transparentnosti

Ipak, ono što je napravilo zbrku i u našem tekstu kada smo hteli da odgovorimo  na jednostavno pitanje – „koliko plaćamo lekare“ – pravi zbrku i kada je potrebno utvrditi koliko i koga plaćamo u javnom sektoru.

Fiskalni savet je u nekoliko navrata u svojim analizama i preporukama skretao pažnju da je u trenutnom sistemu prevelik broj različitih osnovica, koeficijenata i dodataka na plate, te da je „praktično nemoguće postići efikasno upravljanje i kontrolu, pa je njegovo pojednostavljivanje preduslov za sprečavanje netransparentnih zloupotreba različitih dodataka na platu“.

Takođe, za našu analizu značajno, Fiskalni savet u više navrata skreće pažnju na zdravstvo kao na sektor kome je neophodna reforma, ali i u kome su zaposleni destimulisani i samim tim često odlaze iz državnog zdravstva. Ova institucija u svojoj analizi iz juna 2018. godine ističe podatak da plate zdravstvenih radnika u Srbiji znatno zaostaju u poređenju sa drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE). Taj jaz je najizraženiji kada je u pitanju plata lekara specijalista, koji zarađuju nešto više od 50 odsto iznad prosečne zarade, dok u zemljama CIE ta razlika iznosi značajno iznad 80 odsto.

Iako su od juna 2018, kada je objavljena ova analiza, plate lekara dva puta porasle po 10 odsto, danas osnovna plata lekara specijaliste zaposlenog u Kliničkom centru iznosi 89.758 (osnovica 3.409 * koeficijent 26,33) što je skoro u dinar 50 odsto više od prosečne plate koja je u martu iznosila 59.681 dinara. U računicu nismo uključili stimulaciju koju su zdravstveni radnici dobili u aprilu, s obzirom na to da ona nije doneta kao trajna mera.

Dakle, to bi mogao da bude odgovor na pitanje „koliko plaćamo lekare“. Nešto više od jedne i po prosečne zarade. Da li je to dovoljno? Fiskalni savet kaže da nije.

„Uporedna analiza nije jedini signal koji ukazuje na to da su zdravstveni radnici u Srbiji nedovoljno plaćeni, jer istu poruku šalje i tržište. Naime, samo u poslednje tri godine (2015-2017) zabeležen je odliv zaposlenih iz državnog zdravstva od preko 6.000 ljudi, što predstavlja oko 5% od ukupnog broja zaposlenih u ovom sektoru. To je posebno problematično kad se zna da je kvalitet zdravstvene zaštite u Srbiji nizak i da se pogoršava u mnogim segmentima, a destimulativni sistem zarada svakako je jedan od uzroka ovih negativnih tendencija“, piše u analizi iz 2018.

U novijoj analizi, iz jula 2019, Fiskalni savet takođe ističe da se polovina smanjenja zaposlenosti u državnom sektoru odnosila upravo na zdravstvo iz koga je u periodu od 2013. do 2018. godine otišlo oko 10.000 ljudi.

Osim odlasku iz javnog sektora, nedovoljno visoke plate doprinose i destimulaciji lekara, ali i stvaraju prostor za korupciju i to u sektoru u kom je korupcija na većini međunarodnih lista ocenjena kao veoma prisutna. Prilika za ustanovljavanje jasnog sistema zarada u zdravstvu, kao i u celom javnom sektor, koji bi na transparentan i logičan način definisao dovoljno velik i stimulativan, a istovremeno i ekonomski održiv raspon zarada, mogao bi da bude početak primene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koja je više puta odlagana, a prema poslednjim najavama u ovu reformu trebalo bi da se uđe u 2021. godini.

Katarina Baletić
Izvor: Nova Ekonomija

*Ovaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime