Železnice plaćaju reklamiranje stranih firmi

1
276
Foto: pistaljka.rs

Državno preduzeće „Železnice Srbije“, kome je polovina računa u blokadi a imovina stavljana na prodaju zbog neplaćenih dugova radnicima koji se mere milijardama dinara, u poslednje dve godine za reklamu i propagandu isplatilo je više od tri miliona dinara. Novac građana Srbije koji „Železnice“ troše za reklamiranje delom odlazi marketinškim firmama od kojih su neke ranije bile umešane u finansijske malverzacije, a deo se troši i za reklamiranje stranih firmi koje imaju poslove u Srbiji, saznaje Pištaljka.

„Železnice Srbije“ novac iz budžeta troše i za reklamiranje Ruske državne železnice i špansko-italijanskog konzorcijuma AZVI koji remontuju pruge i grade mostove u Srbiji, a to čine jer su se na to obavezale ugovorom, potvrđuje za Pištaljku izvršni direktor „Železnica“ Nenad Kecman. O kakvim se aranžmanima radi nismo mogli da saznamo jer su „Železnice Srbije“ odbile da Pištaljci dostave ugovore o oglašavanju.

Podsetimo da Ruske državne železnice RŽD Internešnel, u Srbiji remontuju pruge uz pomoć ruskog kredita od 800 miliona dolara, a konzorcijum AZVI radi na izgradnji mostova na koridoru 10.

Šta osim stranih firmi koje rade u Srbiji reklamiraju „Železnice Srbije“ nije najjasnije ako se ima u vidu da se od 2015. godine, kada je Vlada Srbije iz ovog preduzeća izdvojila tri nova – „Infrastruktura železnice Srbije“, „Srbija voz“ i „Srbija kargo“ – ovo državno preduzeće faktički više ne bavi svojom delatnošću. Prevozom putnika, robe i infrastrukturom sada se bave ova tri novoosnovana preduzeća.

Uprkos ogromnim dugovima, ali i monopolskom položaju na tržištu, ovo preduzeće je platilo oglašavanje marketinškim agencijama koje su novac dobijale i na konkursima vlasti u Beogradu kao firme bliske gradskoj upravi, ali i firmi „M & G marketing“. Ta firma, kojoj su „Železnice Srbije“ u prethodne dve godine isplatile 274.000 dinara, spominje se u aferi iz 2009. u kojoj je uhapšeno osam osoba, među kojima i brat bivšeg generalnog direktora „Železnica Srbije“ Milanka Šarančića, Obrad. Takođe, među uhapšenima je bio i Zoran Ilić, prvi čovek firme „M&G marketing“ iz Beograda, registrovane za nespecijalizovanu trgovinu na veliko.

„Železnice“ su za reklamiranje 2016. godine potrošile 2.425.730 dinara, a 2017. godine 728.456 dinara. Najveći deo ovog novca, oko 1,5 miliona dinara, isplaćen je firmama „Radio Naksi“ i „New Yellow Line“, koje su registrovane na istoj adresi – Bežanijskih ilegalaca 26 u Beogradu.

Kao vlasnici „Naksija“ u APR-u su upisani Goran Kovačević i Maja Rakovic, koja je i predsednik Udruženja radio stanica u Srbiji (RAB), dok je vlasnik druge firme Nikola Kovačević.

Osim od „Železnica“, radio „Naksi“ je prošle godine dobio i milion dinara na konkursu Grada Beograda za sufinansiranje medija. Predsednik komisije za dodelu sredstava na ovom konkursu bio je Ferenc Berček, glavni i odgovorni urednik Radija „Aktiv“ iz Bečeja, koji posluje u okviru radijske mreže „Naksi nacional“.

Sa firmom „New Yellow Line“, kojoj su isplatili skoro četvrtinu novca, „Železnice Srbije“ su prošle godine za 173.000 dinara dogovorile izradu trominutnog priloga o špansko-italijanskoj kompaniji AZVI koja je izvodila radove na Žeželjevom mostu u Novom Sadu, kao i o samom mostu. „Železnice Srbije“ su platile firmi „New Yellow line“ da im dostavlja vesti o obavljenim radovima koje će biti objavljivane na sajtu „Železnica Srbije“ i u železničkom listu „Pruga“. Pritom, u Medija centru „Železnica Srbije“, kome pripadaju list „Pruga“ i sajt prošle godine bilo zaposleno 22 ljudi, a ove godine ih ima 20.

Tadašnji direktor Medija centra „Železnica“ Nenad Stanisavljević pristao je da autorska prava i sav snimljeni materijal, filmovi, prilozi i tekstovi po ugovoru pripadnu konzorcijumu AZVI, iako su njihovu izradu platile „Železnice Srbije“.

Istoj firmi, „New Yellow Line“, „Železnice“ su za poslednja četiri meseca prošle godine isplatile 560.000 dinara – 170.000 dinara za produkciju televizijskog programa „u cilju informisanja građana svakodnevnim aktivnostima“ Železnice, 90.000 dinara za izradu priloga o Saobraćajnom institutu CIP od 90 sekundi, a 300.000 dinara za jednomesečnu kampanju emitovanja filma od sedam minuta na lokalnim i regionalnim televizijskim stanicama u Srbiji.

Prema listi isplaćenih iznosa, „Železnice Srbije“ su u prethodne dve godine za oglašavanje platile preduzeću „Dan graf“, izdavaču dnevnog lista „Danas“, 300.000 dinara, kompaniji „Politika“ 120.000 dinara i „Sremskim novinama“ 6.500 dinara.

U troškove oglašavanja „Železnice Srbije“ su uvrstile i 78.000 dinara izdvojenih pre dve godine za troškove izložbe „Železnica očima dece“, kao i 69.000 dinara koje su isplatile Zavičajnom udruženju Mokrogoraca, sa sedištem u Beogradu.

Iznos od 3,1 milion dinara, koji je u prethodne dve godine isplaćen za reklamu i oglašavanje, znatno je manji nego što su „Železnice Srbije“ trošile prethodnih godina zbog čega se njima bavio Savet za borbu protiv korupcije koji je ispitivao nabavke od 2011. do 2014. godine i u čijem izveštaju su konstatovane nepravilnosti u trošenju novca.

Savet je kao sporne etiketirao isplate firmi „Bimbros“, koja je dobijala milionske iznose za reklamiranje u vreme kada je bilo više novca za ove svrhe. To nije sprečilo „Železnice Srbije“ da joj u 2016. godini za reklamiranje dodele još 777.000 dinara.

Prema izveštaju Saveta, „Bimbros“ je na ime medijske promocije, odnosno produkcije kratkih promotivnih filmova i njihovo emitovanje na lokalnim televizijama do 2014. prihodovao ukupno 11,3 miliona dinara. Vlasnik ove firme Zoran Vasiljević je i preko svog drugog preduzeća, takođe pomenutog u izveštaju Saveta, „Grafoprojekt AD“, u istom periodu kroz 30 pojedinačnih ugovora pružao istu vrstu usluga „Železnicama“ i za to naplatio još 7,1 milion dinara, navodi Savet.

Savet za borbu protiv korupcije navodi i da je Vasiljević bio osnivač firme „ZAM centar“, registrovane na istoj adresi kao i „Bimbros“ i „Grafopromet“, ali za proizvodnju nakita i srodnih predmeta, koja je u istom periodu imala ugovor o reklamiranju sa „Železnicama Srbije“ vredan oko milion dinara.

Vasiljević je tako za tri godine – od 2011. do 2014. – preko svojih firmi prihodovao više od 19 miliona dinara samo od „Železnica Srbije“.

„Bimbros“ je takođe za ovu i dve prethodne godine od Ministarstva omladine i sporta naplatio oko 12 miliona dinara za usluge produkcije televizijskog programa. Sve ugovore, koje je ovo ministarstvo dostavilo Pištaljci, potpisao je ministar Vanja Udovičić.

Zašto je baš ova firma dobijala poslove oglašavanja mimo procedura i zašto je to činjeno i posle ustanovljenih nepravilnosti, izvršni direktor „Železnica“ Nenad Kecman, kaže, ne zna. O tome, tvrdi on, zna više Nenad Stanisavljević, bivši direktor Medija centra koji je na toj funkciji bio do kraja 2017. godine.

Stanisavljeviću su, kako dodaje Kecman, uskraćena određena ovlašćenja posle interne revizije poslovanja izvršene 2015. godine, koja je pokazala da preduzeće od marketinških ugovora nema koristi jer od „prihoda od ugovora malo ostaje kući“.

Bivši direktor Medija centra Nenad Stanisavljević rekao je za Pištaljku da sada nije u mogućnosti da govori o ovim nabavkama i tražio da se razgovor odloži za nedelju dana. Kasnije nije odgovarao na telefonske pozive. On je tako odbio da objasni propuste u nabavci medijskih usluga na koje je u svom izveštaju ukazao Savet za borbu protiv korupcije, ali i zbog čega je, uprkos tom izveštaju, ponovo 2016. godine angažovao firmu „Bimbros“.

Zbog namirenja dugova „Železnica Srbije“, čiji su računi blokirani gotovo dve godine, početkom novembra 2017. godine na prodaju je stavljen i Saobraćajni institut CIP, jedno od retkih državnih preduzeća koje uspešno posluje. Ova prodaja odvijala se u vreme dok je po projektu CIP-a počinjala rekonstrukcija sadašnjeg koloseka i izgradnja novog na pruzi Beograd-Subotica, posao vredan oko dve milijarde dolara.

Biljana Živančević

pistaljka.rs

1 KOMENTAR

  1. Železnica plaća reklamu stranih firmi, a njena infrastruktura propada i ugrožava živote putnika. Na pruzi Niš-Prahovo pragovi istruleli, železničke stanice su pred raspadanju ili ne rade, kao da su putnici na tom pravcu drugog reda putnika. Ministarka Zoka forsira brzu prugu Beograd-Budimpešta, a ostale pruge zanemaruje. Možda planira na pruzi Niš-Prahovo uvede kineske vozove bez metalnih pruga, već “virtuelne-leteće”. Za higijenu toalete niko ne brine ili su uništeni. Na železničkoj stanici u Nišu u toalet nije moguće da se uđe, izmet je do vrata, a smrad i napolje. Dešava se da inspekcija zatvori WC, a železničari se zadovolje lepljenjem obaveštenja da je toalet inspekcija zatvorila, bezobrazna. U Boru postoji WC, ali godinama je zaključan, pa putnici uprskaju stanicu, no gde bi se praznili.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime