Želim ti, Srbijo moja, potomke koji se neće sećati nas

15
2001

Srbijo moja, radosnice, strah me je da ti šta i poželim jer kao da te željama kunem…

Što pomislim kao da đavo prislušne pa amali njegovi zasednu u busije i čeke, presretnu želje i ubiju Boga u njima…

Ubili su ga i u tebi, ljubavi čista, il misle pogani da jesu…

Misle, miljenice Božija, bespametnici su to, jer razapnuta na krst nisi obesčašćena već vaskrsna i sveta!

Koliko su oblaka nadvili nad tobom, majko, toliko jasnije sijaš u mraku ko svetogorska kandila o jutrenju!

Što te jače odojčad nepomenika stiska za gušu to su glasnija zvona, klepala, liturgije svetinja tvojih, svetinjo naša…

Gde te bodu rogovima tu ne krvariš- mirotočiš i pomazuješ, kivotnice mila!

Misle budale da je tvoje večno sazdano od njihove koprenešto se rasprši i nestane kako izuste! Eho su svog glasa ubeđeni da im se to mudrost javlja…

Ogledaju se u baricama zgađeni likom što vide, pa zgaze, besno…i urliknu…

Šta bih ti poželeo Srbijo moja a da toga već nemaš, da to nisi, da to doveka nećeš biti, sve i ako te fukara laže da nemaš, da to nisi, da to doveka nećeš biti..?

Da ti poželim slavu- vazda si slavna! Neslavna je fukara što ne shvata da si na zemlji tek odraz nebesa, da si biblijska a ne novinska, da si osvećena a ne prosvećena njihovom glupošću.

Da ti poželim snage za ova vremena sumanutih- vazda si je imala, no sumanuti misle da kad se zamore i posustanu posustala si i ti, mučeni, ravnajući Srbiju po časovnicima čije kazaljke mahnito vrte njihove sate zaludnosti, gde palcem pokušavaju premeriti vekove.

Da ti poželim mitova s kojima bi da raskrste?! Pa, sva si od mita sazdana, nevesto nebesna, al šta bezumnici znaju o mitu?!

Da Vas podsetimo:  Građansko-liberalna elita i pitanje KiM i CG

Misle da vladajući kapljom gospodare morem! Veruju da će čitav hrast pasti kad saseku granu na kojoj sede! Veruju da kad oni zapuše uši niko ne čuje zvona zavetna, da kad zavore oči drugi ne vide pit, kad zaćute laž ne vrišti iz njih..?

Oprosti, molim te, kao što si vazda praštala satrapama jer možda i ne znaju koju jerse čine kad požele s nečim da raskrste, jer ko i pomisli da odvoji Srbiju od krsta- raspeće svoje nedelo na trnu i koprivi!

Ti nas, majčice, zakrsti u ova vremena sumanutih što pokušvaju krst da ti raskuju ko trošnu tarabu i ograde železom, praveći ti tamnicu a govoreći da kuju međaše…

Da ti, evo, poželim međaše?! Znam gde su ti, eno ih od Kosova i Metohije presvete pa sve naviše, još više i dalje od njihovim temeljaca laži, jer gde se oni međaše sa sobom samima ti međe nemaš s nebesima, položajnice naša doveka!

Smeju se, prisojkinje, na to da si nebeska, misleći da si onošto alavim šakama mogu da zahvate, što mogu da svežu u džakove i predaju tuđima, ono što mogu da stresu s nogavica i đonova, a ti, gizdavice, sva od svoda, crvenog slova, molitve verujućeg i nevere neverujućeg, plača, smeha, opela, molebana, posna, mrsna, u oku slepoga i slepilu videćega…

Dele te na nekakvu prvi, drugu, treću…razrezujući glupost za svakog podjednako, a ti jedna i jedina, nedeobna i večna, isposnice naša…

Šta bih ti poželeo, Srbijo moja, jer sve što ti manjka do nas je a ne do tebe!

Mi te dostojni nismo ako ti želimo šta drugo bez da si Srbija!

Nisu nesoji krivi što ti povazdan postavljaju temeljce već mi ako dozvolimo da nas ubede kako te uvek ima barem za metar više nego što ti je na zemlji tek odraz nebesa…

Da Vas podsetimo:  Predsedniče, rekli smo 500 evra plata, a ne 500 mikrograma zagađenje

Ne molim te za oproštaj, praštala si vazda, molim za snage da mi oprostimo sebi jer lomimo te kao suvarke za potpalu a ne kao slavsku pogaču…

Želim ti, Srbijo voljena, neke koji ti neće želeti, već koji će znati…

Znaćeš kada dođu takvi, takvi će se stideti vremena sumanutih koji su želeli da raskrste sa svim zbog čega si vaskrsna i da nas zakrste šumskim požarom ubeđujući da se to Badnjaci nalažu na podivljalom plamenu hilandarskih kandila…

Mihailo Medenica

dvaujedan.wordpress.com

15 KOMENTARA

  1. Ето шта бива кад човек каже да му се нешто, на пример неки текст, не допада, због патетике, будући навикао да чита боље од истог аутора. Читаве конвулзије, загрцавање, успаљеност, неураљунљиви се распомамили, пену бацају… Veleštovano ko(pi)ljence, ја нисам могао да завршим филозофију јер је нисам ни уписивао; моје је занимање много практичније. Јесте ли је Ви завршили? Питање је реторичко, дакле не захтева одговор, јер ми је он јасан.

  2. Evo, onako ovlas- od djuture, sto bi narod nekulture rekao, a eleacanin to , naravno, razumije, mada ne poima; no, bolje i kotrljati neg’li drzati u glavi, jerBO „stetno je“! U tu svrhu vredno je i junacki „napnuti“se, te
    b i v a t i (sa Heraklitom), a ne b i c e v a t i (sa Parmenidom); a buduci je p o c e t a k ( evo ga- Parmenid!, mada je upravo otklonjen, prevazidjen, te, time, u
    Heraklitu, sacuvan ) l o g i c a n, On zatautologa i zakljuci: jer je „u
    elementu misljenja“… Zadivljujuca je lakoca pisanja, „pisanja“! Stap „uostalom“ (Rusi uz Srbe)ustolicuje ovu lakocu, te je, moguce, beskonacnom, a nista izricucom- „to je zakljucio“ Huso Dzejms, prvozvani Dzemo, a Heraklitovo t e c e li tece i u v i r e u k a r a k t e r i pojedinca i
    n a r o d a- tako se jest u karakteru! naroda, a ovaj “ odredjuje sudbinu“, zvecnu Heraklit i ne znajyci da je Heraklitom. Ovoga treba praktikovati: „Nismo mi toliko losi, koliko je nadvladao duh samounistenja, nebica (!), a mi nemamo cime (!) da mu se suprotstavimo (!), jer…“ (!!!…)- Boze! papazjanije; ni „znameniti“ Peti Oktobar Nultog Pocetka- Godine nedostatan joj. A onda hicnu Kolos i potonu Rodos: f a l s emocije i mistika l a z n a- ovo je, vjerojatno, logicka i z v e d b a vajnoga- odnapreda!- Dzeme; ni „sumadijsko plavo“ ne
    ne(s)nadje se…

    A Medenica! Hvala Mu- Nebom
    z a p j e v a…

    • Толстој је писао да филозофија исказује путевима несвојственим човеку и његовом мишљењу оно, што нам је већ очигледно дато, и ту је, поред нас. Хришћанске истине су велике, јасне,а тешке за примену, мени никад то бреме није било лако, како рече Господ. Али сам у томе и само тако опстајем. А примитивизам у свом народу не трпим, јер да је друкчије, не бих га волео, већ се борим против њега чиме располажем и колико могу. Осим примитивизма, не подносим интелектуално пренемагање, кревељење и пувакање. Посебно је то несимпатично када се јави код неких ијекаваца који су генерацијама балансирали између ислама и Ватикана тамо где су се родили па су сад решили да мало мрсомуде.

      • Smradomudu- a Badnji Dan je!-
        a n t i i j e k a v i c a r u koji i ekavicu tek pljucka- pljuckovatikanac, a za gramic pameti prikracen, pa to nemoze upametiti!-, plitkoumu koji neveze ono sto je i mojoj pokojnoj babi, pri podnevnom kukurikanju pijetla, bilo jasno- da koke nesu jaja!-,
        teleinktualcicu koji, poput bezbroja
        Brabunjaka, srpskoj mladosti pr(e)odaje pametomaniju…, ovom i ovakvom filonekrou sjescu vukokaradzicevski, a Ducicem, Andricem, Njegosem, Mesom…, tjeran, na ono sto misli da mu glavom jest, uskoro: momentom sopstvenog mi osjecanja da je i budaletinu moguce bar u minimumu umementiti.Da, Gospodnje jest da nikada od Njegove Rijeci ne treba odustati, te se vidimo, nadam se, veceras po Paljenju i j e k a v s k o g Badnjaka, Topline Bogom trazene…
        .

        • Умијте се, поштовани, хладном водом, окрените према Истоку и помолите Богу за мало памети, кад већ пристојности нисте имали од кога и где да се научите. Ваша „салата од речи“, познати појам у медицини, тражи озбиљну психијатријску експлорацију.

            • (…)…, otprilike takvom, a sa l o s i m emocijama i l a z.n o m mistikom, usput: sagovornikom Heraklitovim o n a r o d n o m k a r a k t e r u, dakle takvom filozof(c)icu samo se stavi „On, a ne imenica i filozof po najosnovnijoj „stvari“ u filozofiji opravda z v a nj e filozofa! Da mu se kaze? „P o c e t a k je logican jer je u elementu m i s lj e nj a“!- tvoj Hegel, magarce od diplome, Nauka LOGIKE, ne filozofije… U zagradice mu ubacis i parmenida i heraklita, te s „pozicije“ Hegela… i filozofscujsce neijekavicarsko telence pljusne li ga posteno. Dobro ti zelim, znam da dvije ciste ne vezes, ali bar citaj kad vec hoces da brstis. Usput: u ne tako davna vremena- imenuju ih kao brozova- takvi ne da nebi imali diplomu fakulteta, no bi ostali na nivou nikad zavrsrnog obicno sedmog razreda osnovne skole… Tako ti je to vrloumnoplitki Gordic Parmenide! „Skolovan, nedoskolovan, gori nego neskolovan!“, rece jednoj beogradskoj budaletini na odsluzenju vojnog roka major Georgijevski, komandant Odreda granicne jedinice, a nekada i tamo negdje prema Albaniji…

          • Eksploratoru!, suvisno ti je bilo sta:
            maternjem nevican, osnovnoskolski neucen, srednjeskolski nedoucen, a posjedavateljem diplome „profesor filozofije“- samoimenujuci f i l o z o f!, bas primjerak l i b e r a l n e praznoglavine- , te: gori ko je dade od onoga kome dade. Upitagoravljenom teletu, samozvanom filozofu Tolstojem isporucenom da i s k a z u j e sta Tolstoj i s k a z u j e da filozifija i s k a z u j e

      • Ocekujem „pustanje“ moga ‘komentara’ od 14:24, kako bih obrazovateljnom djelatniku- filozofijuscem ISKAZIVATORU („…filozofija i s k a z u j e…“!!!- ovakvi su nas ukuzili, katedre preuzeli, EUropeizirali…) pozdrav prenio od Gospodina Tolstoja.
        Dakle: cekam, uz izvinjenje Gordic Parmenidu!

  3. Pitagora „Gordicu“,
    Sve se nakanjyjem, a volje nikakve… Mozda sto i brecnem,
    tek da Ti pritisak aktuviram… Srecno, mada besmwsleno!

    Eto!- neka je ovog trena ovo „kopljence“, mada i tog nema.

    • Ја сам, поштовани, само рекао да је Србији доста потомака који се стиде својих предака, тако да је апсурдно желети јој још таквих, никаквих. Зато, немојте да се „накањујете“, будите право Srpsko ko(pi)ljence, већ се јуначки напните, и избаците то што мислите, немојте задржавати у глави, штетно је. Да Вас не ценим, не бих Вам ни одговарао, макар у наговештајима само, као што нећу одговорити оном другом, који узима залет („хм… хммм“) да би почео мислити, будући неодлучан да ли је Конфуције или Конфузије.

      • Hocu, Gordicu, no i nova godina mi
        Odnese drago bice u vjecnost, pa trazim smiraja; o Tvojem, a po Mihajlovom, treba govoriti; bar reci
        nesto o olaku kovanju tipa „fals emocija“, ni od „ruskih klasika“ ne dosegnutoj „sintagmi“… Srecno!

  4. Нас, Србе, као ни Русе уосталом, „стварност много не обавезује“. То је закључио Х. Џејмс, читајући руске класике, дакле оно најбоље што је култура на овоме свету дала. Такви смо. То нам је карактер. А карактер, је по Хераклиту, оно што одређује судбину, како појединца тако и народа. Нисмо ми толико лоши, колико је надвладао дух самоуништења, небића, а ми немамо чиме да му се супротставимо, јер дух никада нисмо поштовали, културу смо презирали а према истини се немарно односили. …Много је овде фалш емоција и лажне мистике. Из жалопојке не струји никакво надахнуће.

    • Hm,hmm..uuuuh,sunce mu hebem,kakvo intelektualno,nadahnuce..Srbi i Rusi,nikako da shvate,da treba da bidnu,potrosacko drustvo,zapadnih artikala,i da, izvoze gratis,svoje skolovane gradjane,i rasnike zanatskih struka,a ostatak,rezervne armije da trese sljive,popravlja srusene mostove i ceka na red, za “ obnovu i razvoj“. Kontra revolucionari,su ubili radnicki duh,i vratili parafoslafniji duh,ojacan,ekumenizmom,pa umesto vrednog radnistva,za porodicu i drustvo,imamo,koje kakve “ komesare“.. talibane,krstase,kozake,cetnike..da,rekonstruisu, oronuli,po malo iscrpljeni,pred krah imperijalizam. Upravo,teku velike mistike,oko Nemanjica,i utvrdjivanja,ko ima vece sise Karleusa ili ,mozda bidne,al ne mora da znaci. https://www.Ceca.ikona

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime