Žena predsednika

0
324
Foto: unsplash.com

Jedan beogradski advokat ljut zbog teksta koji sam napisala o uzbunjivaču iz Krušika, u očiglednom nedostatku argumenata, između par uvreda i laži, poručio mi je da se o meni raspitao i da je saznao da sam žena glavnog urednika Pištaljke.

„Ok, sad kapiram“, poentirao je.

Iako sam u prvom trenutku pomislila „hvala Bogu konačno nešto kapira“, odmah potom sam se strašno iznervirala. Da se stvarno raspitao znao bi da nisam ja samo „žena glavnog urednika Pištaljke“, ja sam, bre, žena predsednika. Ne, ne, ne… ne tog. Ovaj moj je predsednik UNS-a. Za sada. Budem li drugačije odlučila, ovaj na kog ste prvo pomislili bi trebalo da se zabrine. Ja mu nisam ova traljava opozicija, ja ako rešim da me više ne zovu „žena glavnog urednika“, nego „žena predsednika“, on može da traži drugo radno mesto.

Nije da je ovaj advokat prvi koji je zbog tekstova koje pišemo moj muž i njegova žena istraživao naše bračno-poslovne odnose. Pre oko deceniju kada je proganjao novinare koji su se suprotstavili pritiscima onomadašnjeg režima, Beba Popović napisao je neku knjigu gde je mog muža, mog kuma, moje prijatelje i poznanike novinare sve uvezao u špijunsku mrežu sve sa nekim voditeljkama sa RTS-a koje mi nisu ništa. Pomenuo je i mene, opet kao ženu ovog mog, tek usput, ma bez ijedne pikanterije. Svima je, čak i onim voditeljkama, zalepio etikete da su saradnici DB-a i KOS-a, samo meni ništa nego „njegova žena“. Toliko me je uvredio da sam mu odmah odgovorila, nigde drugo nego u Politici, gde sam mu potanko objasnila šta je sve mogao da iskopa o meni a nije. Amater. Onda onaj bivši DSS-ovac Bakarec što se sada dokazuje kao novi kadar SNS-a pišući pljuvačke tekstove po zadatku u Politici i sličnim novinama. Izabran u stranci da spinuje priču o nelegalnom postavljanju plastične jelke od 83.000 evra u centru Beograda, što je vest koju je otkrila Pištaljka a prenele sve najveće medijske kuće u svetu, agilni novojurišnik SNS-a je Pištaljci spočitnuo bračne odnose glavnog urednika i urednice. Briljirao je na zadatku pa je na stranicama Politike osporio kredibilitet Pištaljke, jer kako može da ima kredibilitet medij koji je osnovala jedna porodica, pita se on. Odgovorila sam i njemu, ali je glavni urednik Politike Žarko Rakić onda zabranio da se objavi moj odgovor u kome sam, između ostalog, objasnila Bakarecu da za kredibilitet Politike nikada nije bio problem to što ju je osnovala porodica Ribnikar, nego što takvi kao on pišu u njoj. Bilo je tu i par novinara nezadovoljnih što nisam pustila njihove tekstove jer nisu zadovoljavali kriterijume Pištaljke koji su potezali isti argument da ospore moju profesionalnu ocenu. „On je okej, ali ona njegova…“. Opet isto, ni da se potrude malo više. Pa ja kad sam opisivala koliko mi je neki urednik bio glup i loš novinar nisam kao krunski argument potezala s kim je u braku i koliko kilograma ima.

Da Vas podsetimo:  Čovek koji nas je spasao od cunamija

Jedino su oni iz Tadićevog kabineta svojevremeno, kako mi je to tada rekao izvor koji je radio kod njih a sad radi kod ovih, vrlo korektno i fer pitali: „Je l’ on njen muž i hoće li da postavlja ista pitanja kao ona?“, pošto su, nezadovoljni intervjuom koji sam uradila sa Tadićem, zabranili da radim još jedan a onda je umesto mene otišao moj muž. Nešto posle njegovog intervjua, a to je onaj čuveni „neautorizovani“ intervju u kom je medijski savetnik Krle odgovarao umesto predsednika Tadića, svi smo izbačeni iz Politike a neki od nas su napravili Pištaljku.

Dakle, očigledno je da je ta moja bračna veza sa ovim mojim ambicioznim koji je malo, malo, pa na nekoj funkciji, meni lično samo štetila, iako se stalno insinuira suprotno. Kad hoće da uvrede ili mene ili njega oni insinuiraju ili da me je on negde zaposlio ili da mi piše tekstove. Kao da znaju da će to posebno da me iznervira. Iznervira me skoro kao kad sam na dijeti a moja majka svaki put kad nas vidi pita: „Vlado jesi li ti to smršao?“.

Sve se pogoršalo otkako se pojavljuje na televiziji i otkad mu pored glavni urednik stoji i da je predsednik. Sad svi misle da ima i puno para. Kad počnem da objašnjavam da je funkcija predsednika UNS-a volonterska, da se ne plaća i da nema para, samo trošak, svi se ironično nasmeju i odmahnu rukom. Džaba, ne veruju. Pa on bi, kažu, bio jedini predsednik u ovoj zemlji koji nije plaćen. Pa ni predsednik NUNS-a koji je u onolikim dugovima nije volonter. To me opet iznervira.

Da Vas podsetimo:  „Doktor“ Nebojša i sabrana dela o prisluškivanju

Pa ja sam valjda jedini član UNS-a kome su, navodno greškom, naplatili učlanjenje u udruženje iako se to ne plaća. Čak me i ovaj moj ubeđuje da je greška bila moja, a ne njihova. Ja onda onako, usput, dobacim da dok sam bila član NUNS-a niko mi nikad nije tražio ni dinara, nikad nisam platila članarinu, a tad nisam imala ni muža, a kamoli muža predsednika. Kad baš počne da me nervira zapretim mu da ću da objavim sliku svoje stare članske karte NUNS-a i da se kandidujem za predsednicu NUNS-a. A kad baš, baš poludim podsetim ga da mogu opet, kao što sam to pre deset godina uradila u Politici, da napišem tekst u kome ću da slažem da pomaže ženi u kući i da kuva grašak. To će u Srbiji da mu zauvek uruši novinarski ugled. A o predsedničkom da ne govorim.

Dragana Matović
Izvor: pistaljka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime