Ženidba i udadba

0
346

Baba Ljubica i deda Dragutin su se upoznali na seoskom prelu 1936. godine, imali su jedanaesto dece. Živeli su na planini, u teškim uslovima, teškom mukom izbijajući koru hleba iz neplodne zemlje. Bili su zajedno dok ih smrt nije rastavila, jedno drugom jedini partneri u životu.

Statistika u Srbiji:

Srbija ima negativan prirodni priraštaj, godišnje 38.000 više umre nego što se rodi.

Godišnje se sklopi približno 36.000 brakova, od kojih su 29.000 prvi zaključeni.

2018. godine je bilo blizu 10.000 razvedenih brakova (27,5% od sklopljenih), dok ih je 2016. bilo 9.000 (25%).

Prosečna starost mladoženje je 34 godine, prosečna starost neveste je 31 godina.

Blizu 70% mladih između 18 i 34 godine živi sa roditeljima.

Nekada su se „mlađim prvorotkama“ nazivale žene koje rode prvi put do 24. godine, zatim je granica pomerena do 27. godine.

Danas „starijim prvorotkama“ nazivaju žene koje rode prvi put posle 28. godine.

Žene se u Srbiji u proseku najčešće prvi put porađaju sa 29 godina.

Prosečno trajanje studiranja u Srbiji je približno 8 godina. Tek svaki peti student završi studiranje u roku.

Iz kategorije 18-35, godišnje stupi u brak oko 7% građana Srbije.

Brak kao takav

Razlozi, zbog čega se većina mladih u Srbiji danas teže i kasnije opredeljuje za brak, verovatno imaju svoje uporište u samom socijalnom i ekonomskom statusu. Brak i opredeljenje za formiranjem sekundarne porodice danas predstavlja izbor kvaliteta života i poređenje sa primarnom porodicom u kojoj se odrastalo. Veliko je pitanje šta brak zapravo „nudi“ modernom mladom čoveku, kakva je vizija, a kakva relanost. Činjenica je da je čovek naglo ušao u moderno doba i da su mogućnosti i prohtevi naglo porasli. Društvene i seksualne slobode su po svemu sudeći modernog čoveka prilično udaljile od porodičnih ambicija.

Da Vas podsetimo:  Dugo sam živio u gradu, zato sam se lako navikao na selo!

Muškarci

Kada bismo donosili zaključak koji aspekt najviše utiče na muškarce u smislu formiranja porodice – ekonomski bi svakako bio na prvom mestu. Pod ekonomskim aspektom se podrazumeva sposobnost (mogućnost) sticanja materijalnog ili eventualno nasleđivanje materijalnog. Ako se kojim slučajem radi o bivšem studentu koji je studirao 8 godina (srpski prosek), koji je tražio posao 1-2 godine u struci, već govorimo o odraslom čoveku (29) u biološkom zenitu koji osim diplome nema šta da ponudi svojoj izabranici (sekundarnoj porodici) u egzistencijalnom smislu. Ovakav ekonomski hendikep se svakako odražava i na potencijalne partnerke čiji bi on bio izbor da nije tog hendikepa. U ovakvim i sličnim situacijama najbitniju ulogu ima materijalno nasleđe koje bitno može da popravi i unapredi stasavanje muškarca u „glavu porodice“. Ako nije reč o muškarcu sa visokim obrazovanjem, postoji izvestan rizik u vezi sa suđenom nižom zaradom bez karijere koja svakako najčešće nije privlačna potencijalnoj partnerki osuđenoj na izbor najboljeg u svom okruženju.

Rešenost muškarca da zasnuje porodicu dolazi kao posledica sociološke zrelosti i materijalnih mogućnosti. Ako ponovimo činjenicu da 70% mladih u Srbiji živi sa roditeljima (najčešće iz ekonomskih razloga), lako se dolazi do razloga infantilnosti mlađih muškaraca. Ova pojava svakako ima odraza i na kvalitet budućeg braka u kom će muškarac tražiti žensku osobu ne manje sposobnu i ne manje tolerantnu od svoje majke kojoj se tokom decenija prilagodio.

Treba napomenuti da današnjem sprskom mladoženji, koji verovatno nikada nije obukao vojničku uniformu, neće biti nimalo lako ako fizički izgled svoje buduće žene uporedi sa zvezdama sajtova za odrasle na kojima u proseku provodi (prema istraživanju) 4 puta nedeljno.

Žene

Iako su mladost i ženska lepota prosečnom muškarcu najbitniji „ženski resurs“, devojke se danas najčešće ipak opredeljuju za kasnije uplivavanje u bračne vode. Opravdanje leži u vremenu posvećenom obrazovanju i težnji za samostalnošću i nezavisnošću, koje ima pomalo feministički prizvuk. Ne treba zaboraviti da feministički pokret u zapadnom svetu finansiraju velike korporacije. Politika zapošljavanja žena je u velikoj meri uticala na obaranje cene rada. Koncept „nezavisne žene“ je zapravo koncept zavisnosti od kompanije koji nije stimulativan za formiranje tradicionalne porodice. Sa te tačke gledišta žene su prilično iskorišćene na uštrb njihovog pravovremenog majčinstva. Međutim, postavlja se pitanje da li su obrazovanje i karijera zaista pravi razlozi kasnijeg stupanja u brak?

Da Vas podsetimo:  O njima se malo zna: Spasavaju živote — na svim jezicima

Pojedini sociolozi smatraju da je pravi razlog zapravo odlaganje obaveza i nesposobnost menjanja „slatkog života“ za porodični – manje sladak. Retko koji brak omogućava slobodniji, kvalitetniji seksualni i društveni život od onog devojačkog. Činjenica je da brak mora ponuditi nešto bolje: bolji ekonomski status, stabilniju budućnost, emotivnu sigurnost, itd… Bračna opcija (ponekad poslednji izbor mnogih) mora biti bolja od onih drugih (opcija koje su možda iscrpljene tokom godina).

Komunikacija

Činjenica je da živimo u vremenu u kome je komunikacija pristupačnija nego ikad. Opet, ljudi se često ne razumeju, niti primećuju. Osobe su zamenjene profilima, osmesi smajlijima, razgovor je zamenjen tekstualnim porukama, pogledi se ne susreću, usmereni smo na aparate umesto na nekoga u našoj blizini. Često dolazi do razmimoilaženja muškaraca i žena, iako imaju očigledan zajednički interes kome treba skupa da teže. Poznate su situacije da u klubovima izlazi po nekoliko samih mladića ili devojaka, koji ostaju sami jer nisu uspeli da uspostave kontakt. Mladi su raspeti između nerealnih želja i realnih mogućnosti i u svom egocentrizmu ne daju priliku bilo kome, čak ni za razgovor.

Naviknuti na komunikaciju putem društvenih mreža, zakržljala neverbalna komunikacija ne ide u prilog njihovim potrebama. Pojedine situacije više liče na ignorisanje prisutnih osoba u cilju bustovanja sopstvenog ega, nego na težnju da se upozna neka srodna duša ili partner. Komunikacija u sklopu ponašanja danas mladima predstavlja značajnu prepreku.

Društveni uticaj

Nametanje visokih društvenih normi (izgled, ekonomski status) je doprinelo da se veliki broj mladih često ne oseća dovoljno samouverenim, niti dovoljno relaksiranim prilikom izbora partnera. Zabrinavajuće je da takvo stanje svesti u određenom procentu slučajeva nadvladava primarne biološke i sociološke potrebe.

Da Vas podsetimo:  Male radionice piva – čuvari tradicije i proizvođači kvalitetnog sladnog napitka

U jurnjavi za „lajkovima“ na društvenim mrežama favorizuju se idealističke slike koje prikazuju (pre)srećan ljubavni, porodični život na raznim meridijanima uz savršenog partnera. Bebe se prikazuju kao statusni simboli sa pažljivo odabranom garderobom, ambijentom. Nemogućnost stvaranja takvog života u realnosti, mnoge može pokolebati u formiranja porodice, stvoriti averziju ili osećaj manje vrednosti (što je možda i podsvesni cilj aktera na ovakvim slikama).

Svedoci smo vremena u kojima su pojedini mediokriteti, bez upadljivih kvaliteta, prilično uspeli u životu, što daje iskrivljenu sliku u vezi sa blizinom i dostupnošću uspeha.

Miroslav Otašević
Izvor: nspm.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime