Vođin let nad Dunavom i pad „žutih“ izdajnika Kosova

0
2779

Da li nam se samo čini ili je Ana Brnabić sve aktivnija. Dobija se utisak da nju mediji „zagrevaju“ za nekakvu značajnu utakmicu. Možda onu finalnu? Moglo bi se desiti da svi zajedno „obrnamo“ kad Brnabićeva u punoj ratno-upacifikovanoj opremi istrči na teren. U muškom kaputu i ženskom donjem rublju- Gledaćemo i čudićemo se. Trebaće nam vremena da je prepoznamo, a i kada je prepoznamo, zadugo nećemo biti u stanju da shvatimo da je ona u stanju da se uklopi u kolektivnu igru. Svakako, igraće na strani našeg protivnika, a golove (ciljeve) će pogađati na našoj strani. Ali, svejedno, bićemo fascinirani njenom veštinom za „dupli pas“ sa sudijama i za proigravanje svih naših šansi da ostanemo glavom iznad vode.

Brnabićeva je pomalo nalik na jermenskog junaka iz humorističke serije o Sulejmanu Brnabaru, gde je svaka logika ispuštena, da bi se dosegao vrhunac duhovitosti ili, tačnije, vrhunac paradoksalnog valjanja od muke i smeha.  Premijer Brnaba(r) će obrnuti kola srpske sudbine niza stranu. U takvom svom naletu sportsko-političke veselostii i raspevanosti, sve će biti usmereno ka pobedi Regiona. A šta mu je taj „Region“? To nije važno, važno je da Srbija pobedi ubedljivo, barem sa 5:0. To jeste, sa pet golova u vlastitoj mreži. Sve za mir Regiona, a mir Regiona ni za šta!

Zahuktavanje smešnog Brnabara (na jermenskom, „moćnik“, „nasilnik“) u srpskoj verziji, biće uistinu najurnebesnija epizoda jednog veličanstvenog državnog poraza. Poraza u kome država uopšte nije istrčala na teren, već je ostala da sebe posmatra iz publike, s vrha stadiona. Gleda sebe kako dobija gol za golom, a onda uživa u slavnom i grandioznom bolu nepobedivog srpskog mazohizma. Raduje se zajednčkoj nesreći za koju je, po ovoj sadašnjoj vlasti, kriva ona ranija – „žuta“, soroševska i izdajnička. Veliki Vođa priprema javno mnjenje za veliko slavlje, jer je izdaja dosegla vrhunac, zahvaljujući onima koji punih šest godina nisu na vlasti.

Da Vas podsetimo:  Prijatelj mog neprijatelja je moj neprijatelj

Tabloid „Predsednikov doušnik“, poznat i pod nazivom „Informer“, donosi Srbiji najradosniju moguću vest, pod naslovom: ŽUTA BANDA USPELA, SRBIJA NE DOBIJA NIŠTA NA KOSOVU! Naravno, uz pomenutu vest o strašnoj izdaji „žutaća“, sledi kao obavezno zastrašivanje masa i drugi naslov, koji glasi: „ZLATNA SABLJA – tajni plan Šiptara za osvajanje i etničko čišćenje severa Kosova!“ Nakon šest godina pregovaranja sa EU i natovsko-šiptarskom paradržavom, Veliki Vođa se konačno dosetio da bi možda trebalo da pokuša da učini da se Srbi i Albanci „razgraniče“. Šta god to „razgraničenje“ značilo, svakako je ohrabrujuće da se srpski predsednik toga dosetio nakon toliko godina nespavanja, gladovanja i čitanja po 500 stranica dnevno Tvitera, Fejsbuka i drugih društvenih, nedruštvenih i paradruštvenih mreža.

Ali, ne lezi vraže, taman kada je srpski Veliki Vođa bio na domak velikog cilja i kada je, eventualno, mogao da ubaci i neki gol u neprijateljsku mrežu, pojavili su se „izdajnici“ u obliku opozicionog bloka, koji su horski graknuli i sprečili Aleka da se dogovori sa Aleksom (Sorošem) oko dodele (pardon, podele) Preševa, Bujanovca i Medveđe. Nama Preševo, vama Bujanovac. Ne, nama Bujanovac, vama Preševo. Ama, evo vama i Preševo i Bijanovac i Medveđa – važno je da naša deca žive u miru! Mir nema alternativu, baš kao što nema ni EU, pa makar da nas naterate da vam damo i sam Beograd. Uostalom, šta je Beograd, spram mira i lepote zajedničkog, dobrosusedskog života. Pa, eto, bolje ćemo se družiti, bićemo bolji susedi, bićemo jedni drugima mnogo bliže.

U ime takve svetle budućnosti, Ana Brnabić se juče sastala sa Johanesom Hanom, koji danima posećuje i srpskog predsednika. Istog dana, Johanes Han je sa Aleksandrom Vučićem otvorio i Žeželjev most. EU kao velika dobročiniteljka uložila je u most, vele, 30 miliona evra. Eh, uložila, gunđaće naš narod po običaju, nezahvalno kao i uvek. Što nam to nije poklonila? Čuj, da nam poklone tolike pare? Kao da nije dovoljno što su ga oni srušili? Pobogu, kako bismo mi taj most nanovo gradili, da nije tog milosrdnog Zapada. Da ga naši prijatelji nisu srušili, srušili bismo ga mi sami, samo da jednog dana ugledamo ovakvu lepotu. I Feniks se rađa iz pepela, zar ne?

Da Vas podsetimo:  Tužan početak aerodroma u Kraljevu

Srpski predsednik nastupa orkestrirano sa svim svojim (a time i srpskim) prijateljima: Blerom, Klintonovima, Johanesom Hanom, Merkelovom i Skotom, sinom Aleksom i tata Džordžom. Zahvaljujući takvima, Srbija ima šansu da se ubrzo otarasi svih ovozemaljskih briga i preda se tanatoskom zanosu i uživanju „s onu stranu dobra i zla“. Sve je tako romantično, da je teško ne primetiti kako se Han oduševio mostom kao „transevropskom“ integracijom i transseksualnom orijentacijom. Sav u transu i u tranzitu, trčao je od predsednika do trans-premijera i obrnuto, tapšući ih po ramenu: Samo tako nastavite – i Srbija je na dobrom putu da nestane… Ah ne, dali su mi pogrešan govor… da ne stane na bezalternativnom putu ka EU snoviđenju! Još ostaje da izmenite Ustav, u oblasti sudstva. To jeste, da presudite sami sebi da Kosovo nije vaše!

Premijer(ka) je podsetila prijatelja Hana, da naši zajednički veliki prijatelji, maltene braća, Tači i Haradinaj, još nisu ispunili jedinu obavezu iz Briselskog sporazuma od pre pet godina. Pa dobro, rekao je Han pomirljivo, plan je ispunjen u obimu od devedeset posto, kad se saberu ispunjene srpske obaveze, tako da se onih deset posto manjka sa šiptarske strane gotovo i ne primećuje. Od ZSO svakako nema nikakve vajde, dodao je Han ubedljivo, dok je stajao na mostu koji je tako dobro napravljen da se prvog dana još nije obrušio u Dunav. BIA je ovde, reklo bi se, dobro odradila posao, a njen šef je sve to znalački uvezao i dodatno učvstio lepkom za pločice. Nikad više Grdelica!

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime