Zilot i psihologija straha

2
2128
Foto: patriot

Dovoljan broj pravoslavnih vernika je imao prilike da čuje različite propovedi duhovnika, koji imaju jedno reklo bi se gurističko poštovanje i autoritet papske nepogrešivosti od svojih sledbenika, ali postavlja se pitanje da li ona stara izreka koja glasi jebeš ovna koji ne mrči svoje stado zaista spada u nešto što bi trebalo da ima veze sa duhom naše vere ?

Pravoslavlje kao jedan od vekovnih nosećih stubova našeg društva je uvek bio uteha ljudima, i jedna vrsta mesta ozdravljenja u kojem su vernici, monasi i sveštenici vekovima nalazili utočište, smisao i unutrašnji preporod svoga bića. Mi živimo u vremenima u kojima i danas ima kvalitetnih, normalnih i dobrih duhovnika, ali možda osvrt baš na neke drugačije propovednike koji imaju različite statuse prozorljivih staraca, opitnih isihasta, jakih revnitelja, itd… ne bi bio uopšte loš sudeći da u ovim haotičnim i naopakim vremenima nešto što bi trebao da bude čist izvor biva zagađivan od pojedinih “duhovnika” koji svojim ultimativnim sistemima vrednosti izazivaju psihička oboljenja, strahove i različite traume nesrećnim ljudima koji se za njihove reči zalepe.

Normalnom čoveku je sasvim jasno da ako krene da se bode heroinskim špricevima u venu ili da besomučno orgija, takva vrsta izbora slobodne volje će u njemu izvršiti različita izopačenja i oboljenja duha i duše i tela, dok je pravoslavna teologija uvek govorila da u situaciji pada Bog nije taj koji kažnjava čoveka, već da je čovek taj koji to radi samome sebi. Našim izborom, ako biramo zlo, mi takođe biramo jednu vrstu odvojenosti od Boga, u čemu svetla ne može biti nikako, kao što je tama njegovo odsustvo, i tu Božije kazne nema, već postoji samo vlastita odgovornost i kretnja ka lošem. Reči Apostola Pavla: “Sve mi je dozvoljeno ali mi nije sve na korist”, govore o toj suštinskoj slobodi i odgovornosti u hrišćanskoj veri. Jednog čoveka koji prolazi kroz velike padove i bogootpadništva na kraju tog puta i dna može čekati duboko pokajanje i preobraženje svetitelja, dok drugog uživanje u nekim malim porocima i slastima koje ga vremenom preuzimaju može totalno i trajno razoriti. Tako da je mera svakom čoveku na njegovom putu drugačija.

Da Vas podsetimo:  Da li zakoni ljudski mogu ukinuti zakone božanske

Reklo bi se da jedno zdravo funkcionisanje čoveka sa njegovim normalnim potrebama koje ne zloupotrebljava niti izopačuje nije nešto naročito destruktivno, a sve ostale priče o anđeoskom bestrašću podrazumevaju jednu ozbiljnu asketiku na koju je jako mali broj ljudi uopšte pozvan, i koja sa sobom nosi velike cene o kojima ti isti duhovnici neće reći ama baš ništa. Zato možete čuti pojedine propovednike koji neretko svojoj pastvi govore o idealima pravoslavnih asketa, isihasta i pustinjskih otaca do kojih ni oni sami nisu ni približno dobacili. A rezultati toga budu mase izveštačenih pravoslavaca ili nesrećnih neurotika koji pokušavaju bez decenijskih duhovnih vežbi da dosegnu nešto što za njih nikada nije bilo ni namenjeno, a krajnja tačka takvih težnji vrlo lako mogu da budu različiti psihički poremećaji, pucanja i ludila.

I tu postoje različite struje. Dok jedni duhovnici govore Bog, ljubav, pokajanje, spasenje, drugi neprestalo udaraju u isto zvono rimokatoličkog srednjevekovnog hrišćanstva, od kojeg su i rimokatolici sami odskočili, koje daje mračan zvuk konstantih pretnji u tonalitetu đavo, smrt, kazna i pakao. Umesto da posvete najviše svog vremena i pažnje u tome kako da nauče svoje vernike da zaista vode računa jedni o drugima i da se pomažu kad i kako god mogu uzajamno u slozi, u svim nevoljama koje trpimo svakog dana, sasvim dovoljan broj njih se opredelio za jednu totalno pogrešnu metodu anti-hrišćanskog pastirstva kroz širenje straha.

Imamo previše uticaja iz okoline koji svakodnevno teže da nas razbiju, i svako od nas je suočen da se bori za sebe na različitim nivoima, ali možda bi nam ta borba svima bila lakša, bilo da je čovek pravoslavan ili ne, kada bi smo samo zastali u jednom trenutku i zapitali se “kako mogu da pomognem čoveku do mene?”.

Da Vas podsetimo:  Tajanstveno značenje slova Š

Relja Rašović

patriot.rs

2 KOMENTARA

  1. ne treba tu mnogo,samo da stanemo pred ogledalo i da sebe upitamo,koje sam to dobro danas učinio mom narodu,kao jedinka te zajednice.eto početka.ili pitati sebe kao što se to događa kod pola stanovništva,bar tako kaže podatak,da su pedeset posto njih izašli na izbore,pa da pitaju sebe,iz kog razloga činim zla dela svom narodu.prvo da pođemo od sebe pa onda druge,eto početka.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime