Život

0
751
Nikola Veragić / Foto: printscreen

Rodite se, živite i umrete. Svaki čovek na kraju umre. Neko živi kratko, neko dugo, neko je imao lak i srećan život, a neko mnogo težak – neko je bio zdrav skoro ceo život, a neko bolestan skoro ceo život, neko je imao veliku porodicu, a neko je bio siroče ili je ostao bez cele porodice… Život brzo prođe i ljudima koji su dugo i srećno živeli. I da li su srećni oni koji dugo žive, ako većina ljudi koje su voleli više nije na ovom svetu? I da li znaju, oni koji nisu nikoga voleli i niko im ne nedostaje, šta je sreća?

Kada uđete u petu ili u šestu deceniju, počinju da odlaze ljudi pored kojih ste odrasli i koje ste voleli, i koji su vas voleli, najviše na svetu. Na kraju, imate više bližnjih na onom svetu, među mrtvima, nego među živima. A sa živim rođacima i prijateljima viđate uglavnom na sahranama rođaka i prijatelja. Ili na rođendanima dece i unuka. Jedni ljudi odlaze, drugi dolaze. Nekad u istoj porodici u istom danu umre jedan član, a na svet dođe nov član porodice. Sve ima nekog smisla, samo je nama teško da to shvatimo.

Život je lep, ali je i težak, prepun iskušenja – život je borba. Život je nastao i nastaje iz ljubavi, ali je sam dolazak na svet i sve od trenutka rađanja do smrti – borba. I nikad ne znaš šta će sutra biti. Danas si živ, sutra si mrtav – iznenadna prirodna smrt tokom spavanja, saobraćajna ili neka druga nesreća… i nema te više, a život ide dalje. Danas si zdrav, sutra si bolestan i boriš se za život. Danas je neko koga voliš pored tebe, sutra ga nema i nikad ga više nećeš videti. Bolest može da se izleči, povratka iz smrti nema. Nema pravila, nije važno ko si, šta si, odakle si… Umiru i dobri i loši, i obrazovani i neobrazovani, i bogati i siromašni ljudi. U tom smislu, svi ljudi su isti i jednaki.

Da Vas podsetimo:  Pitanja i odgovori o Kovidu-19 u vezi sa trudnoćom, porođajem i dojenjem

Ovde se ne radi o pesimizmu i optimizmu, nego o racionalnom konstatovanju činjenica i suočavanjem sa činjenicom da je smrt deo života. Na primer, prošle godine je umro moj prijatelj Vukan, 6 meseci pre svog 40-og rođendana, mesec dana pre mog (40-og) rođendana. Neko živi 10, neko 40, neko 60, neko 90 godina. Niko ne može da zna koliko će živeti. Zar nije svaki dan života – dar? Kome da zahvalimo? Da li je smrt zaista kraj?

Šta je to toliko važno u ovom životu, da u ljudima izaziva toliku mržnju i da ih tera da čine zlo ljudima koji njima nisu učinili zlo ili nepravdu? (Osvetu možemo nekad i da razumemo – čovek se sveti čoveku koji mu je učinio zlo, iako to nije rešenje, jer se zlo jedino dobrim pobeđuje.) Zar nisu slava i bogatstvo prolazne pojave, a smrt neminovna? Koji je to cilj koji se mora ostvariti, po svaku cenu? Jedno je „ostaviti trag u životu“, a nešto sasvim drugo je juriti za nečim što je prolazno, biti otuđen od ljudi i činiti nedela zbog toga. Neki ljudi provedu život baveći se trivijalnim stvarima. Bližnji se posvađaju zbog sitnica, pa prestanu da se viđaju, a onda im bude žao kada neko premine, što nisu proveli više vremena sa njim dok je bio živ. Tad je kasno, prošao je život.

Šta je, dakle, najvažnije u životu? To je odnos prema životu, prema samom sebi, prema drugim ljudima, prema prirodi i naravno, kao najvažnije, prema Bogu. Život je dar. Ko je darodavac? Da li postoji još neko, osim roditelja, kome treba da zahvalimo za život? Šta je sa ljudima koji su imali loše roditelje ili koje su roditelji ostavili kao bebe i nikad ih nisu upoznali? Šta je sa roditeljima naših roditelja i njihovim roditeljima? Šta je sa rođacima koji su brinuli o vama i deo su vaše porodice, kao i njihovi pretci? Ko je dao život porodici i održao je kroz više generacija? Čak i kad je lični život mnogo težak, pun iskušenja, nevolja, bolova i patnji, treba slaviti život. Ali pre svega treba slaviti onog koji daje život i koji je stvorio svet. Slavite Boga i kad vam u životu sve ide dobro, i kad je loše i dođu iskušenja. Ne zaboravite na Boga, i On neće da ostavi vas, bez obzira koliko vam je težak život, jer ovo nije jedini život. Ovaj život brzo prolazi. Posle kiše dođe sunce, noć će proći i svanuće nov dan. Koliko god da vam je teško, nemojte to da zaboravite. Koliko god da vam ide dobro u životu, nemojte to da zaboravite. U ovom životu nema ni konačne nagrade ni konačne kazne. Ne radite ništa u životu zbog nagrade i kazne. Ljubite dobro radi samog dobra, volite Boga bezuslovno, kao što On vas voli. Ljubite svoje bližnje. To je najvažnije u životu – biti odgovoran prema životu i voleti, ispuniti život ljubavlju. Koliko god da traje i kako god da živite.

Da Vas podsetimo:  “Lebac sutra nemojte poslati”
Nikola Varagić
Izvor: stanjestvari.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime