Zločini Hrvata nad Srbima su toliko veliki da su postavili granicu nezaborava

DA LI JE MILE BUDAK IZGOVORIO USTAŠKI PROGRAM UNIŠTENJA SRBA ILI JE TO SRPSKA PROPAGANDA?

• Tvrd­nja nemačkog istoričara Korba da usta­še nisu ima­le pro­gram uni­šte­nja manji­na – srp­ske, jevrej­ske i rom­ske – u Neza­vi­snoj Drža­vi Hrvat­skoj „kori­sna“ je za hrvat­sku isto­ri­o­gra­fi­ju i naro­či­to za one koji pokuša­va­ju da revi­di­ra­ju opšte­pri­hva­će­na tuma­če­nja tra­gič­nih zbiva­nja, poput onih u Jase­nov­cu. Da Kor­bo­va tvrd­nja u najmanju ruku nije tač­na pokazuju radovi Šime Balena, Fikrete Jelić Butić, Bogdana Krizmana i Maria Jareba koji donose sija­set doka­za da je posto­jao program („master-plan“)
• NDH je imao program uništenja Srba i u velikoj meri je realizovan

Nije jed­no­stav­no ustvr­di­ti koji su raz­lo­zi novih, radi­kal­nih tuma­če­nja (revi­zi­o­ni­zma) odre­đe­nih isto­rij­skih doga­đa­ja iz peri­o­da Dru­gog svet­skog rata a naro­či­to ulo­ge izve­snih poje­di­na­ca u odno­su na dosa­da­šnja, manje-više, opšte­pri­hva­će­na sazna­nja.

Revi­zi­o­ni­zam u hrvat­skoj isto­ri­o­gra­fi­ji u novom tuma­če­nju Neza­vi­sne Drža­ve Hrvat­ske (NDH) i njene držav­ne poli­ti­ke zlo­či­na nad srp­skim naro­dom dobio je odre­đe­nu podr­šku uklju­či­va­njem u raspravu o toj temi poje­di­nih isto­ri­ča­ra izvan ­bal­kan­skih država. Jed­na od njiho­vih teza jeste da nije bilo nika­kvih zlo­či­nač­kih plano­va pre­ma srp­skom naro­du u usta­škoj orga­ni­za­ci­ji. Ta tvrdnja se može lako oboriti samo na primeru govora jed­nog od usta­ških ideolo­ga Mile Buda­ka o ubi­ja­nju, pro­te­ri­va­nju i rimo­ka­to­li­če­nju pra­vo­slav­nih Srba radi stva­ra­nja jed­no­na­ci­o­nal­ne i jednoverujuće hrvat­ske drža­ve.

Posto­ji mno­go raz­lo­ga zašto kom­plek­sna isto­ri­ja NDH (10. april 1941–15. maj 1945) u komu­ni­stič­koj Jugosla­vi­ji nika­da nije do kra­ja raz­ja­šnje­na. Sla­blje­nje kon­cep­ci­je o uni­ta­ri­stič­koj drža­vi i okre­ta­nje ka kon­fe­de­ral­noj for­mi SFR Jugo­sla­vi­je, oza­ko­nje­ne u Usta­vu iz 1974. godi­ne, neiz­be­žno je dove­lo do ras­pa­da te, moglo bi se reći, veštač­ke zajed­ni­ce repu­bli­ka i pokra­ji­na. U tom više­de­ce­nij­skom pro­ce­su poseb­no mesto pri­pa­lo je novom tuma­če­nju pro­šlo­sti, poseb­no hrvat­ske usta­ške drža­ve.

Hrvati stalno pokušavaju da menjaju istorijske fakte

Neza­vi­sna Drža­va Hrvat­ska spro­ve­la je držav­ni zlo­čin nad Srbi­ma, to jest nad tre­ći­nom svog sta­nov­ni­štva, sle­div­ši nemač­ku naci­stič­ku poli­ti­ku u odno­su na Jevre­je i Ciga­ne/Rome.

Taj zlo­čin je bio toli­kih raz­me­ra da je izme­đu hrvat­skog i srp­skog naro­da postavlje­na gra­ni­ca neza­bo­ra­va koja se dalje poten­ci­ra upra­vo zbog revi­zi­o­ni­zma koji dola­zi sa hrvat­ske stra­ne.

Novo „čita­nje“ isto­ri­je NDH spro­vo­di se, pored osta­log, i kroz magi­star­ske, master i dok­tor­ske  rado­ve koji se bra­ne od Novog Zelan­da do Kana­de, na jezi­ci­ma drža­va u koji­ma nasta­ju, prven­stve­no na engle­skom i nemač­kom. Zahva­lju­ju­ći savremenoj inter­net teh­no­lo­gi­ji lako je doći do goto­vo svih tih rado­va, pro­či­ta­ti ih i komen­ta­ri­sa­ti. Jed­na od postav­ki u veći­ni pome­nu­tih rado­va jeste dru­ga­či­ji pogled na NDH i u njoj veli­ki, pri­pre­mljen odra­ni­je, spro­ve­de­ni zlo­čin uz izbe­ga­va­nje tuma­če­nja ne malo važne neča­sne ulo­ge Rimo­ka­to­lič­ke crkve u sve­mu tome.

Posle odbrane doktorata Im Schat­ten des  Wel­tkri­egs. Mase­en­ge­walt der Usta­ša gegen Kro­a­tien, 1941-45, (U sen­ci svet­skog rata: masov­no nasi­lje usta­ša pro­tiv Srba, Jevre­ja i Roma u Hrvat­skoj 1941–45, za Aleksandra Korba zainteresovali su se hrvatski novinari. Rezultat toga bili su brojni intervjui štam­pa­nim i inter­net ver­zi­ja­ma.

U jed­nom od tih inter­vjua ustvr­dio da je u Nezavi­snoj Drža­vi Hrvat­skoj bilo zlo­či­na, ali ne i geno­ci­da. Dodao je da nema doka­za za isti­ni­tost činje­ni­ce o jed­nom od govo­ra ministra nasta­ve i bogo­što­vlja Mile Buda­ka u kome je nago­ve­stio pro­gram usta­ške vla­sti pre­ma srp­skom naro­du: „Jedan dio Srba pobiće­mo, dru­gi ćemo rase­li­ti, a osta­le ćemo pre­ve­sti u kato­lič­ku vje­ru i tako pre­to­pi­ti u Hrva­te“!

U Kor­bo­voj diser­ta­ci­ji, Mile Budak je pome­nut na stra­ni­ca­ma: 35, 61, 78, 79, 103, 111, 207, 268, 390 i 400! Na tim stra­ni­ca­ma, međutim, ne pomi­nju se Buda­ko­vi govo­ri, ali ima nešto dru­go: Korb na stra­ni 35 isti­če da je srp­ska propaganda uti­ca­la i na sadr­žaj nemač­kih izve­šta­ja u koji­ma su ispi­sa­ne nega­tiv­ne oce­ne o usta­škoj drža­vi pot­kre­plje­ne pominjanjem njenih broj­nih zlo­či­na!

U raz­go­vo­ru sa Rober­tom Baj­ru­ši­jem, novi­na­rom zagre­bač­kog Jutar­njeg lista, obja­vlje­nim pod naslo­vom „Nje­mač­ki povje­sni­čar i jedan od vode­ćih struč­nja­ka za povi­jest NDH: Ovo je pra­va isti­na o bro­ju ubi­je­nih u Jase­nov­cu“ (ima ga i na inter­ne­tu, posta­vljen je 20. maja 2018), na kon­sta­ta­ci­ju: „Među­tim, u svo­joj knji­zi izno­si­te tezu da se u NDH nije radi­lo o geno­ci­du nad Srbi­ma jer niti jedan doku­ment ne doka­zu­je da se radi­lo o una­pri­jed smiš­lje­nom pla­nu, reci­mo kakav je posto­jao u Nje­mač­koj pre­ma Žido­vi­ma?“, nemač­ki isto­ri­čar je odgo­vo­rio:

„Važno je defi­ni­ra­ti što zna­či geno­cid. Nije uop­će spor­no da su usta­še poku­ša­li uniš­ti­ti Srbe koji su živje­li na pod­ruč­ju NDH, ali, isto tako, nema doka­za kako je posto­jao master-plan koji je pred­vi­đao sustav­nu likvi­da­ci­ju srp­skog sta­nov­niš­tva u toj drža­vi. Geno­cid u sebi sadr­ži kon­cept uniš­te­nja neke skupi­ne, a usta­še su često, i u vrhu vla­sti NDH i na lokal­nim razi­na­ma, poko­lje pro­vo­di­li bez nekog pla­na. Jugo­sla­ven­ska histo­ri­o­gra­fi­ja tvr­di­la je kako je posto­jao plan ustaš­kog geno­ci­da, što se ne čini toč­nim jer su nasi­lje i uboj­stva često bili nasu­mič­ni i neo­r­ga­ni­zi­ra­ni ili bi se u nekim dije­lo­vi­ma NDH doga­đa­li, a dru­gdje ne.“

Kor­bo­va tvrd­nja da usta­še nisu ima­le pro­gram uni­šte­nja manji­na – srp­ske, jevrej­ske i rom­ske – u Neza­vi­snoj Drža­vi Hrvat­skoj „kori­sna“ je za hrvat­sku isto­ri­o­gra­fi­ju i naro­či­to za one koji pokuša­va­ju da revi­di­ra­ju opšte­pri­hva­će­na tuma­če­nja tra­gič­nih zbiva­nja, poput onih u Jase­nov­cu. Da Kor­bo­va tvrd­nja u najmanju ruku nije tač­na pokazuju radovi Šime Balena, Fikrete Jelić Butić, Bogdana Krizmana i Maria Jareba koji donose sija­set doka­za da je posto­jao program („master-plan“) ne samo uni­šte­nja pome­nu­tih manji­na već i onih koji nisu podr­ža­va­li takvu usta­šku poli­ti­ku i orga­ni­za­ci­ju!

Mile Budak (30. avgust 1889. – 7. jun 1945) bio je austrougarski voj­nik, rat­ni zaro­blje­nik, robi­jaš u Kra­lje­vi­ni Jugo­sla­vi­ji, advo­kat, knji­žev­nik, usta­ški prvo­bo­rac, ured­nik ustaških novi­na, viso­ki dužno­snik u Neza­vi­snoj Drža­vi Hrvat­skoj i na kra­ju osu­đe­nik u komunističkoj Jugo­sla­vi­ji.

Budak je 1933. godi­ne obja­vio više pesa­ma od kojih se, kao „program­ska“, izdva­ja Div pla­ni­ne (pozna­ti­ja kao usta­ška korač­ni­ca Bjež­’te psi­ne a pod­se­ća na tako­zva­ni Vele­bit­ski usta­nak 1932. godine). Dru­ga i četvr­ta stro­fa gla­se:

Podi­že se junak Ante,

pa zagr­mi iz visi­ne,

kao tru­ba Bož­je prav­de:

„Bjež­te psi­ne pre­ko Dri­ne!“

——

S Vele­bi­ta Ante kli­če,

zublje gore, puš­ke ore:

„Bjež­te psi­ne pre­ko Dri­ne

Hrva­ti se za dom bore!“

Rea­li­za­ci­ja nago­ve­šte­ne poli­ti­ke pre­ma srp­skom naro­du započe­la je već 10. apri­la 1941. godi­ne posle pro­gla­še­nja Neza­vi­sne Drža­ve Hrvat­ske. Kam­pa­nja pro­tiv Srba poja­ča­va­na je tokom maja i juna te godi­ne. To je spro­vo­đe­no pre­ko štam­pe i orga­ni­zo­va­njem masov­nih sku­po­va u broj­nim mesti­ma širom nove drža­ve, na koji­ma su govo­ri­li usta­ški čel­ni­ci. Među kra­je­vi­ma koja su pose­ći­va­li usta­ški gla­va­ri, Lika je ima­la poseb­no mesto, što je i razu­mlji­vo s obzi­rom na to da je na tom pod­ruč­ju bila rođe­na veći­na usta­ških glava­ra. Naj­če­šće je govo­rio Mile Budak, Liča­nin po geo­graf­skom pore­klu, mini­star nasta­ve i bogo­što­vlja, u čijem reso­ru je bila i držav­na pro­pa­gan­da; on je u takvim pri­li­ka­ma pote­zao teške neosnova­ne optu­žbe pro­tiv Srba i otvo­re­no nago­ve­šta­vao suro­ve posle­di­ce po njih.

NDH je imala program uništenja Srba

Ondašnja štampa nije zabeležila Budakov govor u Gospiću.

Brojni zaljubljenici u prošlost, od amatera do školovanih istoričara, pominjali su Budakov govor ali gotovo da nema dvojice koji su napisali isti datum i njegove reči. Trebalo bi više prostora da se navedu imena autora a još više šta su pisali. Čini mi se da je zamešateljstvo nastalo tvrdnjom Viktora Novaka jer su upravo njega brojni publicisti i zaljubljenici u prošlost pominjali kao glavni izvor.

Novak je znao za mesto, vreme i sadržaj Budakovog govora ali je iz ko zna iz kojih razloga to prećutao. Radi se, naime, o izjavama dvojice mladića iz okoline Gospića koji su krajem maja 1941. godine izbegli u Srbiju i o tome svedočili pred nekolicinom službenika Patrijaršije. A ta svedočenja su bila poznata i Novaku jer je koristio izvore Patrijaršije i građu Komesarijata za izbeglice. Novak je znao i za memorandume Srpske pravoslavne crkve nemačkim komandantima u Srbiji i mogao je u njima da pročita upravo te Budakove reči.

Precizne podatke dao je Fer­do Čuli­no­vić, dok­tor prav­nih nauka, koji je saslušavao  Buda­ka 26. maja 1945. godine i prisustvovao suđenju deset dana kasnije i o tome ostavio traga u jednom od svojih brojnih radova: Oku­pa­tor­ska podje­la Jugo­sla­vi­je, Beo­grad 1970, str. 348.

Čulinović je utvrdio da je Budak objavio pesmu „Div planine“ i da je govorio 15. maja u Gospiću i tom prilikom izgovorio „Jedan dio Srba mi ćemo pobi­ti, dru­gi rase­li­ti, a osta­le pre­ve­sti na kato­lič­ku vje­ru i tako pre­to­pi­ti u Hrva­te.“

S obzirom na pozicije koje je Budak imao u ustaškoj organizaciji i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, on je izrekao program ustaške države prema srpskom narodu.

To znači da Aleksandar Korb i njemu slični greše kada tvrde da nije postojao master plan o tome šta činiti sa srpskim narodom! Postojao je i, na žalost, realizovan u velikoj meri!

Velj­ko Đurić Miši­na
V. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu
Izvor: izmedjusnaijave.rs

*(Napomena: ovo je skraćena verzija znatno šireg teksta koji se može pronaći na sajtu Muzeja žrtava genocida: muzejgenocida.срб ili muzejgenocida.rs)