Zloduh se vraća

Moralna ništarija u službi globalističkih i ličnih interesa

• Odvajanje Crne Gore od Srbije nije imalo za cilj samo stvaranje još jedne mini državice, već i nož u leđa i u srce Srpstvu Crne Gore, menjanje vekovnog crnogorskog identiteta, samog DNK. Veliki meštar ovog zločina bio je Miroslav Lajčak;
• Visokotiražni sarajevski “Dnevni avaz”, po objavljivanju rezultata referenduma, preko cele naslovne strane najkrupnijim slovima objavio je da su Bošnjaci i Muslimani (čitaj: Arnauti) podarili nezavisnost Crnoj Gori. Good job, Mister Lajčak!
• Kadrovi do juče socijalističkih zemalja, dodvoravajući se glavnim maherima EU, preporučili su se toj istoj EU kao lojalni izvršioci manjih i srednjih prljavih poslova za račun EU i, razume se, sa blagoslovom Amerike;

Vrhuška Evropske unije (EU), birokratska i robovlasničkih nazora prema zemljama van EU okvira, izgleda da je spremna da na mesto medijatora dijaloga iz Beograda i Prištine imenuje Miroslava Lajčaka, slovačkog ministra spoljnjih poslova.

Po definiciji medijator bi trebalo da je osoba već poznata po svom integritetu i koja, po onoj narodnoj, ne sudi “ni po babu ni po stričevima”. Da li je Miroslav Lajčak takva osoba? Ili je, možda, najnoviji u beskrajnom nizu slatkorečivih i ciničnih belosvetskih zlotvora, svih sa zajedničkim imeniteljem koji ide od zamajavanja Srba i Srbije sve do otvorenih pritisaka i odluka koje su sve bez izuzetka na štetu Srbije i Srba ma gde živeli. Podsetimo se u kratkim crtama mutne biografije Miroslava Lajčaka.

Počeo je, naravno, kao mlad i perspektivan član Komunističke partije Slovačke, da bi se, po raspadu SSSR-a, partija “prestrojila u hodu” i postala socijaldemokratska. U hodu se “prestrojio” i Lajčak. Uspon njegove birokratske karijere dobija ubrzanje po “Plišanoj revoluciji”, razlazu Češke i Slovačke.

Ubrzo je imenovan za ambasadora Slovačke u Beogradu (2001. do 2005) gde je za “izuzetne zasluge” odlikovan Ordenom jugoslovenske zvezde prvog reda (najviše jugoslovensko odlikovanje). Ambicije Lajčaka bile su veće od obične diplomatije. Njegova srećna zvezda, ulaskom Slovačke, 2004. godine u EU i NATO, ponovo mu se nasmešila. Umesto da nastavi da se penje uz lukrativne stepenice slovačke birokratije, gde se stiču privilegije nezamislive za običnog Slovaka, na bliskoj udaljenosti široko su se otvorila vrata koja stepeništem sa pozlaćenim kandelabrima vode ka višim sferama EU i NATO pozicija. I ko tu ne bi pokušao da sa slovačkog brodića ne pređe na luksuzni EU kruzer?

Kadrovi do juče socijalističkih zemalja, dodvoravajući se glavnim maherima EU, preporučili su se toj istoj EU kao lojalni izvršioci manjih i srednjih prljavih poslova za račun EU i, razume se, sa blagoslovom Amerike. Tako je Lajčak već 2006. godine, na predlog ličnog predstavnika Havijera Solane, čoveka koji je kao gensek NATO-a po odluci Vašingtona-Londona-Berlina-Pariza-Rima i gomile NATO klimoglavih poslušnih patuljaka pritisnuo 1999. godine dugme za terorističko i zločinačko bombardovanje SR Jugoslavije, postavljen za izaslanika EU za sprovođenje referenduma o nezavisnosti Crne Gore.

Poznato je kako je taj referendum, sa unapred zacrtanim rezultatom, organizovan i sproveden. Doletali su na glasanje silni čarteri puni Arnauta, čak sa drugih kontinenata, dok je desetinama i desetinama hiljada građana Crne Gore koji žive u Srbiji, paglavito u Beogradu, izbornim inženjeringom i birokratskim marifetlukom oduzeto pravo da na tom referendumu učestvuju.

Najveći dirigent svega toga bio je Miroslav Lajčak. Isti diplomatski izvođač najprljavijih prevara svakako je bio upoznat sa oko 200 prigovora na referendum a koje je podnela lista koja je bila za to da Crna Gora ostane u SR Jugoslaviji, svi prigovori potkrepljeni dokazima o mnoštvu nepravilosti i očitih krađa pri glasanju diljem Crne Gore, a da ni jedan jedini prigovor nije prihvaćen, čak ni iz neke mesne zajednice sa zanemarljivim brojem glasača. I? Svi prigovori odbijeni, od prvog do poslednjeg, da bi se stvorila veštačka besprekornost, da ni najmanja senka ne padne na odluku o nezavisnosti. Ne čudi da je visokotiražni sarajevski “Dnevni avaz”, po objavljivanju rezultata referenduma, preko cele naslovne strane najkrupnijim slovima objavio da su Bošnjaci i Muslimani (čitaj: Arnauti) podarili nezavisnost Crnoj Gori. Good job, Mister Lajčak! Što su svakako rekli Lajčakovi mentori tapšući ga po leđima bez kičme.

Odvajanje Crne Gore od Srbije nije imalo za cilj samo stvaranje još jedne mini državice, već i nož u leđa i u srce Srpstvu Crne Gore, do tada srpskoj Sparti, menjanje vekovnog crnogorskog identiteta, samog DNK. Veliki meštar ovog zločina, Miroslav Lajčak, koji je pri referendumu držao i nož i pogaču, odlično je odradio posao EU kasapina.

Ne čudi da je već sledeće 2007. godine, u junu, dobio kao nagradu i debelu sinekuru postavljenjem za visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu. Postavljen je, drugim rečima, za šerifa sa neograničenim ovlašćenjima, slično onom džejmsbondovskom “license to kill“. Nije potrebno podsetiti da je ta funkcija služila, kao i pre Lajčaka i posle njega, za stalna kresanja prava Republike Srpske. Podržavajući bošnjačke apetite i interese sasvim je zasluženo krajem te iste godine od onog istog polušerijatskog sarajevskog “Dnevnog avaza” proglašen za ličnost godine. Još jednom: Good job, Mister Lajčak!

I tako, eto, evo gospodina Lajčaka po treći put “među Srbima”. Zna EU šta radi: ni u sportu se ne menjaju oni koji odrađuju zacrtani posao. Tek je u međunarodnoj terorističkoj politici ovo vrhunsko pravilo. Moderator između Beograda i Prištine! Dokazani srbofob! Kasapin opet jaše!

Ličnost Miroljuba Lajčaka ne govori samo o Miroljubu Lajčaku. Nema nikakve sumnje da i ceo politički vrh Slovačke podržava Lajčaka. Ne treba da nas zavara činjenica da je Slovačka jedna od pet zemalja EU koji nisu priznale kvazi državu Kosovo. Razlog je mađarska nacionalna manjina u Slovačkoj. Slovaka je nešto više od pet miliona, dok tamošnjih Mađara ima nešto više od 500.000, dvostruko više nego Mađara u Vojvodini. Slovački Mađari nikada se nisu pomirili sa granicama povučenim posle Prvog svetskog rata i pogled im nije usmeren ka Bratislavi već ka Budimpešti. Da se u istočnoj Slovačkoj, u opštinama gde su Mađari većina, dozvoli referendum nema dvojbe da bi se ovi slovački Mađari otcepili od Slovačke. To je razlog što Slovačka ne priznaje Kosovo i “podržava celovitost Srbije”.

Takvih kao Lajčak, moralnih ništarija u službi tuđih a naravno i svojih ličnih interesa, ima u svim zemljama. Srbija nije izuzetak: ne zna se ni broj “domaćih” NVO, debelo finansiranih od strane imperijalnih porobljivača sveta, koje najotvorenije fabrikuju “istine” o krivici Srba i Srbije za sve i svašta i rade protiv svih srpskih interesa gde god da Srbi žive. Još samo da objave da su Srbi razapeli Hrista.

Miroslav Lajčak je Slovak, beskrupulozni plaćenik EU i Amerike. Ali Lajčak nikako nije sinonim za sve Slovake. Posebno ne za slovačku manjinu u Banatu, sa centrom u Kovačici. Slovaci u Srbiji su, čuvajući svoj jezik, običaje, tradiciju i kulturu pokazali uvek svoju lojalnost. Po poslednjem popisu Slovaka u Srbiji ima nešto više od 50.000. Slovaci u Slovačkoj su uglavnom katolici, dok su ovdašnji Slovaci mahom protestanti. Od slovačkih banatskih kuća i šorova Srbi bi mogli da nauče šta su urednost, higijena i stalna briga o svom okruženju i komšijama. Pomenimo i slovačku školu naivnog slikarstva koja je od lokalne “zanimacije” postala deo kulturnog nasleđa Srbije, a slovački naivci stekli svetsku slavu. Mnogo je tih naivaca, pomenimo smo nekoliko najznačjnijih: Zuzana Halupova, Martin Jonaš, Pavel Cicka.

Bratislava, glavni grad Slovačke, nekada u sastavu Austrougarske, privlačila je na visoke škole mnoge Srbe, tako su na liceju u Bratislavi učili i Vuk Karadžić, Dositej, Đura Daničić, Svetozar Miletić i mnogi drugi, pa potom ta znanja prenosili u sve krajeve naseljene Srbima. Eto, i u tome dugujemo zahvalnost Slovačkoj.

Slovaci u Srbiji su, uz Rome, najodaniji građani Srbije. Dokaz? Dovoljan je jedan podatak: odziv Slovaka na mobilizaciju u poslednjem ratu bio je veći nego kod Srba u Šumadiji, Beograd od srama da ne pominjemo. Zato kapu dole pred našim Slovacima!

I tako, dočekasmo i to da će Lajčak, taj potrčko EU i NATO zločinaca i inkvizitora, opet stići među Srbe da nam, dobrano potkovan dokazanim enciklopedijskim beščašćem, “pomogne” da sa Arnautima dogovorimo ako ne neko novo “bratstvo-jedinstvo”, a ono svakako rešenja koja će sva biti na štetu Srbije.

Kako bi trebalo reagovati na postavljenje i dolazak ovog zloduha? Potpisnik ovih redova zna šta bi učinio da ima bilo kakvu vlast. Odbio bi da prihvati njegovo imenovanje, proglasio bi ga: Persona non grata! A to ova vlast ni u snu neće ni da posmisli, a nekmoli da se usudi da uradi. Za očekivati je da Lajčak, zloduh u firmiranom odelu, koji se vraća na mesto zločina, opet dobije neko visoko srpsko odlikovanje. Fuj!

(Autor je pisac i režiser iz Beograda)

Milan Šećerović
Izvor:  izmedjusnaijave.rs