(Zlo)upotreba lošeg vremena

0
760

vukoticOko nevremena u Zrenjaninu i, kasnije, u Feketiću, u srpskim medijima pisalo se kao o nekoj velikoj (neviđenoj) nevolji. Kao da je sneg pao usred leta?  Istina, da je ovih dana hladno – hladno je. Da duva vetar – duva; nekih 10-12m/s, to jeste, negde oko 40km/h. Vetar je prilično jak, ali ni izbliza, ni u jednom trenu, nije bio „orkanske jačine“ kako su javljali neki mediji. Čak vetar nije bio ni olujne snage, mada je za ljudska čula bio pomalo neprijatan. Ni temperatura nije naročito niska za ovo doba godine. Uglavnom se kreće od -2 do -3 stepena Celzijusa.

Na putu Beograd-Zrenjanin, između Perleza i Stajićeva, preprečila su se dva šlepera i tako su blokirali saobraćaj na toj deonici puta. Odatle vidimo da nadležne državne službe i saobraćajna policija nisu valjano obavile svoj posao, jer da jesu, pomenuta dva šlepera uopšte se ne bi našla na putu.

Evo kako je o tom „silnom nevremenu“ izveštavao Kurir, a slično je bilo i sa drugim medijima:

„Snežni nanosi visoki i do šest metara i udari vetra od preko 100 kilometara na sat samo su deo pakla koji su prekjuče preživeli putnici na putu Zrenjanin – Beograd; satima su se smrzavali bez hrane i vode jer spasioci nisu mogli da se probiju do njih“.

Dakle, neverovatne laži! Preko 100km/h! Nanosi od šest metara! Znaju li ti ljudi, koji ovakve gluposti pišu, koliko je šest metara? Činjenica je da vremenski uslovi nisu bili idealni, ali oni su daleko od toga da se, usred zime, nazovu ozbiljnom vremenskom nepogodom. Visina snežnog pokrivača je 2-3 cm, što ne bi trebalo da predstavlja problem u jednoj iole organizovanijoj državi. Ali, pokazalo se, u Srbiji se jedno sasvim normalno zimsko vreme predstavlja kao meteo-katastrofa.

Da Vas podsetimo:  Kako da postanem bar kućni ljubimac?!

A samo „spasavanje“ ljudi iz „zavejanih“ automobila neviđena je farsa. Ispada da su se ljudi zaglavili u nekoj nedođiji, maltene, na Antarktiku, na dnu sveta, gde na hiljade kilometara nema žive duše. Udaljenost između Perleza i Stajićeva nije veća od desetak kilometara, a između ova dva mesta nalazi se hotel „Sibila“ (Carska bara). Otuda, nikakvog problema nije bilo da ljudi, čiji su automobili ostali blokirani na putu, otpešače onih (u najgorem slučaju) pet kilometara do Stajićeva, Perleza ili do pomenutog hotela, koji se nalazi između ta dva mesta. I umesto da tako urade (prepešače onih par kilometara do naseljenog mesta), ljudi su čekali u svojim automobilima ili da se smrznu ili da neko dođe po njih da ih prebaci (ni manje ni više) nego u zrenjaninsku bolnicu?

hotelsibilaistna

Hotel „Sibila“ na pola puta između Perleza i Stajićeva

Ovde, čini mi se, nešto nije u redu ni sa državnim organima, ni sa medijima, ali ni sa onim ljudima koji su se zaglavili u snegu.

U Feketiću je medijska propaganda dosegla neverovatnu (orvelovsku) dimenziju. Tamo je PPV odjurio da „spasava“ decu, a zajedno s njim i kamere RTS-a. Ali, izgleda da među „zarobljenim“ putnicima nije bilo manje dece, pa su Vučiću „utrapili“ nekog momčića od 13-14 godina. I siroti PPV se na jedvite jade uspravio da bi tog momka nekako preneo onih dvadesetak metara. Nikakvo čudo ne bi bilo, ako se sutra pokaže da je PPV – onako nenaviknut na rad i fizičku aktivnost – noseći onog momčića od tridesetak kilograma dobrano ušinuo leđa. Ali, ako se i to desi, ništa zato, jer važno je da se ovaj „uplanirani“ budući premijer prikaže kao nacionalni heroj.

Da Vas podsetimo:  Kako je Niš od simbola slobode, postao grad rampi
Biciklisti

RTS je prikazala jednog biciklistu kod Krčedina, ali nije bila u prilici da vidi i druge bicikliste, koji su se kretali srpskim drumovima po onom „užasnom“ nevremenu. Jedan od tih biciklista bio je i autor ovog teksta. Snimak takvog biciklističkog „poduhvata“ možete videti na donjem video snimku.

Na snimku koji je prikazala RTS jasno se vidi da onom momku, kojeg nosi PPV, ništa ne fali i da je mogao i sam da se prošeta do helikoptera – mada nikome nije jasno šta će uopšte u tom helikopteru. I na tom delu puta udaljenost do prvog naseljenog mesta nije veća od desetak kilometar.  Zavisno gde su se ljudi našli, mogli su da otpešače do Feketića ili do Vrbasa; ili severno od Fektića – do Lovćenca, malog Iđoša, Bačke Topole. Gde god da se krenulo, do naseljenog mesta bi se stiglo za jedan ili dva sata hoda. Hladno jeste, ali niko se tu ne bi smrzao za dva sata hoda ni da je bio neadekvatno obučen. (Naravno, podrazumeva se da su svi ljudi tamo imali toplu zimsku odeću).


Dušan Vukotić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime