Najnoviji predlog Ratka Dmitrovića upućen sindikatima u Kompaniji Novosti o jednokratnom umanjenju zarada od 40 odsto svim zaposlenima je najblaže rečeno ponižavajući. I samim tim neprihvatljiv. Pogotovu što bi se po Dmitrovićevom proračunu uštedelo 16 milona dinara u jednom mesecu, a taj novac bi navodno bio iskorišćen za isplatu brojnih tehnoloških viškova. Tako ispada da će zaposleni sami sebi omogućiti smanjenjem sopstvenih zarada ubrzaniji odlazak, što je samo po sebi nečuveno.
Da bi se zaista uštedelo postoji daleko pravedniji i efikasniji način od ovog koji je predložio Dmitrović. Najpre staviti na papir koliko tačno na mesečnom nivou košta kolegijum i menadžment Kompanije Novosti. Sabrati im sve plate i naravno učinak. Izračunati koliko je to isplativo i potrebno u ovom trenutku. Primera radi, Ratko Dmitrović ima zaradu od oko 650 hiljada dinara u bruto iznosu, a njegov zamenik Milan Babović od oko 250 hiljada dinara. Kad se tome pridoda i poslovna kartica koju primereno svojim potrebama koristi Dmitrović, to je pozamašni izdatak na mesečnom nivou za jednu i mnogo bolje stojeću kompaniju nego što su Novosti.
Saberite koliko glavni urednik i njegov zamenik koštaju Kompaniju na godišnjem nivou – gotovo 11 miliona dinara. A šta je njihov zajednički rezultat – vrtoglavi pad tiraža Večernjih novosti i profesionalno unižavanje Kompanije kakvo nije zabeleženo u njenoj istoriji. Da li premijer Vučić kada govori o uspehu štednje misli i na plate pomenute dvojice koje je lično postavio da o svemu odlučuju u Novostima?
Na sve to ne može, a da se ne doda, da je 44 zaposlenih, po raznim osnovama, napustilo Novosti, od kad je Dmitrović na njihovom čelu, ali zato se on potrudio da zaposli novih 20. I to sa prilično visokim zaradama i na pozicijama koje apsolutno, kao ni oni, nisu bile potrebne Novostima. Što su, svako za sebe, svojim radom i zalaganjem, obilato već pokazali i dokazali. Kad sve to stavite na papir videćete koliko je Dmitrović samo u ovom segmentu nepotrebno opteretio postojeći platni fond.
Da bi Novosti uopšte mogle da izađu iz stravične krize u kojoj se nalaze, neophodno je da se kolektiv najpre zahvali Ratku Dmitroviću i njegovom zameniku za sav trud koji su uložili da bi Novosti postale ovo što svi vidimo da danas jesu. U to ime, naravno o trošku Novosti, trebalo bi da im se uruče i specijalno odštampane zahvalnice, uz želju da svoja dokazana znanja i umeća slobodno isprobaju na nekom drugom mestu. U Novostima su već dovoljno pokazali. Posebno koliko ne znaju. I tu nema ništa strašno. Ni lično. Možda na nekom drugom mestu zablistaju i dokažu suprotno. Novosti, jednostvano, njihove uredničke i sve druge kombinacije više ne mogu da podnesu. Ni finansijski, ni tiražno. Potrebno je, takođe, smeniti sve urednike, šefove i razne direktore koju su javno pokazali koliko su nesposobni i nedostojni funkcija koje obavljaju.
Do tada, trebalo bi primeniti sledeće mere: svi koji imaju plate od 100 do 150 hiljada da im budu umanjene od 40 do 50 odsto. Onima od 150 do 200 hiljada za oko 60 odsto, a onima iznad te sume od 70 do 80 odsto. Na taj način, oni najodgovorniji za situaciju koja je nastala u Novostima bi i snosili najveći teret, s obzirom da su tome i najviše doprineli. Pritom i sa tako umanjenim zaradama imali bi mnogo više od velike većine zaposlenih. Plate od 70 do 100 hiljada isto tako trebalo bi umanjiti proporcionalno od 10 do 30 odsto. Zarade ispod 70 hiljada ne dirati. Neophodno bi bilo kompletno pročešljati firmu i videti prema važećoj sistematizaciji koliko zaposlenih ne ispunjava ono što je propisano. I s tim u vezi preduzeti odgovarajuće mere.
Ukupna ušteda (računajte i sami) bila bi veća od one proklamovane, a pritom bi se zaustavila i preteća opasnost od daljeg urušavanja Novosti i pada tiraža. Sve se to može fino i precizno dodatno preračunati, da se većina zaposlenih ne bi osećala oštećeno, prevareno i poniženo. Time bi se, uostalom, sprečilo i da oni koji su svojom nesposobnošću prouzrokovali ovakvo stanje ponovo profitiraju.
Istovremeno pozvati vlasnika Milana Beka. Videti ima li on kao većinski vlasnik ikakvih obaveza prema zaposlenima u svojoj firmi. Snosi li on bilo kakvu odgovornost za sve što se događa ili taj teret isključivo mora da padne na leđa zaposlenih? Pošto je svojevremeno prihvatio da spasava Železnice Srbije od propasti, nema razloga da sličan zadatak odbije i to u sopstvenoj firmi. U Novostima, srećom, ima još dovoljno potencijala da se sa njegovim iskustvom, znanjem i vezama koje ima, ova Kompanija može vrlo brzo vratiti na mesto koje zaslužuje.
Sve pregovore voditi u dogovoru i uz prisustvo predstavnika države koji, takođe, snose veliku odgovornost za ono što se trenutno zbiva u Novostima. Svojim kadrovskim rešenjima i dozvoljavanjem da ekipa sa Dmitrovićem na čelu, čini šta im je volja, morali bi daleko konkretnije i odgovornije da se uključe u rešavanje problema koji su nastali.
Utvrditi koliki je stvarni dug Novosti i prema kome. Obustaviti nepotrebno i nezakonito rasparčavanje imovine Kompanije koje jedino ima za cilj umanjenje njene ukupne vrednosti na tržištu. Dovršiti privatizaciju na zakonom predviđen način i od istražnih organa zahtevati da kažu gde su i kako nestale ogromne pare Novosti. Sa Štamparijom Borba napraviti za obe strane bolji dogovor, zasnovan na zdravijim poslovnim odnosima. Predstavnike sindikata, ali i zaposlenih uključiti u sve vrste pregovora. Formirati Aktiv novinara.
Dakle, izlaza i rešenja ima. Njih ne može sprovoditi sadašnje rukovodstvo Novosti. Imali su dovoljno vremena i prilika. Nisu ih iskoristili. Potrebne su operativno radikalne promene. Najpre zaustaviti trend pada tiraža Večernjih novosti i krenuti sa novim ljudima i novim idejama. Novim izdanjima. Što pre. Sve drugo samo je prazno uljuljkivanje i zamazivanje očiju, do situacije kad će najodgovorniji otići bez kazne, a oni najmanje odgovorni završiti na Birou bez nade.
Srđan Škoro
srdjanskoro.wordpress.com
