PITANjA IZ JERUSALIMA
Jerusalim je centralni grad sveta – svetinja za hrišćane, judaiste i muhamedance. To je grad Golgote i Vaskrsenja za sledbenike Hristove; to je grad Solomonovog hrama i žuđenog mesijanskog carstva za judaiste; to je muslimanski Al Kuds, odakle se, po legendi, Muhamed na svom konju Buraku uzneo u dženet. Zato nije nimalo slučajno da se Jerusalim skoro svake godine pročuje po nekom religiozno-političkom događaju. Tako je bilo i 2016. godine.
GROB GOSPODNjI
Već decenijama, kamere bez zazora ulaze u oltare pravoslavnih hramova. I ljudi, malo po malo, gube osećaj za svetinju. Ruski sveštenik Timotej Seljski o tome je pisao:“Najvažnija sveštenodejstva Crkve se ne nazivaju slučajno Tajnama. Govorimo, prilazeći Svetom Putiru: „Neću reći Tajnu neprijateljima Tvojim“. Naravno, bogosluženje je u izvesnoj meri okrenuto i onima spolja, čak i više od toga – pomaže im da nađu put do Crkve. A radi toga je i oltar, i simvolika sveštenosluženja, radi toga je i poseban, ne razgovorni jezik bogosluženja, radi toga je i udaljavanje oglašenih sa Liturgije, da bitajne vere time bile prekrivene kao nekom odeždom. I slično tome kao što odeća raznih stepena slobode uvek na izvestan način svedoči o čednosti onoga ko je nosi, tako je i u Crkvi – usmerenost ka potpunoj otvorenosti i dostupnosti svega svima među kojima su i oni koji nisu stupili u veridbeni savez sa Hristom i Pravoslavljem, već otvorena duhovna bestidnost. Kako onda nazvati „prenošenje“ Liturgije na televiziji, naročitokada TV-kamere šaraju po Svetom Prestolu? To nije ništa drugo do duhovni striptiz. Nije svim pravoslavnim hrišćanima korisno da do tančina znaju sve načine sveštenosluženja – to je opasno za dušu koja nije utvrđena u veri, koja na taj način rizikuje gubitak samih početaka pobožnog strahopoštovanja. Ali, kada se cela Liturgija iz oltara prenosi preko televizije milionima neverujućih zazjavala – to je onda već nešto stravično, to je svojevrsna izdaja.“(12)
To gubljenje strahopoštovanja dovelo je ove, 2016. godine, do neposrednog upada „neverujućih zazjavala“ u sveti prostor Groba Gospodnjeg u Jerusalimu. O tome je „Sputnjik“ pisao:“Umesto molitvi, na Hristovom grobu čuju se komande arheologa Fredrika Hiberta iz Nacionalnog geografskog društva. Ljudi u šlemovima podižu mramornu ploču na Hristovom grobu kao da se radi o najobičnijem građevinskom objektu, a više kamera sve to snima. Odmah se čula reč: „Senzacija!“, i svet je zamro: unutra je pronađena velika količina kamenja! Veća senzacija je sav taj karambol oko Hristovog groba./…/U ruskoj stručnoj javnosti sa skepsom prate radove u Jerusalimu. Za neke arheologe to je samo eho veoma popularnog pravca u arheologiji o istraživanju mitova, poput „Da Vinčijevog koda“ i tome slično. /…/ Ono što je sigurno je da nakon restauracije grob neće biti isti. Ploča je već prebačena u Atinu na istraživanje, a i kamenje će verovatno biti pomerano. Ako se setimo koliko često se na arheološkim nalazištima kradu artefakti, možemo očekivati da će se neki komadići uskoro naći na nekim od za javnost zatvorenih aukcija u Londonu ili Njujorku. Niko ne spori da je drevnom hramu potrebna rekonstrukcija. Međutim, ploča koja je pokrivala grob Isusa Hrista je u dobrom stanju, bez obzira na starost od 500 godina. Ona od 1555. godine, kad je postavljena, nijednom nije bila skinuta. Ostalo je predanje da se na ploči pojavila pukotina kada su muslimani hteli da je uzmu i njome ukrase džamiju. To ih je nateralo da se zamisle i ostave je na njenom mestu. Međutim, da je izvršena rekonstrukcija samo Kuvuklije (Kapela iznad Groba Gospodnjeg) to ne bi privuklo toliko pažnje javnosti koliko otvaranje samog Groba Gospodnjeg. Sve je pretvoreno u rijaliti: već je saopšteno da će od snimaka radova biti montiran dokumentarni film. Rejting filma će biti ogroman, jer se reklama vodi od prvog dana istraživanja. Znači, neko će na tome baš zaraditi. Interesantno je da su za projekat rekonstrukcije i istraživanja najviše novca dali jordanski kralj Abdulah II i dizajnerka Mika Ertegun, udovica Ahmeta Erteguna, osnivača kompanije „Atlantik rekords“, poreklom iz Turske. Kako bi se jordanski kralj osećao da arheolozi sa svojim televizijskim kamerama pokušaju da rekonstruišu muslimansku Kabu? Čitav muslimanski svet bi se digao na noge protiv toga, i bio bi, svakako, u pravu.“(13)
Patrijarh Teofilo je dao nekoliko izjava koje je trebalo da umire pravoslavnu svetsku javnost, ali kamere i muslimanske priloge za rekonstrukciju groba Gospodnjeg nije objašnjavao.
TREĆI HRAM
Već godinama, u Izraelu postoje grupe koje traže rušenje džamije Al Aksa da bi na njenom mestu bio podignut Solomonov hram. Izraelska država pokušava da vodi uravnoteženu politiku sprečavajući ekstremiste da učine radikalne korake, jer rušenje Al Akse bi vodilo u rat čitavog islama protiv Izraela, ali…Tako je početkom novembra 2014, ministar u Vladi Benjamina Netanjahua, Uri Izrael, ustvrdio je na radiju „Kol Berama“, koji drži ekstremistički pokret Šas, da Al Aksa mora biti premeštena jer na njenom mestu treba izgraditi Treći hram. Sam Netanjahu je demantovao da će država učiniti bilo šta protiv Al Aksa džamije.
Godine 2016, judejski Sinedrion, koji je devet godina pre toga obnovio svoj rad posle petnaest vekova „pauze“, izabrao je u Izraelu prvosveštenika, a takođe se obratio Putinu i Trampu pozivajući ih da skupa grade Treći jevrejski hram. Neka vrsta mesijanske groznice zahvatila je mnoge ispovednike religioznog judaizma. Učinjeni su i koraci u vaspostavljanju hramovnog bogosluženja. Obnovljeni Sinedrion izabrao je rabina Baruha Kahana za prvosveštenika (Koen Gadol). Taj izbor bio je sproveden kao „mera budnosti“ za praznovanje Jom Kipura. Jer ako se politička situacija promeni, smatrali su rabini, i Jevrejima bude dat pristup Hramovnoj gori, onda će, prema zahtevima Tore, prvosveštenik morati da prinosi žrtve. Rabin Kahane je uveren da bi u tom slučaju hramovna bogosluženja mogla početi za manje od nedelju dana.
Rabin Hile Vajs – predstavnik Sinedriona u nastajanju – objasnio je u intervjuu za Breaking Israel News, zbog čega je bilo neophodno izabrati prvosveštenika – uzimajući u obzir činjenicu da hrama još uvek nema. „Nama ne treba čudo – tipa hrama koji iznenada silazi sa neba na Hramovnu goru, – radi dokazivanja opravdanosti takve odluke, – rekao je on. Jedina stvar koja danas sprečava vršenje hramovnih bogosluženja jeste politička situacija. Ako se politička situacija odjednom promeni – što je sasvim moguće, – moraćemo da odmah vršimo hramovna bogosluženja. Zbog toga, nama je potreban kandidat spreman za ulogu prvosveštenika, posebno sada kada imamo spiskove „kohanim“, spremnih za služenje u hramu“.(14)
Da je stvar ozbiljna, pokazale su i reakcije turskog predsednika Erdogana. On je 23. novembra 2016, izgovorio oštre reči na račun Izraela i uputio poziv svim muslimanima sveta da zaštite džamiju Al Aksa u Jerusalimu. Erdogan je bio ogorčen pretnjama upućenim Al Aksi, i pozvao je svet da podrži Palestince u borbi za nezavisnost i spreči izgradnju Trećeg hrama, koju ne mogu zaustaviti arapski dečaci samo sa kamenicama u rukama. Dva dana pre toga, 21. novembra, u intervjuu za drugi program izraelske televizije, Erdogan je optužio Izrael da hoće da stavi pod kontrolu džamiju Al Aksa. Naglasio je da Izraelu neće biti dopušteno da pod izgovorom geoloških ili arheoloških ispitivanja oduzima sveta mesta bitna za sve tri monoteističke religije. On je tražio uspostavljanje palestinske države i osudio izraelski zakon koji ograničava stepen glasnosti mujezina koji sa minareta pozivaju muslimane na molitvu u Jerusalimu.(15)
BORBA ZA HRIŠĆANE NA BLISKOM ISTOKU
Godina 2016. bila je i godina borbe za hrišćane na Bliskom Istoku. Početkom 20. veka, hrišćana raznih konfesija na ovom prostoru bilo oko 20%. Sada ih ima oko 5%, i sve ih je manje.
Pod izgovorom „demokratizacije Bliskog Istoka“, američka Imperija i njeni saveznici i sateliti iz Evrope krenuli su, decembra 2010. godine u Tunisu, da prave tzv. „arapsko proleće“, koje je svuda dovelo do krvavih sukoba i trijumfa islamskih fundamentalista i terorista, a samim tim i do najvećeg mogućeg progona hrišćana. Trebalo je srušiti sekularne, pa i socijalističke islamske režime, i dati vlast ostrvljenim krvolocima iz Muslimanskog bratstva ili Al Kaide, da bi na kraju sve okončalo „Islamskom državom“. Kako kaže istoričar Aleksandar Raković:“Egipat je u vreme Hosnija Mubaraka bio zemlja u kojoj je štampan najveći broj knjiga na arapskom jeziku. Irak je u vreme Sadama Huseina bio zemlja u kojoj je čitan najveći broj knjiga na arapskom jeziku. Libija je u vreme Muamera el Gadafija bila zemlja u kojoj se najlaške školovalo, dobijao stan i posao u arapskom svetu. Nakon takozvanog „Arapskog proleća“, i tome što je prethodilo u Iraku, u nekadašnje sekularne zemlje arapskog sveta su se uselili tuga i pustoš“(6, 257-258).
U Iraku, gde je sve počelo, u kome je bilo preko milion i po hrišćana, do 2013. ostalo ih je oko 200 hiljada. U Tunisu su, posle „proleća“, odmah poslate slike o tome šta čeka hrišćane: u februaru 2011. odsečena je glava rimokatoličkom svešteniku iz Poljske, a 2012. snimano je odsecanje glave Tunižaninu koji je primio hrišćanstvo. U Egiptu, gde ima oko 16 miliona hrišćana, uglavnom Kopta, dolazak na vlast Muslimanskog bratstva značio je pravi teror, sve dok državni udar nije izvršio general Sisi, koga je 2014. kao predsedničkog kandidata podržao Vladimir Putin, i koji je prvi egipatski predsednik koji je prisustvovao koptskoj božićnoj Liturgiji 6. januara 2015, nazvavši Arape i Kopte Egipćanima. On je, sa svojom vojskom, od terorista Islamske države branio i odbranio manastir Svete Katarine na Sinaju. Hrišćane su surovo gonili i u Libiji, posle pada Gadafija. Ali, stradanje hrišćana u Siriji je bilo najveće: od njih je traženo da priznaju sve „zakone“ Islamske države i da budu robovi ludaka spremnih na najstrašnije zločine. (6,227-275) Jedan sirijski vernik je tim povodom rekao na BiBiSiju:“Recite Evropljanima i Amerikancima da smo im mi pre dve hiljade godina poslali Svetog Pavla, da bi vas izveo iz tame, a da ste vi nama poslali teroriste, da bi nas pobili.“I zaista: kad se čovek seti kako su zločinci napali Malulu, gradić blizu Damaska, gde su živeli hrišćani što govore jezikom Hristovim, aramejskim, i gde se nalazi najstariji pravoslavni ženski manastir na svetu, onaj Svete Tekle Ravnoapostolne, učenice Pavlove, biva mu jasno da su iza ovoga rata stajale opake sile globalne „zakulise“, kojoj je cilj rušenje svega što je Gospodnje u svetu, i uspostavljanje vlasti antihrista. Ipak, i tu se Rusija izjasnila – pomažući sirijskom narodu da se oslobodi, ona je, suštinski, pomagala i hrišćanima Sirije da se sačuvaju u zemlji svog porekla, i da u ovoj zemlji ne trijumfuje ludilo fundamentalizma u ekstremnom obliku.
Sirijski predsednik Asad se pokazao kao dosledni zastupnik verske tolerancije: nije ukinuo nijedno pravo hrišćanima, a posetio je, između ostalog, slavni manastir Bogorodice Saidnaja; jedan drugi muslimanski vođa, predsednik iračkog Kurdistana Barzani je pružio utočište hrišćanima iz Sirije i Iraka, koji su masovno pobegli sa svojih ognjišta.(16)
Nada za hrišćane se, posle osvajanja Alepa, makar i krhka, počela vraćati na Bliski Istok.
UMESTO ZAKLjUČKA
Istorija, dakle, nije završena, a njena religiozna dimenzija se sve više vidi i oseća u naše dane, bez obzira na brbljanja o nestanku religioznosti i trijumfu sekularizma. U takve dane, treba činiti sve da se ostane na putu Istine. Hrišćani su dužni da svojim svdočanskim životom i vapijanjem Bogu produže istoriju, da bi se u njoj još više čula reč Božja, i da bi što više potomaka Adamovih pristupilo Bogomladencu Hristu.
U tom smislu, bez obzira na to šta se dešava u politici, ključ je u našim srcima i dušama. Nikog, pa ni Putina i Rusiju, ne treba idolatrizovati; jer, Putin nije Bog, a ni Rusija nije Carstvo Nebesko. Nama, pravoslavnima, je drago kad vidimo da Putin želi da Rusiju vrati Bogu i njenom duhovnom nasleđu, i da nastoji da pomogne drugim pravoslavnim narodima u borbi za identitet. Ipak, spasenje je mnogo dublje i značajnije od političkih činova, ma koliko oni bili hrišćanski utemeljeni. Jer, kako je govorio Vladimir Solovjov, cilj države nije da na zemlji stvori raj, nego da spreči da se na toj istoj zemlji ne stvori pakao. Hristos, pa Putin; Carstvo Nebesko, pa Rusija; Nebeska, pa tek onda zemaljska Srbija!
Gospod Isus Hristos, Sin Božji i Sin Djeve, je jedini Mesija čoveka i sveta. Služenje Njemu i borba za večne vrednosti je mera i provera ljudske istorije.
Zato se svi poklonimo Bogomladencu Hristu, služeći Mu čistim dušama i telima, i kličući:“MIR BOŽJI! HRISTOS SE RODI!“
Vladimir Dimitrijević
www.fsksrb.ru
_______________
UPUTNICE (Internetu pristupljeno 5. januara 2017)
1.www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/2016-godina-opasnog-zivljenja-godina-nade-a-ne-zaboravljamo-ni-licnost-godine/ 2.www.nspm.rs/hronika/zoran-milivojevic-ukidanje-gotovinskog-novca-dovelo-bi-i-do-ukidanje-privatnosti-a-samim-tim-i-slobode-pojedinca.html 3.ruskline.ru/news_rl/2016/12/28/smert_deneg_datskij_precedent/.
4. borbazaveru.info/content/view/8707/1/
5.www.ognjenvojvodic.info/na-vaskrs-podmetnut-pozar-u-cetiri-pravoslavne-crkve.html#more-1570
6. Aleksandar Raković, Istorija, vera, politika, Otačnik-Pravoslavlje-Bernar, Beograd, 2016. 7.ruskline.ru/news_rl/2016/12/30/2017_god_trevogi_i_nadezhdy/
8. borbazaveru.info/content/view/9254/37/
9. borbazaveru.info/content/view/9270/1/
10. borbazaveru.info/content/view/9203/106/
11.svetosavlje.org/pismo-patrijarha-carigradskog-arhiepiskopu-grcke-rasciniti-i-ekskomunicrati-one-koji-se-protive-nasem-saboru-na-kritu/ 12.www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/duhovna_celomudrenost_i_opstenje_sa_inoslavnima.htm
13.rs.sputniknews.com/kultura/201610311108681534-hristov-grob-pretvoren-u-rijaliti/ 14.borbazaveru.info/content/view/9176/28/;borbazaveru.info/content/view/9188/28/
15. ria.ru/world/20161122/1481859996.html 16.inosmi.ru/social/20160402/235964840.html;www.lgz.ru/article/-40-6570-12-10-2016/stradaniya-aleppo/; journalpp.ru/maalюlя-govorящaя-na-яzыke-hrista/; www.pravda.rs/2015/11/05/reportaza-iz-oslobodjenog-hriscanskog-grada-u-siriji-demonska-mrznja-terorista-foto/; apologet.spb.ru/en/sobыtiя/2796-monastyr-materi-bozhiej-sejdnagii-bliz-damaska-posetil-prezidet-sirii-asad.html
