Budalu Hrvati nazivaju bedak, a budalaština je bedastoća, tako da je jasno zašto je na godišnjici obeležavanja bjelovarske terorističke katastrofe, njihov predsednik Milanović decidirano izjavio da Hrvati nisu bedaki, i da zahtevaju od Srbije da napokon prizna svoju „agresiju na nedužnu Hrvatsku“ devedesetih godina prošlog veka!
Zokiju smeta što u Beogradu danas stoji spomenik heroju TEPIĆU, koji je izabrao carstvo nebesko suočen sa činjenicom da hrvatski teroristi jurišaju na skladište MES (minsko-eksplozivna sredstva) Bedenik (nedaleko od Bjelovara), koje on sa desetinom regruta brani.
Sin Potkozarja nije se nimalo dvoumio, naredio je mladim vojnicima da se oni predaju kako ne bi stradali, čekajući da teroristi nagrnu u minirano skladište!
Znajući da su mašinu za detoniuranje već pokvarili podoficiri- Hrvati, koji su presekli i kablove do druga dva skladišta, nagrnuli su zengisti po toliko željenu hranu za svoje buduće zločine, ne znajući da je oprezni Tepić prevezao kablovski sistem na akumulator svog automobila, te kada upali auto istovremeno detonira eksploziv!
Strahovota eksplozija je raznela skladište, major Tepić je sobom poveo više od dvesta zengića, nastavljajući tradiciju Stevana Sinđelića i Tanaska Rajića, kad mora da se mre!
Mladi vojnik Stojadin Mirković je odbio da izvršin naređenje, i ostao je da štiti majora, putujući sa njim u večnost nezaborava!
Zoki ističe da ta municija nije nikako pretila Beogradu, te da taj „ludi major“ o kom jelte deca u Beogradu danas uče, nije baš imao razloga za takav nerazumni čin, jer neće da prizna da bi ta municija služila za razaranje drugih kasarni JNA u tadašnjoj Hrvatskoj, ali i za terorističke napade na Srbe u Zapadnoj Slavoniji, a Bjelovar ipak nije na Marsu, zar ne?
Vidljivo je da su se i ZOKI i premijer MILANOVIĆ udružili u zahtevu da Srbija napokon prizna svoju „agresiju“ na Hrvatsku, a to potom nosi zahtev za ratnu oštetu ili makar da se u znak dobre volje Srbija odrekne onih deset hiljada hektara sa srpske strane Dunava, iako međunarodno pravo određuje da državna granica ide sredinom reke u spornim slučajevima!
Sada je još vidljivije, da one komemoracije tokom leta u Kninskoj krajini (Grubori, Varivode) gde obavezno prisustvuje makar premijer Plenković nisu nikakav čin pokajanja, zbog planskih zločina hrvatskih vojnika i policajaca nad nedužnim srpskim babama i starcima, koji su samo želeli da umru na svojoj zemlji, tu gde im je koren dubok već vekovima. Pritom hrvatski govornici obavezno naglase, da je to zločinačko delo samo individualni čin ostrašćenih pojedinaca koji nisu suđeni jer nije dokazano samo delo, nema svedoka, a bez svedoka nema krivice, zar ne, iako ratni zločini ne zastarevaju!
To što tim obeležavanjima obavezno prisustvuju i Hrbin Milorad i njegovo Hrpče mlađano (Milošević) kao prateći vokali hrvatskog propagandnog pevanija, samo kazuje o nastavku udruženog zločinačkog poduhvata protiv Srba, te ne čudi da drugosrbijanski navodni antifašisti na sva usta hvale takvu „hrabrost“, iako njihova hvala tako šuplje zvuči (ko lažni talir!).
Zoki je antifašista, ali je „srpska agresija“ fakat preko koga se ne može preći, te se srpski zločinci sami moraju raskajati pred nestrpljivim hrvatskim braniteljima koje kose i godine i korona, ali ipak najviše neprebolni žal što ne mogu na onom beogradskom mostu da napišu dovde je naše, uz obavezni domoljubni ZDS pozdrav!
Nije ni slučajnost da su upravo sada i Zoki i Milanović, i razni europski avetnici, i natoovski generali, svi zajedno pregli iz petnih žila da nateraju Srbe da se sami proglase za genocidne, da naši dragi Nemci napokon sa sebe skinu onaj strašni ig da su bili genocidni narod u Drugom svetskom ratu, čije zlodelo opominje ceo pravdoljubivi svet, da se nikad više ne ponovi!
Zoki i pomagači znaju da bi takva „hrabrost beogradskih kolaboranata“ skinula sa hrvatskih sinova onaj ig iz dva svetska rata, koji su se nezaboravno dokazali svojim nedelima i u Mačvi a ne samo na prostoru NDH, što je ostalo zapisano čak i u izveštajima milih nemačkih saveznika, poznatih po pedanteriji, te u njihove izveštaje i službene zapise ne treba sumnjati!
Vladimir FROLOV
Izvor: Srpski Stav
