U svakoj normalnoj državi podrazumeva se da svaka javna ličnost, političar, pozicioni, opozicioni ili nosilac bilo kog nivoa vlasti, biva izložen sudu javnosti, za razliku od kvazi država, poput ove naše srbistanske, gde se svaki kritički stav proglašava atakom, ne na muljatore i lažove kojima se zalomilo da budu vlast, već na državu i naravno narod, budući da se u despotijama sve radi u ime i interesu naroda.
Uostalom, ne jednom bili smo u prilici da se uverimo kako je tamo negde neki državni zvaničnik, uhvaćen u nekom muljanju, arčenju novca građana ili u laži zglajznuo kao zrela kruška. Za razliku od onih tamo negde naši politikanti i vlastodršci pribegavaju oprobanom receptu koji su gospodar Vučić i njegovi lokalni dupeuvlakači, barem oni tako misle, doveli do savršenstva. Poput svojih prethodnika tako i oni svaki put kada budu uhvaćeni u kraduckanju ili bahaćenju nastoje da sebe predstave kao žrtve orkestrirane i prljave kampanje koju medijski, politički i plaćenički ološ vodi protivu njih. I naravno, u takvim situacijama uz sasluženje “slobodnih” i “nezavisnih” medija koje drže pod kontrolom, a malo je onih koje ne drže, svako ko drugačije kaže biva javno satanizovan.
Naprosto u zemlji Srbistanu, decenijama unazad, na snazi je postulat po kome nije grešan onaj što mulja, kraducka i laže kako zine, već onaj ko na to ukazuje i o tome otvoreno govori.
U skladu sa ti ponašaju se i s koca i konopca skupljeni čačanski naprednjaci. Pa tako na pomen kritike neizostavno se oglašava nešto što se naziva Informativna služba Gradskog odbora SNS. Ma šta to bilo i ko se iza toga krio. Samo, ne da demantuje navode portala Ozon Press i Čačanskih novina, već da po sistemu – drž’te lopove diskredituje članove ove dve redakcije i skrene pažnju sa recimo legendarnog tetkinog zida, načina na koji je supruga narodnog poslanika sa poetičnim nadimkom tuzla-guzla postala glavna sestra i gomile sličnih brljotina po kojima će Čačani dugo pamtiti “stručnu”i (ne)odgovornu vlast radikalnih naprednjaka i njihovih koalicionih saučesnika.
Samo zaboravljaju da redakcije Čačanskih novina i Ozon presa nisu poklekle ni pred klevetama, ni pred otvorenim pretnjama, za vakta Ilić magistra Velimira i njegove novosrbijanske družine, čije bi metode da kopiraju poverenik Parmezanović i njegova naprednjačka bulumenta ruralne provinijencije.
Tada, kao i danas, tvrdokorno smo se rukovodili stavom da je Čačak naš grad i da Čačani zaslužuju bolje od umišljenih i polupismenih likova, kojima praziluk viri iz zadnjice, a svoju nesposobnost, nestručnost i bahatost bi da zabašure skrivajući se iza imena i dela gospodara Vučića.
Aleksandar Arsenijević
ozonpress.net
