Penzioneri su izvukli zemlju iz propasti, kolapsa iz bankrotstva. Pored ljubavi i posvećenosti koju su pokazali, najviše su dali iz novčanika, i to je ukratko ono što piše u pismu Aleksandra Vučića u kome razume njihovu žrtvu i koje će, kako je nedavno obećao, dobiti svaki penzioner u Srbiji. Šta drugo sam mogao da uradim osim da pozovem svoju babu i proverim da li se predsednik setio i moje napaćene Milomirke.
Nisam baš pogodio pravi trenutak jer moja baba uveliko slavi slavu, pa su joj umesto skupštinskih prenosa i razmišljanja o stanju na računu u glavi oblande, ruska salata i pečeno prase od 20-ak kilograma, baš kao ono što Riska traži od Aranđela u „Srećnim ljudima“.
Kako bi bili sasvim upućeni u svest moje babe, bitno je pomenuti da je skoro trideset godina provela u Nemačkoj i, za razliku od onoga što se inače pretpostavlja kada su penzioneri u pitanju, može se reći da je videla dalje od Beograda i Kliničkog centra kada počne da je žiga sa leve strane. Obišla je pola Evrope i radila sa Turcima, Špancima, Francuzima, Englezima, Bugarima… Dobro, nije sa njima ali obožavam da ih ubacim u tekst zbog turizma.
I pored velikog iskustva i poznavanja stranih jezika, to nije uticalo na njeno oduševljenje kad je shvatila da Vučić zna da priča engleski i da je „mlad dečko ali oko njega su sve mangupi“. Ukratko, moja baba vidi dobro u ljudima, pa nek je u pitanju i Vučić. Inače, ja sam jedini koji može da je pita za politiku jer mene najviše voli, a ima osmoro unučadi.
Pozivam babin broj, zvoni četiri-pet puta i evo nje:
A ovo bas zvuci extra, da pitas babu koja je radila 30 godina u Nemackoj i verovatno ima njihovu penziju (bar po zakonu bi moralo tako), dali je dobila pismo od Vucica. Baba verovatno ima deviznu penziju a njima Vucic nije moga da smanji primanja ako im penzije isplacuju strane zemlje. Mozda i moze, Srbija je zemlja cuda.
Lopovska mašinerija ΛV četiri godine uspešno je otimala (pljačkala) penzije, a sada ne zna kako je povćala penzije do nivoa “veće no ikada”? Sada je došlo vreme da se neizmerno zahvali penzionerima što su izvukli brdovitom Balkanu, a sebe samoinicijativno, bez ičije pomoći(?) došli u zonu bede, jadi i gladi. Otete penzije su vraćene na nivo oktobra 2014. i povećane za 7,33%, a troškovi života narasli iznad 25%, a od decembra 2017. godine do danas bez povećanja, a samo su zaboravili da otmu penzije. Još zlo da bude veće, proklamovano povećanje penzije u 2018. je zaboravljeno, sada idu na povećanje od 5% u novembru i decembra, ukoliko ne zaborave šta su obećali, i fašistički dele penzionere na “bedne” i još “bednije”. Pismo zahvalnosti treba vratiti zahvaljivaču i to upišano ili posrano.