Zvižduk u osam

0
548
Foto: pixabay

Samrtnih devedesetih, u vreme kada smo iz dana u dan tonuli u sve dublje i mračnije beznađe jedan slogan, grafit, parola… nazovite to kako hoćete, nepogrešivo je oslikao naš bezizlaz.

Proleće je, a ja živim u Srbiji!!!

Od tada pa do danas mnoga proleća i godine smo preturili preko glave. Naša deca rođena u vreme kada je nastala ova, uslovno rečeno, izreka danas su zreli ljudi pri kraju treće životne decenije, a ono – proleće je a ja živim u Srbiji ne gubi na aktuelnosti. Čak se čini da svakim novim prolećem ima sve veću težinu. Naprosto uprkos visibabama, ljubičicama i ostalim vesnicima, proleće nikako da stigne u Srbistan. Svo ono beznađe, uprkos vaskolikim “promenama”, koje nas je pritiskalo i gušilo pre nepune tri decenije, guši nas i danas. Sudbinu Srbistancima, da se ne lažemo uz njihov pristanak, kroje manje – više uglavnom oni isti koji su je krojili i onih devedeseti. Tri decenije stariji mnogo perfidniji, bezobzirniji i bahatiji.

Pa ipak, uprkos svom pesimizmu koji nas je ophrvao, čini se da proleće, uz zvižduke i pištaljke, kuca na vrata Srbistana.

Da bahatost i bezobrazluk imaju granica najpre su nagovestili građani Požege ustavši protiv besramnog pokušaja lokalnih, s koca i konopca skupljenih, naprednjaka i njihovih saučesnika da muljaju i bahate se o njihovom trošku. Da ima šanse da proleće, ne samo kalendarski, ipak stigne u Srbistan nagovestile su i Nišlije ne pristajući da se bilo ko u njihovo ime i bez njihovog dopuštenja prema imovini grada i građana odnosi kao prema Alajbegovoj slami. A sudeći na osnovu zvižduka, kojim je u Borčevoj hali pozdravljen čačkonačelnik Todorović biće da proleće stiže i u našu kasabu.

Može biti da su se Čačani nezahvalni rodili, kako tvrde s koca i konopca skupljeni naprednjaci, pa su našli da zvižde baš u trenutku kada nam je pred vratima veliki investitor koji će rešiti sve naše probleme. Tvrde i zanemaruju da još ima Čačana koji pamte kako je svojevremeno uz sasluženje brojnih visokih gostiju, novinarskih ekipa i časnih otaca Ilić magistar Velimir čak i kamen temeljac polagao za legendarnu fabriku za preradu duvana i kako se sve to završilo. Čini se da “napredna” družina zanemaruje činjenicu da Čačani nisu zviždali građaninu Milunu Todoroviću, već svemu što on simbolizuje. Od raznoraznih kadrovskih nameštenja i besramne seče drvoreda, preko čuvenog tetkinog zida do brljotina koje prate izbor novog direktora Ustanove Zračak i JKP Moravac ili onih koje će tek isplivati na površinu.

Da li to proleće zaista kuca na vrata Srbistana?

Aleksandar Arsenijević

ozonpress.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime