06. februar 2013. – prvi deo

0
972

Nenad Lj. Stefanović: Poštovani gledaoci, dobro veče. U onim rubrikama „Dogodilo se na današnji dan“, stoji da su 06. februara 1999. godine u Rambujeu, u Francuskoj započeli pregovori o sudbini Kosova. U istim tim rubrikama stajaće ubuduće 06. februara 2013. u Briselu su se po prvi put sreli, predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predstavnica Kosova Atifeta Jahtaga. U tih 14 godina oko Kosova i našeg života, stalo je mnogo loše istorije, a ipak, mnogo sličnih pitanja i dilema i dalje je na pregovaračkom stolu. Za tim pregovaračkim stolom, u naravno, potpuno drugačijim okolnostima, sedeo je do pre nekoliko godina i moj večerašnji gost, predsednik Demokratske stranke Srbije, gospodin Vojislav Koštunica. Gospodine Koštunica, dobro veče.

Vojislav Koštunica: Dobro veče.

Nenad Lj. Stefanović: predsednik Tomislav Nikolić, evo rekao sam malopre, danas se u Briselu sreo sa, neki kažu, predsednicom privremenih institucija, neki bez tog umetka, kažu: predsednicom Kosova, gospođom Jahjaga. Kako Vi gledate na… na taj susret? Čuli ste i izjave…

Vojislav Koštunica: Pa da počnem od onoga, što ste i sami pomenuli, sedeo sam za pregovaračkim stolom, sedeo sam skoro pune dve godine, u ono vreme kad su pregovori vođeni uz posredovanje Ujedinjenih nacija, a nešto kasnije trojke, koji su bili predstavnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije. Ali, sve se to odvijalo pre veoma važnog, ima puno tih važnih datuma, očigledno, u februaru i u nekim drugim mesecima, isto kao što je Rambuje bio u februaru, tako je jednoglasno proglašena protivpravno nezavisnost Kosova bila, 17. februara 2008. godine. posle 17. februara 2008. godine, nisam ni na koji način bio u prilici da sedim, a i da sam bio, ne bih sedeo sa predstavnicima privremenih institucija samouprave na Kosovu. Iz jednog jednostavnog razloga što je, 17. februara došlo do jednoglasnog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, što ova vrsta kontakta jednostavno znači legalizaciju nečeg što je nelegalno. Što postoji niz odluka iz tog vremena, početkom 2008. godine i decembra 2007. godine, dakle, odluka Vlade i jedna skupštinska rezolucija, koja je u tom pogledu jasna. I ne bih sedeo iz još jednog razloga, zato što je posrednik u ovom razgovoru, u kome je danas učestvovao predsednik predsednik Srbije i Atifete Jahjaga, Evropska unija. Evropska unija koja je od 2008. godine, od trenutka kada je poslala svoju misiju EULEKS na Kosovo, a zatim, kad je Srbiji nametnula ili kad je Srbija prihvatila, tadašnja vlast u Srbiji, prihvatila septembra 2010. godine Evropsku rezoluciju, jednostavno, vodila pregovore na takav način da je bila potpuno posvećena kako bi se to reklo u ovom savremenom žargonu, stvaranju nezavisnosti Kosova, naravno, to je nešto što se tiče stava i krajnje načelno. Kad je reč o pitanju koje ste mi postavili, što se tiče današnjeg razgovora, ja prosto mislim da će, ono što je veoma važno, da je ono što je veoma važno se zbilo pre današnjeg susreta i zbiće se posle današnjeg susreta. Dakle, pregovori između Beograda i Prištine, uz pokroviteljstvo ili tačnije rečeno pod diktatom Brisela, su započeli u proleće 2011. godine. vodila ih je jedna vlada, postigla je niz sporazuma i dogovorenih zaključaka kojima, na štetu Srbije, i uz stvaranje institucija nezavisnog Kosova. Sadašnja Vlada je, zapravo, prihvatila sve te sporazume. Prethodna Vlada je donela više uredbi za sprovođenje tih sporazuma, sadašnja Vlada je prihvatila te sporazume, i nastavila je takozvani dijalog sa Prištinom uz posredovanje Brisela. Ono što je najsudbonosnije za teritorijalni integritet, za celovitost Srbije, za njenu budućnost, za njen identitet, odvija se na ovim pregovorima. Dakle, oni koji su vođeni do sad i onim koji će biti vođeni posle susreta Tomislava Nikolića sa predstavnicmo Prištine, dakle, onim koji će najverovatnije biti 19. i 20. u Briselu.

Nenad Lj. Stefanović: E sad, kad god se do sada premijer Dačić sastajao sa Tačijem, tu negde iz Vaše partije, stizali su prigovori, manje ili više otvoreni, da je to neka vrsta puzajuće kapitulacije oko Kosova, sam čin pregovoranja. Da li mislite da, ovo što se danas dogodilo je bar nešto drugačije ili imate istu ocenu kao što su…

Vojislav Koštunica: Pa, ono je drugačije prosto zato što, Vlada vodi (osmeuje se) spoljašnju i unutrašnju politiku, i predsednik Vlade učestvuje u pregovorima. U prethodinim pregovorima je… kad je reč o prethodnoj vlasti, učestvovao je predstavnik, a ne predsednik Vlade. Sada učestvuje na višem nivou, predsednik Vlade i to je ono što je omogućilo da iz tih razgovora proizađu niz nekih sporazuma koji su zaista vrlo štetni, govorim o granici, o carinama, o katastru, o diplomama, o ličnim ispravama bez kojih se ne može živeti, bez kojih Srbi ne mogu živeti na Kosovu. To je proizašlo iz tih pregovora. Razgovor koji je predsednik Nikolić danas imao je drugačije prirode, prosto nije u njegovoj nadležnosti to, i on se zapravo u jednoj izjavi posle susreta sa predstavnicom Prištine i izjasnio na taj način, da su pregovori zapravo u nadležnosti same Vlade…

Nenad Lj. Stefanović: Al’ to je onda samo… oprostite, podizanje tih razgovora na jedan viši nivo sa ovim današnjim?

Vojislav Koštunica: … Pa mislim, on sigurno treba… kako se to opet kaže, da ohrabri ili da podstakne dalji dijalog između Beograda i Prištine, koji se vodi na nivou predstavnika, odnosno, predsednika vlada, i da dovede do utanačenja daljih sporazuma, znamo da su već na pomolu sporazumi oko: energetike, telekomunikacija. A u aprilu mesecu se najavljuje neka vrsta sveobuhvatnog sporazuma.

Nenad Lj. Stefanović: Ali, mnogi predstavnici sadašnje vlasti, sadašnje vladajuće koalicije, kažu da je otprilike obaveza, ne otprilike, nego sasvim precizna obaveza svakoga ko putuje u Brisel na te pregovore, bilo da je premijer ili da je predsednik, da pod miškom nosi Ustav Srbije i rezoluciju… odnosno platformu koja je usvojena nedavno u Skupštini. Ali, nekako iz Vaše stranke stalno se provlači ta razlika da postoje dve različite politike oko Kosova, je l’ to jedna retorička razlika samo ili… kako Vi to objašnjavate?

Vojislav Koštunica: Pa mislim da svako treba da u glavi drži Ustav. A što se tiče rezolucije i platforme, može slobodno da ide u Brisel i bez njih, jer zaista one ne predstavljaju nikakvo ograničenje kad je reč o pregovorima koji se vode. Ona na neki način, o onom obliku govorim u kome rezolucija usvoje u Skupštini Srbije, zapravo daju zeleno svetlo za dalje pregovore i za dalje ustupke. Tako da… tako stoje stvari, a ako mislite da postoje razlike u politikima ili da postoje dva različita pristupa i mislite na predsednika Vlade, i predsednika Republike, mislim da se ta razlika ispoljila u jednom trenutku. I ona je ulila jednu nadu u jednom delu naše javnosti. I to je vrlo brzo ispoljeno, iskazano, reč je o platformi s kojom se Tomislav Nikolić pojavio u javnosti, koja je bila dobra utoliko što je, u jednom delu sadržavala jedan čitav niz institucija koje su trebale da omoguće Srbima na Kosovu i Metohiji, a pretpostavljam, odnosno, očekujem Kosovu i Metohiji kao delu Srbije, da slobodno žive i autonomno odlučuju. Ali, baš u tom delu platforma nije bila dovoljno jasna. Dakle, ona nije definisala tu ustavno-pravnu vezu između Srbije i Kosova. U razgovoru koje sam tada imao sa predsednikom Nikolićem, skrenuo sam pažnju na to, i tom prilikom je i on bio saglasan da bi se ta veza najbolje mogla uspostaviti zakonom o suštinskoj autonomiji Kosova, inače, čije donošenje je predviđeno Ustavom Srbije i on se donosi na način na koji se menja Ustav. Očekivao da će se taj zakon o suštinskoj autonomiji naći u rezoluciji. On je iz te rezolucije izostao, izostao je i iz ove platforme, koja je posle skupštinske rasprave objavljena dakle Nikolićeve platforme koju je je usvojila Vlada, koja je na neki način isto vršila promene u njoj, i to je nešto što je veoma važno. Dakle, ostala je nedifinisana ta veza, šta znači taj čitav niz institucija, dakle vrlo razvijena jedna mreža institucija na Kosovu, skupština, izvršno veće, i sve ostalo šta to znači, jednostavno u odnosu na to da li Kosovo predstavlja ili ne predstavlja deo Srbije? Ta veza nije definisana, i s druge strane, ono što je bilo jako, jako i možda najvažnije obećavajuće, u prvobitnoj platformi predsednika Nikolića, bila je ta formulacija da ništa nije dogovoreno dok nije sve dogovoreno. Da su ovi parcijalni pregovori do sad, koji su bili vođeni, bili na štetu Srbije, da su oslabili našu pregovaračku poziciju. I da ubuduće, zapravo, svaki od tih pojedinačnih koraka, pregovora, sporazuma je, na neki način valjan, overen, onog trenutka kad se postigne jedan sveobuhvatan sporazum. To je praktično značilo da se i ovi pregovori zaustavljaju na onom nivou koji je postignut do sad. Ne bih bio zadovoljan ni time, jer i ono što je do sad postignuto, ozbiljno je ugrozilo interese Srbije, Ustavni sud o svemu tome se nije izjasnio. Ali, kažem… vraćam se baš na suštinu Vašeg pitanja, ta razlika se uočavala u onom trenutku kad se prvi put i sa prvobitnom platformom Tomislav Nikolić pojavio u javnosti Srbije. Ona se izgubila kad je Skupština dobila rezoluciju, kad je posle te rezolucije, naknadno objavljena jedna frizirana Nikolićeva platforma, onda je sve delovalo drugačije. Naravno, položaj Nikolića je preustavni, je takav da on ne mora da se bavi svim tim najtežim, najspornijim pitanjima, kad je reč o odnosima između Beograda i Prištine i koji se, nažalost, vode pod budnim okom Brisela.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Nenad Lj. Stefanović: E sad, predsednik Srbije, gospodin Nikolić, je juče pre… pre odlaska u Brisel rekao, da Srbija je sada po prvi put u poziciji da može sasvim jasno da kaže šta je za nju prihvatljivo i šta je za Srbiju dozvoljeno. Moraću da ga citiram, on je rekao: „Da je situacija takva, Srbija je dozvolila“, kaže predsednik, „da postoji teritorija na kojoj vrše… na kojoj više ne vrši poptuno svoju vlast, da ta teritorija ima svoj ustav, sudove, zakone, predsednika, parlament, vladu. I na toj teritoriji Sbija za svoju zajednicu“, kako je rekao gospodin Nikolić, „traži određena specijalna prava, koja su veoma autonomna u odnosu na prištinu“. Da li je Vama tu nešto sporno?

Vojislav Koštunica: Jeste sporno, suštinski to znači da je ta teritorija definisana na taj način, nije sastavni deo Srbije, nije do kraja to određeno, ali nije sastavni deo Srbije. Nije jedna od dveju pokrajina koje ima Srbija. I to je ono što je… to je ono što je u ovoj formulaciji sporno.

Nenad Lj. Stefanović: Aktuelna vlast dobija pogotovo predsednik Nikolić, pohvale sa različitih strana da, idu stvarima u susret da veoma otvoreno, veoma iskreno ulaze u te razgovore i da su potpuno svesni kosovske realnosti, kako se to često kaže. Stav Vaše stranke i Vas, veoma često je… i malopre ste ga isto pomenuli je, da bi te pregovore trebalo na neki način odložiti i zamrznuti i sačekati bolja vremena. Je l’ sam dobro definisao tu razliku?

Vojislav Koštunica: Da, apsolutno. Mislim radi se o potpuno dva različita pristupa. O jednom pokušaju pa… ili pretvaranju da se kroz dijalog nešto može postići, pri čemu, naravno, pre očima onih koji učestvuju u ovim pregovorima stalno se nalazi svetla evropska budućnost. I jedan prvi nagoveštaj te budućnosti je u liku datuma koji će Srbija dobiti za početak pregovora. Pritom, na tom putu ka datumu, prethodno kandidaturi, Srbija stalno gubi. Srbija je stavljena u jedan položaj u kojem nje bila ni jedna druga zemlja koja pristupa Evropskoj uniji, da je uslov za njeno pristupanje Evropskoj uniji odricanje dela svoje teritorije. Neću ulaziti naravno, šta taj deo teritorije, šta Kosovo i Metohija znače za Srbiju, prvo istorijski, kulturno, šta znače kao teritorija, šta znače kao prirodno bogatstvo. A prvo, iznad svega, šta znači zbog tog naroda koji živi dole. Prema tome ako je… ako je jednostavno taj put kroz pregovore daje takav rezultat, onda se postavlja pitanje šta je alternativa tome? Alternativa tome je, jednostavno da se ne pregovara pod uslovima u kojima vi zapravo postajete saučesnik u otimanju… sa onim koji vam otima vlastitu teritoriju, već jednostavno, ceo proces zaustavljate. Insistirate da se on vrati na pravo mesto. Koje je pravo mesto? Ujedinjene nacije, Savet bezbednosti, je l’ tako? Mislim taj zaokret je napravljen naravno, septembra 2010. godine kada je doneta rezolucija i kada je tadašnja u… u… Generalnoj skupštini, kada je tadašnja Vlada jednostavno pristala na pregovore pod pokroviteljstvom Evropske unije. Zašto da ne? Na kraju krajeva, neko će reći, postaviće pitanje da li je ovako nešto izgledno, da li je ovako nešto moguće? Pa jeste moguće. Bilo je moguće decembra 2007. godine kada su zapadne sile, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države prekinule pregovore posle dve godine. krajnje ozbiljne pregovore, u koje se ušlo krajnje ozbiljno, prosto zato što je njihova namera od samog početka bila, da Kosovo postane nezavisno. Briselu i Vašingtonu je to cilj. Oni su jednostavno gledali da ti pregovori budu što kraći. Uz podršku Rusije smo mi uspeli u pregovaračkom procesu i da sprečimo u jednom trenutku donošenje jedne rezolucije koja bi praktično uvela, kroz Ahtisarijev plan, Kosovo i u Ujedinjene nacije. Ali, onda krajem decembra 2007. godine, jedan deo Vlade, čiji sam predsednik bio, bio je za drugačiji pristup. Bio je jednostavno… da ne postoji ništa preče od tog trenutka, nego da se u Srbiji održe predsednički izbori. Zemlja je gorela, Kosovo je bilo u pitanju, da se održe predsednički izbori kako bi, tadašnji i posle toga predsednik Srbije mogao na tim izborima učestvuje. I kao što znate, ovaj, da ta stvar bude potpuno oguljena i jasna, predsednik Tadić je položio zakletvu 15. februara na Sretenje, dva dana kasnije, utoliko su zapadne sile uslišile njegovu želju i izašle mu u susret, dva dana kasnije je proglašena protivpravna nezavisnost Kosova. Ali, moglo se tada, imali smo podršku u Savetu bezbednosti Ruske Federacije, istupili smo sa zajedničkim stavom u decembru 2007., moglo se jednostavno tada početi u tom nastojanju da se pregovarački proces zamrzne. Zapad je rek’o: nema dalje pregovora. Ništa… mislim ostaje stanje kakvo jeste. Tako da je to jedna prilika koja je tada propuštena, ali još uvek je nešto što je za Srbiju daleko bolje od ove agonije kroz koju prolazi i gubitka u koji srlja.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Nenad Lj. Stefanović: Ali, dobro Vi kažete potrebno je te pregovoore, razgovore odložiti za neka druga, možda bolja vremena za Srbiju. Ali Srbija očito oko Kosova nema sve vreme ovog sveta. Ljudi koji tamo žive, pogotovo na severu i po južnim enklavama, gube i svoje demografsko uporište, suočeni su svakog dana sa… sa ogromnim problemima. Kako te probleme… kako ti problemi mogu da se rešavaju ako, ako ne razgovorima? Mnogi Vam, onako malo, ne mogu da kažem podrugljivo, ali citiraju jedan deo jednog važnog vašeg stranačkog dokumenta, u kome se kaže: „Nećemo prestati da međunarodnoj zajednici postavljamo pitanja oko Kosova. Šta se time može postići?

Vojislav Koštunica: Pa može se postići ono što su mnoge zemlje postigle braneći svoj integritet. Pa je to trajalo jednu godinu, dve godine, deset godina, dvadeset godina. istovremeno činiti sve da se omogući i olakša život našeg naroda na Kosovu. E sada, da ne zanemarimo još jednu činjenicu, ima vrlo važnih i moćnih zemalja u svetu koje su na strani Srbije, koje bi bile na strani Srbije i njene zaista dosledne borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije… Govorim o Srbiji i Kini… (upada mu voditelj u reč)

Nenad Lj. Stefanović: Jeste, ali Kosovo je stiglo skoro i do sto priznanja…

Vojislav Koštunica: … pa jeste, ali… stiglo je jednostavno, ovom puzajućem politikom s naše strane od 2008. godine tadašnje Vlade „Za evropsku Srbiju“, stiglo je dakle, tom vrstom puzajuća priznanja ili saučesništva, u tom priznanju. Mislim, da se postupalo drugačije, sve bi bilo drugačije. Naravno da je danas teže nego onda, ali hoću da kažem, jednostavno da i danas prilika za nešto tako postoji i da je to zapravo, jedini izlaz, jedini način da se sačuva nešto, što vreme će pokazati, se mora sačuvati i biće sačuvano, ali naravno, pod nekim drugim okolnostima.

Nenad Lj. Stefanović: A postoji li, po Vama, bilo kakva mogućnost, realna, da se u Srbiji postigne neka vrsta konsenzusa oko budućnosti Kosova i Metohije? Očito je da Vi sada različito gledate na to pitanje i aktuelna vlast.

Vojislav Koštunica: Ja polazim od toga da je konsenzus bio moguć, pa ako je bio moguć jednom, valjda bi bio, bi trebalo da bude moguć i u nekom drugom vremenu. Jer, kad kažem da je konsenzus bio moguć, imam na umu onaj konsenzus koji je postignut kad su pregovori o ovom… budućem statusu Kosova i Metohije vođeni od 2005. do 2007. godine. tada je postojao konsenzus, tada je pregovarački tim koji su činili timovi, i predsednika Republike, i predsednika Vlade. Tada je pregovarački tim pred svaku fazu pregovora izlazio pred Skupštinu sa svojom platformom, vrlo, vrlo preciznom platformom, koja se ne može tumačiti, i ovako, i onako znate. Koja nije zeleno svetlo za odustajanje, već je zeleno svetlo za borbu, za očuvanje Kosova i teritorijalnog integriteta Srbije. Dakle, prvo platforma, a onda izveštaj, jednostavno o onome što je u jednoj fazi postignuto. Svi su stali iza toga cela Skupština je stala iza toga. Jedan primer konsenzusa je bio i Ustav Srbije, koji je donet novembra 2006. godine. dakle, konsenzus je moguć. I posle 2006. kad je donet Ustav, taj konsenzus je građen u ovim pregovorima o budućem statusu Kosova u okviru Ustava Srbije. Pa u okviru čega inače, bi se težilo konsenzusu? Ono što je problem danas, jeste što se hoće konsenzus izvan Ustava Srbije, što se hoće konsenzus u okviru nečega što su interesi Evropske unije, koji se ne podudaraju sa interesima Srbije. Dakle, to je… to je nešto, to je nešto sasvim drugo i to zapravo nije nikakav konsenzus. I, najbolji primer da to nije nikakav konsenzus i našeg, i mog, i stava Demokratske stranke Srbije, prema toj vrsti konsenzusa, pod znacima navoda, je ovo glasanje poslednje u Skupštini Srbije, kad su jedino poslanici Demokratske stranke Srbije glasali protiv rezolucije koja je u Skupštini usvojena. Jer, jednostavno ta rezolucija apsolutno ni na koji način ne garantuje, ne utvrđuje da je Kosovo sastavni deo Srbije, i ne postavlja ograničenje… ne postavlja ograničenje u budućim pregovorima koji se vode između Beograda i Prištine.

Nenad Lj. Stefanović: A li čujete, pomenuli ste sada Ustav, čujete li one koji kažu, to je kritika na račun Vaše stranke. Sve i da preambulu pretvorimo u tri toma teksta o tome da… da je Kosovo naše, nas na Kosovu malo ima, suvereniteta našeg na Kosovu, nema, teško je očekivati da ćemo se tamo vratiti na način kakv je to bilo pre… pre mnogo godina. i naravno, sve i da okrenemo u potpunosti leđa Evropskoj uniji, to ništa ne znači da će se položaj tih ljudi koji tamo žive popraviti…

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Vojislav Koštunica: Pa hajde prvo da pođem od ovog poslednjeg što ste rekli, da okrenemo leđa Evropskoj uniji. I da okrenemo leđa iz jednostavnog razloga, zato što su evropske integracije, koje su zapravo evro-atlanske integracije, da se tu i ne zavaravamo, jednostavno nešto na štetu Srbije. Kad je reč o ekonomiji, kad je reč o našem identitetu, kad je reč o kulturi, kad je reč o vrednosti, ma kad je reč o dostojanstvu zemlje. Dakle, da pođemo od toga. Dakle, da l’ može Srbija da živi bez Evropske unije? Da li može normalno da sarađuje, da se razvija sa svim drugim zemljama na nekoj ravnopravnoj osnovi i sa Evropskom unijom? U poslednje vreme vi imate puno stručnih i ozbiljnih ljudi u Srbiji, koji su bili pobornici, naravno, evropskih integracija, ali koji su sada vrlo uzdržani sa tim evro-skepticizmom i krizom koja se širi po Evropi, koji su za evropsko… jednu saradnju kroz evropko-ekonomsko područje, ali ne članstvo u Evropskoj uniji. Prvo da raščistimo to pitanje. Da l’ Srbiji ima života bez Evropske unije iliu ne? Ja mislim da ima i da joj upravo ima života bez Evropske unije i da je ona u toj borbi za Kosovo i Metohiju može da bude jača, a ne slabija ako ne hrli u članstvo u Evropskoj uniji.

Nenad Lj. Stefanović: Naravno, i sad ste rekli da za Vas ta politika čekanja Unije i… i otprilike Evropska unija je smisao svog našeg života, nije prihvatljiva, ali čujete li one koji kažu da bez puta ka… ka Evropskoj uniji, nas samo čeka prelazak iz jednog siromaštva u drugo novozaostajanje, gubljenje koraka sa… i sa našim susedima i sa širim okruženjem?

Vojislav Koštunica: Pa znate šta, prava mogućnost je da se iz tog siromaštva iščupamo jeste da se, prvo okrenemo sebi, Srbiji i njenim ekonomskim potencijalima i mogućnostima i saradnji sa drugim zemljama, a ne samo Evropskom unijom, saradnja, ali ne članstvo u Evropskoj uniji, sa kojima… od kojih Srbija može imati koristi. Mislim, uvek, bez zaista ikakvog idealizovanja i nekakvog posebnog odnosa prema Ruskoj Federaciji, ali činjenica je da je to jedno ogromno tržište, da je zemlja koja se i te kako razvija, i da je zemlja s kojom Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini. Postoje i druge takve zemlje. Prema tome, siromaštvo nas pre čeka na ovaj način u Evropskoj uniji, nego bez nje. Da nas siromaštvo čeka u Evropskoj uniji, pa šta ćete više, pogledajte jug Evropske unije, pogledajte Grčku, pogledajte Italiju, pogledajte Španiju, pogledajte samo ono što se u ovom trenutku dešava u Sloveniji. Pa mislim a… možda je naše siromaštvo veće nego njihovo, ali bi se ono uvećavalo sa članstvom u Evropskoj uniji, a ne bi se smanjivalo. Prema tome, mislim da je za Srbiju, pogotovo u ovom trenutku kad kriza toliko drma Evropsku uniju, kada se ne zna kojim putem će poći, kad nije u stanju da donese svoj budžet, kad ima toliko razmirica u samoj Evropskoj uniji, kad imate velike države, jednostavno, koje ozbiljno preispituju svoje članstvo, govorim o Velikoj Britaniji, pre svega. Govorim o Turskoj koja se načekala jednostavno u toj čekaonici, u tom hodniku za članstvo u Evropskoj uniji, i sad već turski premijer, je l’ tako, može da odbrusi Evropskoj uniji da ona ima alternativu. Pazite, mi smo do juče govorili da Evropska unija nema alternativu, oni su čekali… (prekida ga voditelj)

Nenad Lj. Stefanović: Njima je lako, oni su jedna od boljih ekonomija…

Vojislav Koštunica: … pa dobro, jesu, jesu, ali nije to mala stvar, da upre jednostavno u jednu drugu grupu zemalja, za Šangajsku grupu, s kojom je spreman da sarađuje. Imate i… ovog holandskog premijera (osmehuje se), koji je doduše onako na jedan neobavezan način isto to pitanje potegao. Rekao je šta znači članstvo u Evropskoj uniji, da li ona podseća na onaj „Hotel Kaliforniju“, je l’ tako, iz pesme Iglsa, iz kog možete da se odjavite, ali koji ne možete da napustite… a da može da se napusti. Dakle, i oni pokazuju jednostavno tu vrstu kritičnosti prema članstvu u Evropskoj uniji. Tako da, mislim da se iz ovih razloga koje sam sve pobrojao, da ne govorim o identitetu, da ne govorim o nekoj vrsti samopoštovanja koje se gubi u svemu tome. Pa gledajte, do juče ste imali češkog predsednika, koji nije prestao da izražava svoju skepsu i svoju rezervu u odnosu na to, šta je Evropska unija, koja se menjala pred njegovim očima. E sad, naravno, treba reći jednu stvar, jedno je Evropska unija danas, nešto sasvim drugo je bila pre 2004. godine, još više se razlikovala u vreme kada je nastajala. Sa tom Evropskom unijom bi se čovek mogao složiti, ali sa ovom danas, razdiranom krizom, sa pokušajem jednostavno da uguši identitete tih država, znate sa tim čudom da imate… govorite o siromaštvu, imate u pojedinim zemljama koje su ušle u Evropsku uniju, zapanjujuće podatke kad je reč o… o stanovima, o ovim higijenskim prostorijama, govorim o Bugarskoj, o Rumuniji i tako dalje, a ušle su u Evropsku uniju. Kkoji je to boljitak, koje je to poboljšanje?

Nenad Lj. Stefanović: Nastavićemo ovaj razgovor za dva minuta. Nastavljamo razgovor, gost emisije Svedok večeras, predsednik Demokratske stranke Srbije gospodin Vojislav Koštunica. Gospodine Koštunica, kako se Vama čini, idemo li uskoro na izbore ili ne? Vašu stranku često opisuju kao malo tromiju, sklonu nekom akademskom radu, saopštenjima. Ali, koliko sam ja obavešten, ovoga puta ste među prvima, možda, ne mogu da kažem dali uzbunu, ali ako je to tačno, mobilisali opštinske odbore da se spremaju za nove izbore?


Drugi deo transkripta iduće nedelje.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime