100 godina od rođenja čuvenog srpskog arhitekte koji je rođen u Čačku

0
118

1. septembra 1922. godine, u Čačku je rođen Mihajlo Mitrović, jedan od najpoznatijih srpskih arhitekat

Malo je arhitekata od značaja u istoriji srpskog graditeljstva koji su ,poput Mihajla Mitrovića ,svojom stvaralačkom aktivnošću ispunili pet decenija i sve to vreme se održali u žiži aktuelnosti ,uprkos promenama koje je dobnosilo vreme“ – piše istoričar umetnosti, profesor Filozofskog fakulteta dr. Aleksandar Kadijević u uvodu svoje knjige „Mihajlo Mitrović – projekti, graditeljski život, ideje“.

Ideje jesu bile snažna vodilja koja je davne 1940. godine povele mladog Mihajla iz Čačanske gimnazije na studije Arhitekture u Beograd. Rođen 1. septembra 1922. godine u građanskoj porodici. Sa njim su odrastale još tri sestre i brat. Još kao mladić Mitrović je bio ljubitelj književnosti i likovnih umetnosti, pomni pratilac filmskih projekcija u bioskopu Hotela „Kren“ (današnji Hotel „Beograd“) koji je vodio njegov otac. U toku ratnih godina kao levičar bio je član Narodno oslobodilačkog odreda, a nakon oslobođenja vratio se studijama i diplomirao 1948. godine. Karijeru projektanta je započeo na omladinskim radnim akcijama (Železnička stanica od 1.800 m2 u Zenici), nastavio kao urbanista u Urbanističkom zavodu NR Srbije da bi 1950. god. dobio stipendiju Ujedinjenih nacija i boravio u Francuskoj i Danskoj na stručnom usavršavanju. U narednih nekoliko godina je radio na izradi urbanističkih planova Niša, Trstenika, Smederevske Palanke, Banje Koviljače, Slavonskog Broda i mnogih drugih gradova. Nošen željom za autorskom, slobodnom arhitekturom u vremenu socijalističkog razvoja, osnovao je sa dvoje svojih kolega 1954. godine atelje „Projektbiro“. U nastupajućim godinama projektuje stambene i stambeno-poslovne objekte u Beogradu, Loznici, Obrenovcu, Kragujevcu, Pirotu, Lazarevcu …Zastupao je mišljenje da „u arhitekturi nema velikih i malih tema“ i da se i „na manje važnim objektima može pošteno služiti arhitekturi“.

Da Vas podsetimo:  Gordana Janićijević: Niko u Beogradu nije bio svjestan šta se dešava u Kninu i Vukovaru!

Od 1960. god.projektovao je niz objekata koji su dokaz njegove projektantske zrelosti i romantičnog duha. Za odmaralište „Narcis“ na Zlatiboru 1962.god. je nagrađen Oktobarskom nagradom grada Beograda. Za stacionar OUN u Banji Koviljači nagrađen je Borbinom nagradom za arhitekturu. Strašno je primenjivao prirodne materijale (opeka, kamen, šljunak, drvo ) i razvijao svoje ideje ne zaboravljajući nasleđe starih neimara. Projektovao je niz hotela: “Putnik“ u Novom Beogradu, „Rivijera“ u Petrovcu , „Mlinarev san“ i „Elen“ u Arilju, Motel na Tari, hotel „Pirot“ u Pirotu ,“Zlatna truba“ u Guči kao i mnogo drugih turističkih objekata (prepoznatljive su bivete, poslastičarnice i kafe-i u Vrnjačkoj Banji)…

Za svoj rodni grad je 1969. godine projektovao stambeni blok „Proleće“, dogradnju hotela „Beograd“ 1973.god. kao i „Kulu“višespratnicu u ulici „Cara Lazara“, na uglu gde se nekada nalazila njegova rodna kuća (1990.god.).

Njegove projekte je odlikovala primena natur betona i dekorativnih ploča od emajla. Primenjivao je često umetnička dela kao neodvojivi deo arhitekture. Njegova specifičnost bila je i konstantna prisutnost pri izvođenju.

R.Stanić je zabeležio:„Postoji jedno svojstvo u ličnosti M.Mitrovića koje vazda impresionira. Reč je o njegovoj nepresušnoj i neizmernoj ljubavi prema rodnom gradu, prema njegovim ulicama, siluetama, horizontima, prema starim zgradama što čine dušu Čačka.

Dr. Zoran Manević je o arhitekti Mihajlu Mitroviću napisao da on „ ne potcenjuje kulturu “ provincije”; svuda gde gradi ,širom Srbije, on je u svojoj zemlji, na svom terenu. Takvu je etiku i usvojio – odgovornu prema nasleđenim vrednostima, odgovornu prema prirodnoj i kulturnoj sredini .“

Takvoj etici je i podučavao kao profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti. Sam je bio vrstan crtač pa je na svojim brojnim putovanjima po svetu crtajući beležio viđeno, a kasnije je te crteže i izlagao .

Da Vas podsetimo:  Ostaci desetak gradova-svjedoci moći Hercega od Svetog Save

Za Mihajla Mitrovića kažu da “je jedan od najplodnijih jugoslovenskih arhitekata-stvaralaca koji je imao sreću da realizuje skoro sve što je projektovao, (I. Mlađenović) a realizovano je preko 80 njegovih projekata. Njegovo najznačajnije delo, građeno od 1970-1980.god. „Zapadna kapija Beograda“ (tj. stambeno-poslovni kompleks „Genex“), je 2021.godine proglašena za spomenik kulture. Kao predstavnik brutalizma bila je na plakatu veoma zapažene izložbe „Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980“ održanoj 2018. u MoMa muzeju u Njujorku .

Časopis „Gradac“ je svoj 50. jubilarni broj 1983. godine posvetio ovom protomajstoru koji je značajan deo svog života posvetio i pisanju . Tekstovi Mihajla Mitrovića su izlazili punih pedeset godina u “Politici” a pisao je i za “NIN”,“Izgradnju” ,”Oko” i druge. Bio je beskompromisni kritičar arhitekture, ali i hroničar društvenih zbivanja. Pisao je i knjige („Novija arhitektura Beograda“, „Sve je arhitektura“, „Na kraju veka“).

Iako britkog pera, nije bio samo kritičar. A. Rudnik Milanović je o njemu napisao :

„ Beležiti uspehe drugih kolega i pisati o njima sa takvom strašću, osobina je samo velikih humanista i ljudi bez sujete. Neprikosnoveni vladar arhitektonske teorije, ali i prakse Jugoslavije, prof. Mihajlo Mitrović je za buduća pokolenja ostavio upečatljiva dela. Njegovo oštro pero je bilo korektor javnog mnjenja u vezi sa mnogim stavovimao arhitekturi ,prostoru ,ali I razvoju gradova Srbije.“

Ovaj neumorni neimar i publicista ,predsednik Akademije arhitekture , je radio i kreirao ideje do svoje duboke starosti , kad je preminuo u 96. godini života .Ostavio je iza sebe svoju porodicu ,ćerku i unuke ali i bogato arhitektonsko i kulturno nasleđe iz koga možemo učiti .

Naše udruženje „Arhizona“ uz podršku Grada Čačka, a u saradnji sa Gradskom bibliotekom realizuje projekat obeležavanja stogodišnjice rođenja najznačajnijeg arhitekte poreklom iz našeg grada, Mihajla Mitrovića, publiciste i projektanta „Zapadne kapije Beograda“ ,zgrade „Proleća“ u Čačku, Hrama Sv.Vasilija Ostroškog u Novom Beogradu i mnogih drugih…

Da Vas podsetimo:  Super se živelo u SFR Jugoslaviji, zar ne?

Zamisao našeg tima je da se sam datum rođenja arhitekte, 1.septembar, obeleži najavom niza aktivnosti posvećenih radu Mihajla Mitrovića, a koje bi započele izložbom posvećenom njegovom životu i projektima. Izložba će biti otvorena 7. oktobra u galeriji Biblioteke „Vladislav Petković Dis“. U okviru ovog projekta realizovaćemo i edukativne radionice i foto -konkurs za decu i mlade koji će za temu imati realizovana dela arhitekte Mitrovića. Završna izložba ,koju vezujemo za četvrtu godišnjicu od smrti arhitekte 20. decembra 2018 god. održaće se u decembru kada će se i podeliti nagrade nagrađenima na konkursu.

Autor: Snežana Marjanović, Arhizona

izvor:https://www.ozonpress.net/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime